Шест ствари које морате знати о Саши Обрадовићу, новом Звездином тренеру

Саша Обрадовић је бивши трофејни кошаркаш а сада тренер, који ће од данас и званично седети на клупи београдске Црвене звезде. Он се у редове српског евролигаша враћа трећи пут, али први пут долази у својству тренера, где ће заменити Драгана Шакоту.

Саша Обрадовић рођен је 29. јануара 1969. године у Београду. Висок је 197 центиметара и играо је позицији плејмејкера.

До недавно је водио тим Монака, одакле и долази на место тренера првог тима КК Црвена звезда.

Црвена звезда

Обрадовић је још као кадет стигао у Црвену звезду из Радничког са Црвеног Крста.

У клубу са Малог Калемегдана почео професионалну каријеру 1987. године и ту играо наредних шест и по сезона, са једном паузом за одлазак у војску и кратким боравком у Лиможу.

Са црвено-белима освојио две титуле првака заредом ('93 и '94), од којих је прва, 1993. године била историјска, након 21 године поста.

Његов трећи боравак у Звезди био је у сезони 1999/2000, током које је одиграо само једну утакмицу због тешке повреде и кидања Ахилове тетиве, на првеству Европе лета уочи исте.

Репрезентација

Обрадовић је као играч био део најуспешнијег периода репрезнатације тадашње Југославије, након укидања санкција.

Био је члан историјског тима, који се кроз квалификације прво пласирао на Европско првенство 1995. године у Атини, а потом у епском финалу савладао Литванију и окитио се златном медаљом.

Као важан шраф био је део екипа које су редом освајале олимпијско сребро 1996 у Атланти, европско злато 1997 у Барселони, титулу првка света 1998 у Атини и бронзу на ЕП 1999 у Француској, а репрезентативну каријеру окончао је 2001. године у доминантном освајању Европског првенства у Истанбулу.

Немачка

Поред Југославије, односно Србије, за спортску каријеру Саше Обрадовића врло је битна и Немачка.

Тамо је као играч три сезоне (1994-1997) носио дрес Албе, у коју га је довео Светислав Пешић.

Као играч у Берлину је освојио једно првенство и један Куп Немачке, али и европски Куп Кораћа, а играчку каријеру је завршио у Келну, где је такође сарађивао са Пешићем, а где је за четири сезоне уз пуно проблема са повредама освојио два трофеја у Купу.

Управо у Келну је почео свој тренерски пут и већ у првој сезони освојио титулу (2006), наредне се морао задовољити победом у Купу Немачке, а онда се тај клуб распао.

Након боравка у Кијеву, Турову и Доњецку, 2012. године враћа се у Албу, коју у четири сезоне води до три наслова у Купу Немачке.

Важно је истаћи и тријумф над тада актуелним НБА шампионом Сан Антонијом у Берлину 8. октобра 2014. године од 94:93, остварен у последњој секунди кошом Меклина.

Енергија, дисциплина и одбрана

Све оно што је радио као играч, дефинисало је и тренерски стил Обрадовића.

Као играч, посебно у репрезентацији Југославије, Обрадовић је важио за елитног и врло поузданог дефанзивца, који је често чувао најбоље противничке бекове. У нападу је био рационалан, уз солидан шут споља и добар улаз.

На оба краја терена увек је демонстрирао велику енергију, коју је задржао и као тренер, те га често поред аут линије можете видети како врло страствено прати мечеве, гестикулира и виче, а уме и прилично грубо да критукује своје пулене.

Што се стила игре може се очекивати акценат на одбрани, слично као код љубимца Звездиних навијача Дејана Радоњића, док ће то визуелно поред клупе то личити на стил његовог славног презимењака Жељка.

Љубимац навијача

Иако му неки нису заборавили то што је пракитично изгубио целу сезону 1999/00, а онда потом опорављен отишао у Будућност, Обрадовић је прилично вољен код Звездине кошаркашке публике.

Памти се његова улога у шампионском тиму из 1993 године, а посебно његове партије у плеј-офу наредне, 1994. године, када био један од кључних играча иако се касно прикључио и када је помогао да се титула и одбрани.

Чувено је његово славље на конструкцији коша у Пиониру, а да га нису заборавили навијачи Звезде показали су су неколико пута када се враћао у Београд, последњи пут са Албом у Евролиги 2015. године, када је добио овације, скандирање имена и поклоне у испуњеној дворани.