Кад су Лејкерси и судије оборили Краљеве

Ако је НБА лига најквалитетнија на свету, онда се у плеј-офу лиге игра најбоља кошарка на планети. У вишедеценијској историји НБА лиге много плеј-оф серија понело је епитет „легендарне", али само једна ће остати упамћена као најконтроверзнија.

Полуфинале НБА лиге (финале Западне конференције) 2002. године, између Сакременто Кингса и Лос Анђелес Лејкерса памти се по изузетној кошарци, невероватним партијама Дивца и Стојаковића, али и невиђеној судијској крађи. Лејкерси су у седам утакмица успели да се пласирају у финале и освоје НБА лигу, али и дан данас многи познаваоци НБА лиге сматрају да је Сакременто драстично оштећен.

Више се не говори само о судијским грешкама, које су биле очигледне, многи сматрају да се иза елиминације Кингса крије права завера у којој је учествовао и сам комесар лиге Дејвид Штерн.

Почетком овог века била је велика разлика у квалитету тимова Источне и Западне конференције. На западној обали клубови су били много јачи, тако да је шампион те конференције на крају без проблема освајао лигу. У то време, предвођени Брајантом и Шекилом, Лејкерси су већ две године узастопно освајали титулу. Ипак у сезони 2001/02. најбољу кошарку су играли Сакременто Кингси.

Предвођени Вебером, Дивцем, Стојаковићем, Бибијем, Туркоглуом, Полардом, Кристијом и другима, Кингси играли најлепшу кошарку у НБА лиги. Кингсе су у то време важили за „највећи шоу на терену". У регуларном делу сезоне 2001/02, са скором 61-21 били су најбољи тим НБА лиге. Кошаркашки стручњаци су били сагласни, Кингси су имали најбољи тим у лиги, без обзира на гламурозне Лејкерсе који су у својим редовима имали Кобија и Шека.

Арко арена сваку утакмицу била је крцата, а бучна публика пробијала је децибеле у подшрци свом тиму. База навијача се проширила из Сакремента на остатак САД, па и „преко баре" где су на свим континентима љубитељи кошарке пратили утакмице Кингса. Да ли је потребно помињати да су у Србији многи људи имали непроспаване ноћи због утакмица у којима су до раних јутарњих сати пратили праве битке на терену Дивца, Стојаковића и другова.

У плеј-офу 2002. године све је било мирисало на успех. У плеј-офу Кингси су без проблема савладали Јуту и Далас, док су Лејкерси до финала Запада дошли преко победа над Портландом и Сан Антонијом. Све је било спремно за нови велики дуел два тима из Калифорније који су у то време доминирали лигом.

Први меч у Арко Арени припао је Лејкерсима који су одмах направили брејк, док су други добили Кингси. Када се серија преселила у Стејплс центар у Лос Анђелесу, Кингси су узвратили брејк, повели са 2:1, док су Лејкерси добили четврти меч и изједначили резултат у серији на 2:2. У петој утакмици Кингси су дошли до, како се чинило, кључне победе. Дивац, Пеђа и екпипа у узбудљивом мечу тријумфовали су са 92:91 и били су само једну победу удаљени од финала и још четири од шампионског прстена.

Шеста утакмица се играла у Лос Анђелесу и све је указивало да ће самоуверени Кингси на терену Лејкерса прекинути доминацију тима из Лос Анђелеса. Уместо фер дуела два велика тима, на терену је виђена борба Лејкерса и судија са једне, и Кингса са друге стране. Велики број судијских одлука које су директно утицале на коначан исход био је на штету тима из Сакремента.

И на претходним мечевима серије, посебно у четвртој утакмци коју су Кингси имали „на тацни" али на крају изгубили, судије су правиле грешке, махом на штету тима из Сакремента. То се посебно односи на некажњавање грубе игре Шекила са којим су под кошем Дивац и Полард водили велику битку. Такође, суђен је и велики број сумњивих фаулова најчешће над Брајантом.

