Најбољи играчи финалних серија (први део)

Читава сезона НБА лиге на крају се сведе на четири до седам финалних утакмица у којој се састају два најбоља тима. Ове године битку воде Мајами и Сан Антонио. Осим борбе за шамоионску титулу финална серија увек има свог хероја, играча који је пружи незаборавну партију када је било најпотребније. Ово су приче о кошаркашима који су осим титуле проглашавани и за најбоље играче финалних серија.

Џери Вест је једини кошаркаш који је проглашен за МВП-ја финалне серије а да је играо за екипу која је изгубила. Весту је то пошло за руком у финалу плеј-офа 1969. године када је у дресу Лејкерса, на прве две финалне утакмице против Селтикса дао укупно 94 поена. Иако се у петој утакмици повредио, Вест је успео да одведе Лејкерсе и до мајсторице, где је у том седмом мечу имао трпл-дабл учинак од невероватних 42 поена 13 скокова и 12 асистенција, али и поред тога Селтикси су добили утакмицу и освојили шампионску титулу.

Легенда Лејкерса Вилт Чембрлен је у финалној серији 1972. године проглашен пуним правом за најбољег играча. На пет утакмица против Њујорка Чембрлен је у просеку имао 19,4 поена и чак 23,2 скока по мечу. Лејкерси су у финалној серији прегазили Никсе са 4:1 у победама.

Вилис Рид је предводио Њујорк Никсе до две шампионске титуле, 1970. и 1973. године и оба пута проглашаван је за најбољег играча финалне серије. У првом финалу Никси су савладали Лејкерсе са 4:3 у победама. Рид се покидао бутни мишић на старту финалне серије али се на паркет вратио у седмом мечу када је са 23 поена и 10,5 поена био најбољи на паркету. Три године касније финале против Лејкерса није било толико драматично. Никси су тријумфовали са 4:1 у серији, а Рид је на пет мечева у просеку имао 16,4 поена и 9,2 скока по утакмици.

Џон Хавличек је са Бостоном освојио осам титула. У седмном НБА финалу у којем су Селтикси савладали Милвоки Баксе са 4:3 у победама. У четири тријумфа Бостона Хавличек је постигао 26, 28, 28 и 16 поена и заслужено проглашен за МВП-ја.

Титула Голден Стејта Вориорса освојена 1975. године била је велико изненађење. У финалној серији Вориорси су надиграли Вашингтон Булетсе и почистили их са 4:0. Рик Бери је предводио Вориорсе са 29,5 поена и 3,5 украдене лопте по мечу. Вашингтону нису помогле ни велике звезде које је имао у тиму попут Веса Унселда и Елвина Хејса.

Пета утакмица финалне серије 1976. године између Бостон Селтикса и Финикс Санса сматра се једном од најбољих утакмица у историји финала јер је решена након три продужетка. На тој утакмици посебно се истакао Џоџо Вајт који је за 60 минута проведених на паркету постигао 33 поена уз девет асистенција. У читавој финалној серији коју је Бостон добио са 4:2 Вајт је бележио 21,7 поена по утакмици.

Титула Портланда 1977. године можда је и највеће изненађење у историји НБА лиге. Мало ко је обраћао на овај тим док нису дошли до финала.Чак и у финалној серији против моћне Филаделфије нико није смео да се клади на Блејзерсе. Ипак, под вођством сјајног Била Волтона Портланд је тријумфовао са 4:2 у серији и дошао до шампионске титуле. Волтон је проглашен за најбољег играча финала са 18,5 поена, 19 скокоава, 5,1 асистенцијом и 3,6 блокаде по утакмици.

Ако се гледа смо статистика Вес Анселд никад не би био проглашен за МВП играча финалне серије 1978. године. Ипак, овај играч Вашингтона је пре свега због маестралне игре у одбрани, са потезима који не улазе у статистику залужио награду за најбољег играча финала. Анселд је у финалној серији која је одлучена након седме утакмице у просеку постизао девет поена и имао је 11,7 ухваћених лопти по мечу. Тим из америчке престонице је у финалној серији тријумфовао са 4:3 у серији.

И  годину дана касније исти противници састали су се у финалу плеј-офа, али тада је исход био друкчији. Сијетл је савладао Вашингтон са 4:1 у серији и постао шампион НБА лиге. МВП финалне серије 1979. године био је Денис Џонсон који је најзаслужнији за освету Суперсоникса. Занимљиво је да је Вашингтон једину победу у серији остварио у првом мечу док је Сијетл добио наредна четири дуела.

Бостон је 1981. године у финалној серији савладао Хјустон Рокитсе са 4:2 у серији. Иако су у тиму Селтикса тада играли Лери Бирд, Роберт Периш и Кевин Мекхејл, титула МВП-ја припала је Седрику Максвелу који је у шест финалних утакмица имао учинак од 17,7 кошева и 9,5 скокова по мечу.

У финалу 1983. године Филаделфија је „почистила" Лејкерсе са 4:0. Најзаслужнији за „чишћење" тима из Лос Анђелеса био је Мозес Мелоун који је у просеку постизао 25,8 поена и имао 4,3 блокаде по утакмици.

 Карим Абдул Џабар једини је играч који је проглашен за МВП играча док је играо за два различита тима. Џабар је проглашен за најбољег играча 1971. године када је у у дресу Мивоки Бакса бриљирао у финалној серији против Балтимор Булетса. Џабар је тада постизао 27 поена и имао 18,7 скокова по мечу. Други пут Џабар је постао МВП 14 година касније у дресу Лејкерса када је 1985. године водио тим из Лос Анђелеса до тријумфа над Бостоном. У тој финалној серији Џабар је имао учинак од 25,7 поена и десет скокова по утакмици.

Лери Бирд је један од играча који је два пута проглашаван за најбољег кошаркаша финалне серије. Први пут Бирд је био најбољи 1984. године у финалној серији против Лејкерса коју су Селтикси добили са 4:3. Бирд је у тој финалној серији имао учинак од 27,4 поена и 14 скокова. Две године касније Бостон је у финалу био бољи од Хјустона са 4:2 у серији. Бирд је у шест утакмица постизао у просеку 24 поена, 9,7 скокова и 9,5 асистенција по утакмици.

Меџик Џонсон је за најбољег играча финала проглашаван чак три пута. Први пут Џонсон је био МВП у својој руки сезони 1980. године када су Лејкерси у финалу савладали Филаделфију са 4:2. Меџик се посебно истакао у шестој утакмици када је нако повреде Џабара преузео улогу лидера и постигао 42 поена уз 15 скокова и шест асистенција. Лејкерси су били бољи од Филаделфије и две године касније и поново је најбољи на паркету био Меџик. Исти играч је у финалној серији 1987. године против Бостона, који су Лејкерси добили са 4:2, у просеку давао 26,3 поена, 13 асистенција, 8,3 скока и 2,3 украдене лопте по мечу.

Једна од најбољих финалних серија свих времена одиграна је 1988. године између Лејкерса и Детроита. Тим из Лос Анђелеса тријумфовао је у седам мечева од којих се не зна који је био бољи.  Да је Детроит победио слава би припала Ајзеи Томасу, али Лејкерси су постали шампиони а Џејмс Ворти херој тријумфа. Ворти се посебно истакао у шестој утакмици у којој је постигао 28 поен и девет скокова. У одлучујућој седмој утакмици Ворти је остварио незаборавни трипл-дабл  са 36 поена, 16 скокова и десет асистенција.

Наставиће се...

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. јул 2024.
26° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару