Соња Васић: Из Америке искуство, од Србије успомене

Она је у два наврата играла управо у Америци, у женској НБА лиги и одатле носи занимљиво искуство.

"Ко год може, треба тамо да оде. То мора да се види, то само кад одеш можеш да доживиш на прави начин. Нисам имала среће да са екипом оно што смо мислили, јер су обе екипе имале велике амбиције и оба пута нисмо успеле да освојимо, али је супер, огромне су хале. Играш у истим халама као мушкарци. Ако је екипа повезана са мушким тимом, ти ћеш сретати те легенде", каже Соња за РТС.

Ипак, има и оног "али" дела...

"Кошарка се доста разликује. Доста је другачије организовано. И тренинзи, и однос према играчицама и све то. Али, кажем, мораш да доживш да би осетио. Мени искрено не лежи тај свет. Ја сам проевропски тип. Ја и у мушкој кошарци више волим Евролигу него НБА и са те стране немам толике симпатије, али овако што се тиче живота то са ничим не може да се пореди...", додаје она.

Међутим, за њу је увек било најважније играње за своју земљу. Зато смо се вратили пар година уназад и са њом се присетили како је дошло до великих успеха са селекцијом Србије...

"Женска кошарка није мушка, где имаш оно Топ5 екипа. У женској кошарци су то у Европи Шпанија и Француска, оне су неприкосновене годинама, али увек неко други искочи", поручује "женски Бодирога".

Соња се са лепим сећањима осврће на европску титулу из 2015. и успех на Олимпијским играма годину дана касније.

"Кад смо ишли на ЕП у Мађарску ми смо донекле биле свесне могућности које поседујемо, али нико се не би усудио да наглас изговори оно што смо можда могле. Женска кошарка је таква, довољно је некад да имаш добар дан. Ја сматрам да смо ми имале срећу, Марина нас је некако уклопила да смо сви ми битни шрафови одрадили свој добар део, а они помоћни шрафови су то прихватили и одрадили своје део. И ја мислим да смо зато, за тако кратак период постале драге народу, јер то нико није очекивао. Ми смо прижељкивале али нисмо очекивале", прича Соња и наставља:

"И онда у Рију кад смо дошле до медаље... Ми смо лоше почеле, па је било оно као ‘то је било једном чудо и ништа више‘. И онда кад смо и ту направиле бум, некако се за то све емотивно вежеш, јер остане и и успех и све то, али остане и нека језа у телу кад год причаш о томе", са осмехом говори Васићева.

А то је оно о чему је Соња и маштала када је почела да игра кошарку...

"Јесте, са тим успесима сам заокружила своју каријеру. Данас да је завршим ја не би низачим жалила. То је заокружило читаву причу, и кад се у будућности будем окретала уназад, то ће сигурно бити централни тренуци", закључује Соња.