Петровић: Бронза у Београду је наш највећи успех

На континенталном шампионату, које су заједно организовале Србија и Летонија, изабранице Марине Маљковић попеле су на трећи степеник победничког постоља после победе против Велике Британије.

"Ако причамо само о кошаркашком утиску 2019. године, сигурно да је највећи утисак утакмица за бронзу. На страну сама утакмица, ми смо њу лако добили, него однос девојака из репрезентације према мени. Да није било њих сигурно се не бих вратила после полуфиналне утакмице са Шпанијом", рекла је Петровић Васић.

Како је навела, остаје велики жал због пораза у полуфиналу.

"Себи много пребацујем што сам дозволила да лош старт меча утиче на то да се повучем и да не будем толико агресивна, јер самим тим нисам довољно помогла екипи. Због тога сам баш тешко поднела пораз. Вероватно бих наставила да жалим за тим да нисам имала подршку саиграчица, које су ми улиле поверење и самопоуздање да ће наредна утакмица бити како треба и да је најбитније како устанеш после ударца".

После неуспеха на ЕП 2017, на које су стигле као актуелне шампионке, неиграња на Светском првенству годину касније, за освајчице олимпијске бронзе из Рио де Жанеира првенство Европе прошлог лета било је прилика да се врате на победничку стазу.

Победе на терену и ван њега 

Са новом-старом селекторком Марином Маљковић поново је пронађена добитна комбинација и то пред домаћом публиком у Зрењанину и Београду.

"Ми смо имали велика очекивања, јер од себе увек очекујемо највише. Сигурно да је био страха због играња код куће, али су људи око нас учинили да ми будемо заштићене и да будемо посвећене само кошарци".

Oна истиче да је та бронза можда и највећи успех репрезентације, ако се погледа шира слика.

"Форма девојака, повреде, било је ту враћања у репрезентацију после дужег одсуства... Ми који смо били део те екипе знамо колику тежину има та бронза. Вероватно ће нам свима заувек остати жал да смо могли да одемо и два корака више, али ако се реално сагледа кошаркашко стање наше екипе и генерацијска форма, то је свакако највећи успех до сада", каже крилни центар српске репрезентације.

У години иза нас, Соња је са руским Динамом дошла до финала Евролиге, што је био њен 12. завршни турнир у овом такмичењу, освојила је бронзу на ЕП и изабрана у најбољу петорку првенства.

На приватном плану на ред је дошла и удаја за веслача Милоша Васића, а ново презиме од децембра носи на дресу новог клуба - шпанске Ђироне.

Операција, опоравак и награда 

Поред момената за памћење, ту су и они које би желела да заборави, као што је операција колена због које је касније почела нову клупску сезону. 

"Дефинитивно бих волела да заборавим тај осећај немоћи да превазиђем одређене границе бола, а то је ствар за коју сматрам да сам у својој каријери добро подносила. У 2019. години сам први пут имала осећај да не знам да ли ћу моћи да тренирам када се пробудим. Опоравак и повратак у форму иду полако, корак по корак", истакла је Петровић Васић.

Кошаркашице 2020. годину отварају квалификационим турниром за Олимпијске игре у Токију, који ће се од 6. до 9. фебруара одржати у Београду.

Ривали Србије биће САД, Нигерија и Мозамбик, а Петровић Васић каже да је пласман на ОИ једна од новогодишњих жеља.

"Жеља ми је да се квалификујемо на Олимпијске игре и да тамо још једном нашу земљу представимо на прави начин, да наши људи могу да буду поносни на нас. Верујем у нас, опет смо поремећени са повредама неких играчица. Желим да смо све здраве, а када је таква ситуација мало шта нашу екипу може да спречи да постигнемо оно што смо зацртале".

На крају турбуленте године стигло је и признаје Кошаркашког савеза Србије, који је Соњу изабрао за најбољу кошаркашицу у 2019. години.

"Захвална сам и почастована, посебно што је дошла за једну годину која је била мало другачије и тежа за мене, јер није била на оном нивоу на ком сам желела да буде. Захвална сам Савезу што је био уз мене када је било најтеже, саиграчицама и стручном штабу, који су помогли да током лета изнесем цео првенство", закључила је Соња Петровић Васић.