На шестој утакмици судијску тројку предводио је Дик Бавета, који је у првој утакмици истих ривала толерисао О'Нилу грубу игру са пуно контаката, док су поред њега правду делили Боб Дилејни и Тед Бернхарт. Ова тројка, како многи сматрају, запечатила је судбину Кингса.

Чини се да је шеста утакмица почела много пре судијског подбацивања, одмах након краја петог меча. Из табора Лејкерса у медијима је вршен велики притисак на судије где је најгласнији био О'Нил. Горостасни центар је у петој утакмици имао само једно слободно бацање и није био задовољан како су судије допустиле грубу игру на њему. Са друге стране, Кингси су на том мечу имали десет слободних бацања више.

Шеста утакмица је била неизвесна као и све претходне. Чинило се да је у прве три четвртине већина слободних судијских процена било на штету Кингса. На мети судија били су посебно високи играчи Сакремента. Тако су Дивац, Вебер, Полард и Лоренс Фандербурк направили укупно 20 фаулова. Фандербурк је у само шест минута добио три личне грешке док су због шест фаулова меч су раније завршили Дивац и Полард. Занимљиво је да је Полард шест личних сакупио за само 11 минута које је провео на терену.

У контроверзној утакмици најспорнија је била последња четвртина. Ако се погледа само податак да су Лејкерси у последњем периоду имали невероватних 27 слободних бацања (од укупно 40), док су Кингси на читавом мечу извели 25 слободних бацања (два мање од броја бацања колико су Лејкерси извели у последњој четвртини), довољно је да се види да нешто није у реду са судијским критеријумом. У тој последњој четвртини Кингси су извели само девет слободних бацања.

Судијска грешка која је остала као „заштитни знак" шесте утакмице био је недосуђени фаул над Мајком Бибијем кога је Коби, минут пре краја ударио лактом и раскрварио му нос.

И поред свих нелогичности и чудног судијског критеријума, Кингси су успели да до самог финиша држе корак са Лејкерсима, али на крају су поражени резултатом 106:102.

Одмах након утакмице многи медији су у први план ставили катастрофално суђење на мечу. Спортски колумниста Вашингтон поста, а касније и колумниста и коментатор телевизије И-Ес-Пи-Ен Мајкл Вилбон је одмах након шесте утакмице написао: „Забележио сам у својој свесци шест невероватних грешака судија, све на штету Сакремента и то у последњој четвртини, када су Лејкерси убацили пет шутева из игре и 21 са линије слободних бацања".

Он је касније написао за утакмицу: „И даље сматрам да сам на шестој утакмици Кингса и Лејкерса видео најгоре суђење за ових 28 година колико пратим професионалну кошарку... Суђење је било запањујуће срамотно... Штерн и НБА би требало што пре да се позабаве суђењем, јер су тотално несвесни да таквим стварима могу да уруше кредибилитет лиге". Он је додао да утакмицу нису одлучили ни Лејкерси ни Кингси већ судије.

Његов колега са исте телевизије, НБА аналитичар Дејвид Алдриџ је рекао: „Не постоји ништа што може да објасни 27 слободних бацања за Лејкерсе у последњој четвртини... Остао сам без текста, како ово да објасним. Како да анализирате утакмицу у којој Скот Полард добије личну грешку на метар удаљености од О'Нила, или када се Дагу Кристију досуди лична грешка када само дотакне противника... или када Мајк Биби заради фаул у финишу меча када га Брајант распали лактом по носу".

Колико је лоше суђење узбуркало страсти говори и податак да је један од потенцијалних председничких кандидата за председника САД Ралф Нејдер послао отворено писмо Штерну где је захтевао независну истрагу судијских одлука на утакмици.

