Филмска превара њујоршких мафијаша

Један од највећих скандала у америчком спорту догодио се крајем седамдесетих година прошлог века када су илегални кладионичари, повезани са мафијом, намештали утакмице кошаркашке екипе Бостон колеџа. Оно што овој причи о корупцији даје дозу гламура је чињеница да је у намештаљку била умешана једна од највећих мафијашких породица Њујорка, породица Лукезе. Оно што овој причи додаје мало „Холивуда" је податак да је један од мозгова операције био Хенри Хил, познати мафијаш, а касније доушник и заштићени сведок кога је глумио Реј Лиота у легендарном филму Мартина Скорсезеа „Добри момци.

Намештаљка, која је почела 1978. године, откривена је две године касније када је Хенри Хил, пред Великом поротом, сведочио о криминалним активностима породице Лукезе. Хил је сведочио о највећој пљачки икада изведеној на америчком тлу, која се догодила 1978. године на аеродрому Џон Кенеди када је из сефа украдено пет милиона долара у кешу и око 900.000 долара у драгом камењу и злату које је Луфтханзин авион донео из немачке. Новац је припадао америчким војницима који су били стационирани у базама у Западној Немачкој и америчким туристима. Процењује се да би вредност новца и украдене робе данас износила око 17 милиона долара.

Хенри Хил, који је преминио пре две године, учествовао је у преварама, пљачкама, шверцовању наркотика и многим другим кримиланим радњама између којег је било и намештање утакмица. Сама идеја око намештања утакмица колеџ екипе Бостон Иглса није потекла од Хила. Идеја пала је на памет малим кладионичарима, браћи Перла, Ентонију и Року, из Питсбурга, који су у колеџ сезони 1978/79, видели савршену прилику да почну са намештањем.

Роко Перла био је средњошколски друг са једним од кошаркаша Бостон Иглса, Риком Куном, који је био сениор у колеџ екипи и од кога се очекивало да буде кључни играч тима у наступајућој сезони. Превара је била једноставна, Кун би требало да се побрине да његова екипа мечеве на којима је изразити фаворит добије са мањом разликом од предвиђене. Код данашњих кладионичара то би значило да се не пробије „хендикеп". Дакле није била у питању превара где је клуб требало да победи, односно изгуби меч, већ је намештање било око поена.

Уколико би екипа Иглса запела, Кун би био тај који би својим „ненамерним" грешкама дао шансу противнику да смањи предност на разлику која одговара кладионичарима. Да би се осигурали да превара прође, осим Куна браћа Перла регрутовали су још двојицу играча Бостон Иглса, Џима Свинија и Џоија Стритера. Сваки од кошаркаша примио би у просеку од 2.000 до 2.500 долара по утакмици да одради свој део посла и осигура да екипа победи са мање (или више) поена од предвиђене разлике.

Да би осигурали шему и максимизирали профит из постављеног система браћа Перла контактирала су познаника Пола Мацеија који је имао везе са појединим „војницима" мафијашке породице Лукезе.

Управо је Мацеи био тај који је контактирао Хенрија Хила са којим се спријатељио док је служио затворску казну у федералном затвору. Хил је даље шему пренео до Џејмса Бурка познатијег под називом Jimmy the Gent, који је осмислио пљачку луфтханзиног товара. Џими Бурк је требало да организује ширу кладионичарску мрежу, осигура наплату као и новац за исплату играча. План је могао да почне да се остварује тек када је добио одобрење великог капа фамилије Лукезе Пола Варија (у филму "Добри момци" глуми га Пол Сорвино).

У целој превари био је важан ток новца према играчима, тако да је новац који су обезбедили Џими Бурк и Хенри Хил ишао преко Пола Мацеија до Тонија Перле, који је затим кеш давао лично играчима. Сам Хил је рекао да је све договорено на састанку одржаном 16. новембра 1978. године, којем су присуствовали Бурк, Хил, Мацеи, Тони Перла и кошаркаш Рики Кун са неколико својих саиграча.

Хил је у једном каснијем сведочењу рекао: „Питао сам играче коју од наредних утакмица могу да наместе, Свини (кошаркаш) је узео распоред, означио утакмице које је мислио да могу да 'одраде'. Понављали су да им се допада идеја да намештају број поена, а не да намештају победника утакмице", рекао је Хил и додао да је након састанка сваки играч који је учествовао у превари добио по 2.000 долара као знак добре воље. Уз новац, кошаркашима је остављен и кокаин да „прославе" договор.

Иако је све било уговорено, на терену није ишло све као подмазано. Прва утакмица на којој је требало наместити разлику у поенима била је против екипе колеџа Провиденс која је била на програму 6. децембра 1978. године. Пошто је био изразити фаворит очекивало се да Бостон добије утакмицу са великом разликом. Кошаркаши који су учествовали у превари требало је да осигурају да Бостон не добије меч са више од шест до седам поена разлике. Бостон је меч на крају добио резултатом 83:64. Иглси су на самом почетку утакмице дошли ди велике предности коју тројица корумпираних кошаркаша нису могла да спусте. Мафија и кладионичари су изгубили новац на утакмици што није било добро.

