Крај какав није заслужио, Картер без поздрава одлази у пензију

Само један човек био је старији од оца свог саиграча, само један кошаркаш у историји НБА лиге играо је у четири декаде. Само један човек може да се похвали да је терен делио са најбољима од најбољих.

Почињао је и доказивао се пред Џорданом, са којим су га често поредили, Шека је натерао да разјапи вилицу док га је гледао како закуцава, Ајверсон је осетио његово свеукупни квалитет, Коби се добрано намучио у сваком међусобном дуелу, Леброна натерао да покаже поштовање, а закуцавањима у раним 40-им изненадио Хардена, Карија, Дурента...

Кажу да је закуцавање у кошарци много компликованије него што сви мисле. Океј, у теорији то је скок и пробацивање лопте кроз обруч при великој висини, али то може много људи, што професионалаца, што аматера. Ипак, да би били добри, или у Винсовом случају, најбољи у закуцавањима, морате имати много више од скока.

Неопходна је креативност, како би тах скок најбоље искористили, потом стално размишљати, константно пробати оно што до тада нико није могао, или му није пало на памет. Последње, али не најмање важно, неопходно је имати праву презентацију тога, прави перформанс, купити публику, продати им фазон, скренути им пажњу и измамити им осмехе и неверицу на лица.

Винс је имао све од наведеног. Скакао је толико да вас је терао да помислите да може да дотакне плафон дворане, изнова и изнова је обарао лествице које је сам поставио, био иноватор, измишљао лудорије које су само њему могле да падну на памет, и на крају, својом личношћу, шармом, знао да вас „купи".

Све у свему, био је много више од обичног кошаркаша који зна да скочи. За почетак, био је више од кошаркаша, пошто је прво почео да се бави америчким фудбалом, а потом и одбојком.

За његове физичке предиспозиције и потенцијал борило се 77 најбољих спортских колеџа, а ко зна да ли би ви ово данас читали да се он одлучио за музичку каријеру и опцију број 78, стипендију за свирање саксофона.

Са родне Флориде и из Мејнленд средње школе одлази пут Северне Каролине, стазама којим је кренуо и сам Џордан, што је америчку јавност навело да управо тај пут и тај потенцијал упореде.

Упркос неуспесима, знало се да је пред њим велика НБА каријера, али вероватно се није ни могло замислити колико велика, поготово у смислу дужине трајања.

Драфтовао га је Голден Стејт као петог пика 1998. Године, али за Вориорсе никада није заиграо, пошто су га проследили у Торонто и то за његовог друга са колеџа Ентоана Џејминсона.

Торонто је средина према којој асоцирамо и присећамо се можда и најбољег Картера. У репторсима је провео шест година, где посебно памтимо сјајне моменте са његовим рођаком Трејсијем Мекгрејдијем.

Након Торонта, играо је за Њу Џерзи, Орландо, Финикс, Далас, Мемфис, Сакраменто и Атланту.

 Освојио је награду за најбољег рукија, односно новајлију године, осам пута био је учесник "Ол-стар" меча, по једном члан друге и треће најбоље петорке НБА лиге, освајач једног од најспектакуларнијег такмичења у закуцавањима, освајач златне медаље на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године.

На листи најбољих стрелаца у историји НБА лиге заузима високу 19. позицију, некада је убацивао и по 50 за утакмицу, бележио у просеку 27 погодака, али све наведено у претходних неколико реченица не чини и не представља Винса Картера.

Оно што га чини, најбоље описују његови надимци - "Ер Канада", "Пола човек-пола невероватан" и "Винсинити".

Винса Картера најбоље описује прескакање и закуцавање преко 218 центиметара високог Фредерика Вајса, "пуцање" обруча након лоб паса против Клиперса, Винса описује реченица Кенија "Џета" Смита: "Готово је даме и господо, хајдемо кући".

Ни повређена рука, ни лоше додавање рођака Трејсија, ни осталих тројица такмичара, а потом ни судије, нико није могао да утиче тог фебруара 2000. године на Картера.

Колико људи су нервирали Алонзо Морнинг и Дикембе Мутомбо са својим блокадама и колико њих се захваљивало Картеру што их је "постером" ућуткао.

То је био Винс, можда не најбољи играч по избору тренера, осталих кошаркаша, медија, али један од најбољих и најзабавнијих играча у избору народа. Неко кога ће улица, сала или дворана памтити довека и чије ће подвиге и небеске скокове препричавати.

Један од највећих успеха не односи се на сам паркет, већ на психу. Често је током каријере био повређен, разни делови тела отказивали су под превеликим напором. Због тога, попут многих врсних атлета, предвиђала му се кратка каријера, кратак сјај и репутација звезде која брзо засија, али још брже падне

Рекло би се да те приче на Винса, који је у јануару напунио 43 године, нису утицале. Успевао је да изађе као победник након сваке препреке, да покаже колико значи бринути о свом телу, о исхрани, правилоном истезању.

Све оне мале ствари, са којима вам се још од малих ногу тренер пење на главу, показале су се као јако битне у дуговечности каријере.

На крају, коронавирус учинио је да један од најстаријих играча у историји лиге, не добије опроштај какав заслужује.

Сезона је прекинута почетком марта и биће настављена крајем јула, али без екипе Атланте, за коју Картер наступа, а која нема шансе да се пласира у плеј-оф.

Спекулисало се да то представља крај најдуже каријере, а потом је Винс потврдио оно што су многи желели да избегну.

Није било огромне помпе, није било опроштајних утакмица, не сећамо се његових последњих поена, последњег закуцавања, последње препознатљиве "вожње мотора" којом је прослављао иста... Срећом, овације, опроштај и видео захвалнице добио је од екипа за које је наступао. 

Најављује се да ће његови Торонто репторси, који никоме нису повукли дрес, тј број, одати то поштавање Картеру, као и да је он готово сигуран кандидат за улазак у Кућу славних за неку од наредних генерација.

Последњих неколико година није имао утицај на игру онолики какав је имао када је био на врхунцу моћи. Ипак, његова улога била је можда и битнија од неког поентера или асистента. Картер је служио као ментор многим младим играчима који ће управо због њега урадити више и постати бољи. Пренео је своје знање и искуство на млађе генерације, а истовремено одржао лекције и кодексе "старе школе", који се морају пренети на ново колено. 

Третман који је добио и начин на одлазак у пензију није заслужио, али лепе и похвалне речи, као и статус иконе НБА лиге, свакако јесте.