Највећи промашаји НБА драфтова (други део)

На драфту 1998. године први пик је био Мајкл Оловоканди где су га изабрали Лос Анђелес Клиперси. Момак из Нигерије који игра на позицији центра, због лок аута у НБА лиги, дебитовао је у Европи где је једну сезону провео у Киндеру из Болоње. По окончању лок аута Оловоканди се враћа у НБА лигу где ни близу не оправдава улогу првог пика на драфту. Овај играч је на 500 утакмица у НБА лиги у просеку постизао 8,3 поена и 6,8 скокова по мечу. Исте године када је Оловоканди био први пик, иза њега су се нашли такви играчи попут Мајка Бибија, Антуана Џејмисона, Винса Картера, Дирка Новицког и Пола Пирса.

Исте године када је Оловоканди био први пик на драфту, РОберт Трејлор је био осми. Ноћ уочи драфта Далас Маверикси договарају трејд који се може сматрати најбољим потезом у историји клуба. У Милвоки Баксе шаљу Трејлора у замену за Дирка Новицког и Пета Геритија. Новицки је 2007. године проглашен за најбољег играча НБА лиге а 2011. године немачки кошаркаш је Мавериксе предводио до шампионске титуле. Са друге стране Трејлор је имао учинак од 4,8 поена и 3,7 скока по мечу.

Џонатан Бендер је био пети пик на драфту 1999. године где су га изабрали Торонто Репторси који су га одмах трејдовали у Индијану за ветерана Антонија Дејвиса. Бендер се у првом тренутку чинио као прави потез јер је својом висином од 213 центиметара и атлетицизмом имао потенцијал да постане један од бољих центара у НБА лиги. Ипак, Бендер није импресионирао на паркету, а касније су се на бледе игре надовезале и бројне повреде, пре свега колена, због којих никада није ни успео да подигне игру на виши ниво. Након девет сезона Индијана га је у сезони 2009/10 трејдовала у Њујорк где је Бендер одиграо још 25 утакмица пре него што је окончао професионалну каријеру.

За један од најгорих драфтова свих времена сматра се онај из 2000. године када се читава плејада просечних играча нашла у горњем делу листе. Ово су играчи те генерације који се, најблаже речено, нису прославили: Кенион Мартин, Стормил Свифт, Даријус Мајелс, Маркус Физер, Мајк Милер, Демар Џонсон, Крис Михм, Џамал Крафорд, Џоел Прзибиља, Кејон Дулинг, Џером Моисо, Итан Томас, Кортвни Александар, Матин Клејвис и Џејсон Кулијер. Занимљиво је да је те године један од бољих пикова био Хидо Туркоглу кога су изабрали Сакременто Кингси.

Дарко Миличић је 2003. године био други пик на драфту, одмах иза Леброна Џејмса а испред Кармела Ентонија, Криса Боша и Двејна Вејда. Из Хемофарма, тада голобради Миличић, стао је раме уз раме са дивовима Детроит Пистонса предвођеним Беном Валасом. У таквој конкуренцији Миличић није имао шта да тражи већ је са клупе гледао како Пистонси освајају титулу. Миличић је добре игре показао тек у каснијим НБА сезонама када је, пре свега у Минесоти, добио више простора.

Осми пик на драфту 2004. године, Рафаел Араухо у НБА лиги задржао се само три сезоне, и веома је брзо заборављен. Није ни чудо када је Араухо најбољи учинак на НБА паркетима остварио у првој сезони у дресу Торонта када је постизао 3,3 поена по мечу. Многи стручњаци сматрају да је Араухо на драфту био постављен најмање десет места више него што се очекивало и 25 места више него што је заслужио.

Фран Васкез још један је од високо рангираних пикова који, не само да се није прославиом него није ни заиграо у НБА лиги. Шпанског центра је као 11. пика на драфту 2005. године неочекивано изабрао Орландо Меџик. Васкез је требало да у тиму са Флориде заигра у тандему са Двајтом Хауардом. Вест да су изабрали Васкеза разбеснела је навијаче Орланда који нису могли да верују да је на шпанског центра потрошено право избора у првој рунди. Орландо на крају није потписао уговор са Васкезом иако је задржао право да потпише уговор с њим док он игра ван НБА лиге. Васкез је до данашњег дана променио више шпанских клубова али још није дебитовао у НБА лиги.

Навијачи Црвене звезде сећају се Адама Морисона, момка који је кратко носио „црвено-бели" дрес. Овај играч је 2006. године био трећи пик на драфту у НБА лиги најављен је као „паклени" шутер а изабрали су га Шарлот Бобкетси. Ипак, овај играч није ни изблиза испунио очекивања. У првој сезони у Шарлоту Морисон је постизао „мршавих" 11,8 поена по мечу са шутем из игре од 37,6 одсто. Читаву другу сезону Морисон је пропустио због повреде колена. Две сезоне Морисон је провео и у Лејкерсима са којима је узео шампионске титуле 2009. и 2010. године, али је његов учинк у том периоду био мизеран. Након 2010. године, када је „испао" из НБА лиге Морисон је више пута безуспешно покушао да се врати. За Црвену звезду је потписао у септембру 2011. године, одиграо је осам утакмица и у просеку је давао 15,5 поена. Осим проблема са повредама Морисон дуже време болује од дијабетеса, али и даље је упоран да се врати на паркет НБА лиге.

Данас се ретко ко сећа да је први пик на драфту био 2007. године, испред другопласираног Кевина Дурента био Грег Оден. Није Оден био случајно изабран за првог пика. Момак који је студирао на Охајо Стејту са висином од 212 центиметара и тежином од 130 килограма требало је да постане један од доминантнијих центара лиге. На жалост пет операција колена након повреда спречиле су Одена да у дресу Портланда покаже све своје квалитете. Иако је у НБА лиги званично пет сезона Оден је укупно одиграо 82 утакмице на којима је у просеку убацивао 9,4 поена по мечу. Овај играч је сада слободан агент у потрази за клубом и другом шансом да засија на НБА паркету.

Џои Александар је на НБА драфт дошао са колеџа Западна Вирџинија и 2008. био је позициониран на високом осмом месту. Овај 203 центиметара висок играч само се две сезоне задржао у најјачем такмичењу. У својој руки сезони играо је у Милвокију у којем је на 59 утакмица имао просек од 4,9 поена док је наредне сезоне одиграо још осам утакмица у Чикаго Булсима након што је враћен у развојну НБА лигу. Данас Александар игра за руску Самару. Исте године када је Александар био осми пик на драфту, први пик је био Дерик Роуз.

Хашим Табит је момак из Танзаније кога су као другог пика на драфту 2009. године избрали Мемфис Гризлиси. И поред висине од 2,21 метар Табит никада није испунио очекивња клубова који су мислили да би он могао да буде дугорочно решење на центарској позицији. У шест сезона Табит је променио четири клуба, а најбољи учинк имао је у дебитантској сезони у Мемфису када је у просеку постизао 3,1 поен по мечу. Занимљиво је да је Табит 2009. године на драфту био одмах иза Блејка Грифина.