Грегова анатомија

"Наша величина се може мерити оним како реагујемо када се ствари не одвијају на начин на који смо желели", стара је теорија Грега Поповича, чију ће ваљаност, хтео-не хтео, морати да провери већ на Светском првенству у Кини.

Тим САД, која је више производ масовне бежаније од Светског првенства, него плод смислене селекције, већ је доспео на зао глас, пошто је после 78 узастопних победа поражен од Аустралије, чиме је, истовремено, пропао и мање озбиљан део тактике Грега Поповича, који је најопаснијег играча "бумерса" Петија Милса желео да заустави на прилично оригиналан начин.

У најавама за тај меч, Попович је запретио да ће Милса одвести на ручак, обилно нахранити, од чега ће се Аустралијанац удебљати па неће моћи да "лети" по терену. Испоставило се да Поповичева тактика није дала неке озбиљније резултате, пошто је Милс Американцима убацио 30 поена, па је на конференцији за новинаре, одмах након утакмице, наравно у шали, рекао да су његови Сан Антонио Спарси трејдовали Аустралијанца. 

Већ се деценијама, у различитим спортовима, води расправа може ли велики тренер претворити просечан тим у велике шампионе. У кошарци, одговор на такво питање могао би да се искристалише већ после Светског првенства у Кини, када ће бити јасно да ли је Грег Попович успео да групу "случајних туриста" претвори у истински тим вредан светске титуле.

Од спектакуларних најава да ће Американци у Кину послати моћан тим, остало је веома мало, па ће САД на првенству представљати Џејлен Браун, Маркус Смарт, Кемба Вокер и Џејсон Тејтум из Бостона, Харисон Барнс из Сакрамента, Џо Херис из Бруклина, Брук Лопез и Крис Мидлтон из Милвокија, Донован Мичел из Јуте, Мејсон Пламли из Денвера, Мајлс Тарнер из Индијане и Дерик Вајт из Сан Антонија.

Општа бежанија од америчког дреса, са којом се у последњих месец дана суочио Грег Попович, драматично је променила хемију селекције, што се једнако упечатљиво одразило и на начин на који ће тим Грега Поповича играти.

Под палицом претходног селектора Мајка Кжижевског, Американци су припремне утакмице играли за публику, са на тренутке лењим одбранама и таласима закуцавања и спектакуларних додавања.

Поп има потпуно другачију визију игре, за коју ће многи рећи да је на тренутке помало досадна, али и брутално ефикасна. Суштински, као и у Сан Антонио Спарсима, Попович је, у недостатку бољих решења, у кључни фактор произвео систем радије него појединце, што делује као прилично добар план уколико значајан део тима чине играчи попут Тима Данкана, Тонија Паркера или Мануа Ђинибилија.

Грегова дисциплина 

Американци су прилично скептични да ли такав систем могу да преживе мање блиставе звезде које Поп тренутно има на располагању, попут Кембе Вокера, Мичела Донована, или Џејсона Тејтума...

После серије припремних утакмица, све је прилично јасно. Американци ће у нападу играти "drive and kick out", што практично значи да ће после серије дисциплинованих кретњи играчи попут Вокера или Мичела покушавати да пробију одбрану и до чистог шута дођу додавањем.

Дакле, према Поповичевом сценарију, Кемба Вокер ће глумити Тонија Паркера, Донован Мичел Мануа Ђинобилија, док ће Крис Мидлтон, Џејлен Браун и Џејсон Тејтум играти "three and D", односно снажну одбрану уз пристојан постотак погођених шутева за три поена. У Сан Антонију такве улоге у последњих петнаестак година прославиле су Бруса Бовена и Денија Грина. У новој подели улога, најбоље је, како се чини, прошао Брук Лопез, коме је ваљда једини пут у каријери припала улога Тима Данкана или Ламаркуса Олдриџа.

На другој страни терена, ситуација ће бити драматично другачија. Брз повратак у транзицији из напада у одбрану једна је од кључних карактеристика Поповичевих тимова, што ће уз контролу противничких шутева за три поена и изнад свега потпуну контролу скока, бити кључни задаци одбране новог америчког тима. За очекивати је да ће Американци опасно притиснути противничке плејмејкере, како то понекада умеју да ураде и Спарси.

Уколико избегну суманути број изгубљених лопти, Американци ће контролисати 80 одсто утакмица на Светском првенству, израчунали су аналитичари.

Такође, за разлику од Сан Антонија у чије је стварање утрошио године, Попович је имао свега неколико седмица да ову групу играча претвори у тим за који је све осим освајања златне медаље суштински неуспех.

Као и Сан Антонио, очекује се да ће америчка селекција, концентрисана на крајњи резултат радије него на театралне потезе, полако "узимати душу" противничким тимовима.

Кошарка је прилично једноставна игра у којој победу доносе такмичарски дух и постојаност, тврди Грег Попович, који је водећи Сан Антонио безброј пута доказао да верује у филозофију кошарке према којој за добар тим није неопходно имати најбоље играче, већ групу спортиста који желе да уче и побеђују.

Американци немају претерано пуно дилеме да ли је освајач пет НБА титула првака особа да води Американце на великим такмичењима, али су прилично скептични може ли да оствари велики резултат са екипом коју има на располагању.

"Имамо правог човека за тренера. Понављам да ће све бити у реду и бићемо у реду", рекао је шеф америчке селекције Џери Коланђело.