Четврт века од историјског злата у Атини

Репрезентација Југославије на данашњи дан освојила је чувену златну медаљу на Евробаскету у Атини, одигравши турнир без пораза.

Селектор Душан Ивковић и његов помоћник Жељко Обрадовић окупили су страшан тим:

Владе Дивац, Предраг Даниловић, Жарко Паспаљ, Александар Ђорђевић, Дејан Бодирога, Дејан Томашевић, Зоран Савић,  Зоран Сретеновић, Мирослав Берић, Жељко Ребрача, Дејан Котуровић, Саша Обрадовић.

Био је то први наступ репрезентације Југославије након раније уведених санкција, а Европа је веома добро тај наступ запамтила.

Толико детаља и прича везано је за ову генерацију и овај турнир. Од тесне победе над домаћином у првом мечу, преко групне фазе која се завршила без пораза, до декласирања Француске и поновног тријумфа над Грцима.

Финале је тек прича за себе. Притисак са трибина, на терену...Маестрални Ђорђевић сасуо је 41 поен Литванцима, Даниловић ставио на "постер" једног Сабониса, а пред нашим кошаркашима поклекле су и остале иконе Литваније, попут Марчиулиониса, Куртинаитиса, Карнишоваса, Штомбергаса...

Без варница и дискутабилних одлука није могло ни током додела медаља, која ће остати упамћена по бојкоту хрватских кошаркаша, који су сишли са постоља намењеног за освајаче бронзе, како не би слушали химну и одали поштовање освајачу турнира.

Раније учињена неправда у виду санкција је исправљена, а бес, жар и страсти каналисане су у кошарку, која је донела велику радост свом народу.

По повратку из Атине, кошаркаше је дочекала река људи, што на аеродрому, што на улицама, а шлаг на торти, био је дочек испред балкона Скупштине града.

Био је то први пут да је народ дочекао своје хероје на такав начин у Београду, а испоставило се да је тада започета једна традиција, која до дан данас показује колико наш народ воли спорт.

"Сад си узео трофеј Паспаље", орило се из стотину хиљада грла пре 25 година и остало урезано у мислима и срцима свих оних који су кроз кошарку налазили решење за све бриге и проблеме.

Ова чувена генерација послужила је и служи као узор многим наредним. Да схвате да уколико за своју земљу оставе крв, сузе и зној, упркос свим препрекама и факторима, да ће она то знати да цени и да их, неким новим узвицима, награди.