Након почетног неуспеха браћа Перла, Мацеи, Бурк и Хил одлучили су да регрутују још неколико кошаркаша Бостона и укључе их у превару. Ерни Коб је одлучио да се прикључи Куну, Свинију и Стиртеру у превари, али је Џозеф Белју одбио. Последњу мотивацију играчима дао је Хил који је, по инструкцијама Бурка, кошаркашима рекао да пазе шта раде јер кошарку не могу да играју сломљених руку.

Мотивација је дала резултате јер је на утакмици против Харварда, коју је Бостон требало да добије са 12-13 поена разлике, извојевана тесна победа од три поена 86:83. Кладионичари су коначно били задовољни, преварантска шема је почела да доноси профит, док су играчи добили свој хонорар од по 2.500 долара.

И на наредној утакмици систем је функционисао. Процењивало се да ће екипа Ју-Си-Ел-Еја, који је био фаворит, меч добити са највише 18 поена разлике где је и постављен „хендикеп", али је тим из Лос Анђелеса утакмицу добио са 22 поена разлике 103:81, што је изабраним (мафијашима) донело нови профит.

Организатори преваре су на неколико утакмица намерно имали мање опкладе које су изгубили да не би постали превише сумњиви, односно да не би натерали друге велике кладионичаре да типују као они. Након неколико мечева вратили су се на стару шему.

Почетком фебруара 1979. године Бостон је играо две утакмице у против тимова њујоршких колеџа Фордам и Сент Џонсон. Утакмице су биле важне за кладионичаре јер је су највеће уплате биле управо на утакмице екипа из Њујорка.

Против Фордама „хендикеп" је био на десет поена разлике (да ће са најмање толиком разликом Бостон тријумфовати). Бостон је утакмицу добио са седам поена разлике 71:64, тако да су многи мафијаши задовољно трљали руке. Утакмица против Сент Џонсона није донела паре кладионичарима. Утакмица је завршена резултатом 85:76, са девет поена разлике тачно на колико је и постављен „хендикеп". Кладионичари су нашли утеху у томе што нису добили, али нису ни изгубили новац.

„Велико финале" преваре требало је да представља утакица против колеџ екипе Холи Крос која је на програму била 10. фебруара 1979. године. Две екипе су традиоционални ривали тако да су кладионичари примали велике опкладе. Сам Џејмс Бурк на утакмицу је уложио 50.000 долара, тачније на опцију да ће Бостон изгубити меч са више од седам поена разлике, што је уговорено са играчима који су учествовали у превари. На крају, Холи Крос је утакмицу добио са само два поена разлике 98:96. Ерни Коб, један од кошаркаша који је учествовао у превари, у последних неколико минута постигао је осам поена и смањио предност Холи Кроса, тако да су га мафијаши сматрали за једног од најодговорнијих за губитак новца.

Хенри Хил је рекао да је Џими Бурк био толико бесан да је на крају разбио скупоцени телевизор који је имао у свом стану. Тада је рекао Хенрију да не жели више да се бакће са „клинцима са колеџа", што је значило да је превара дошла крају. Иако је прво планирао да казни кошаркаше, како је Хил рекао, од свега тога на крају није било ништа, само је дигао руке.

И поред неколико промашаја, доста великих мафијашких играча је успело да заради паре. Сам Хил је зарадио око 100.000 долара на клађењу док су неки вишерангирани мафијаши зарадили и до 250.000 долара.

Превара вероватно никада не би била откривена да Хенри Хил није ухапшен у Њујорку због продаје дроге. Он је тада пристао да постане заштићени сведок и да сведочи против чланова фамилије Лукезе. Хил је на тај начин избегао дугогодишњу робију, али вероватно је и сачувао живот имајући у виду да је Бурк почео да ликвидира једног по једног учесника у пљачки луфтханзиног товара.

У свом сведочењу против фамилије Лукезе Хил је открио велики број кривичних дела које је ова мафијашка организација учинила, заједно са намештањем утакмица Бостон Иглса. Осим сведочења, на суђењу су достављени и снимци разговора које је ФБИ имао где су пресретнути позиви између кладионичара, неких вишерангираних мафијаша, браће Перла и играча који су умешани у превару.

Суђење за кладионичарску превару трајало је четири недеље, након чега су изречене драстичне казне. Тони Перла и Пол Мацеи добили су по десет година затвора, Роко Перла је добио четири године затвора, док је кошаркаш Рик Кун добио десет година робије, што је највећа казна икада изречена неком спортист са колеџа. Казна Куну касније је скраћена на 28 месеци.

Чланови фамилије Лукезе нису били те среће. Након сведочења Хила, суд је осудио 51 припадника ове мафијашке породице на дугогодишње, па и доживотне робије. Хил је са супругом и двоје деце ушао у програм заштите сведока где је због страха од освете често мењао пребивалиште.

Неколико пута гостовао је у емисијама и давао интервјуе везане за мафију, а написао је и аутобиографску књигу. Додатну популарност је стекао 1990. године након поменутом филма Мартина Скорсезеа „Добри момци" где његов лик тумачи Реј Лиота. Хенри Хил је преминуо 2012. године након компликације после операције срца.