Да лоше суђење на једном мечу прерасте у теорију завере побринуо се један од НБА судија, Тим Донехи, који је одлежао у затвору због илегалног клађења на мечеве на којима је делио правду. Он је 2008. године „отворио душу"и навео да је шеста утакмица Сакремента и Лејкерса била намештена од стране Штерна и НБА лиге, који су по сваку цену желели седам мечева.

Када је Донехи изашао из затвора, његов адвокат је 10. јуна 2008. године послао документ суду у којем се између осталог говорило и о догађањима на шестој утаккмици, где је оптужио двојицу судија да су намештали дуел.

 „Донехи је сазнао  од судије А да су судије А и Ф желели да продуже серију на седам утакмица. Тим (Донехи) је знао да су судије А и Ф 'компанијини људи' (људи од поверења НБА) који увек раде у интересу НБА лиге. Те ноћи интерес НБА лиге био је да се овој серији дода још једна утакмица", писало је у документу. Иако се није експлицитно навело о којој утакмици и којим судијама је реч, сви су закључили да је Донехи описивао шести дуел плеј-оф серије Сакремента и Лејкерса.

Нешто касније сам Донехи је у својој књизи под називом „Лична грешка" написао: „Чим сам видео судије које су одређене да суде утакмицу, знао сам да ће се играти седми меч".

Комесар НБА лиге демантовао је све оптужбе да је шеста утакмица намештена, посебно оне које су долазиле од стране Тима Донехија. Штерн је признао да је утакмица лоше вођена од стране судија, али не и да је постојала намера да се некој од екипа помогне.

Навијачима Кингса никаква оправдања нису била довољна. На многим утакмицама у Арко Арени један од најпопуларнијих транспарената био је „како брада може да фаулира лакат", алудирајући на фаулове који су Дивцу суђени над Шеком.

Ипак, навијачи нису имали времена да се буне имајући у виду да се седма, одлучујућа утакмица играла само два дана касније на њиховом домаћем терену. Лејкерси нису испустили судијски поклон са прошлог меча. У новом трилеру тим из Лос Анђелеса је савладао Кингсе резултатом 112:106. Лејкерси су се пласирали у финале и тамо су „почистили" Њу Џерси Нетсе са 4:0 освојивши трећу узастопну титулу.

Више од деценије након легендарне плеј-оф серије многа чудна дешавања из окршаја Кингса и Лејкерса нису заборављена, напротив, продубиле су се теорије завере. Једна од непотврђених информација говори да је тадашњи трнер Лејкерса, легендарни Фил Џексон, мотивисао екипу користећи расне елементе. Тако је играчима говорио да је Сакременто „бела екипа", подсећао је на период робовласништва да би додатно мотивисао Лејкерсе за тријумф.

Са  друге стране многи и данас цитирају изјаву комесара Дејвида Штерна који је, када је одговарао на питање какво би изгледало идеално финале НБА лиге рекао: „Идеално финале било би оно у којем играју Лејкерси против Лејкерса".

Део јавности је оптуживао Штерна да у НБА лиги форсира само „велике тимове" где је између осталог наведен и случај плеј-оф серије Лејкерса и Кингса, али сва огорченост није могла да преокрене реалност у којој су Лејкерси победили Кингсе у плеј-оф серији.

И док су Лејкерси наставили путем гламура и победа, Кингси су се убрзо распали. Већ наредне године у плеј-офу су елиминисани од Даласа, да би почело осипање екипе која више није била страх и трепет у НБА лиги. Велики играчи попут Вебера и Дивца никада нису освојили НБА титулу. Пеђи Стојаковићу је то успело са Даласом у последњој НБА сезони.

Скот Полард је титулу је освојио са Бостон Селтиксима 2008. године. Он је шампионски прстен посветио саиграчима из Кингса.

„Носим овај шампионски прстен за све тимове за које мислим да су требали да постану шампиони, а нису. Од моје колеџ екипе Канзаса до Кингса. Ово је шампионски прстен Селтикса и Кингса".