Наранџасто

Нисам више у Африци па би овај „блог“ могао у наставку да се зове „Мој мундиал“, али после 25 дана на светском првенству и уживо виђених 7 од 8 четвртфиналиста, такође охрабрен реакцијама читалаца (хвала за исправке!) и уредника сајта РТС-а, одлучих да наставим да пишем.

На повратку кући, у Барселону, задржах се пола дана у Амстердаму. Измедју бесконачних сати у аеродромској згради и изазова да мало прошетам градом у коме нисам био једно 30-так година, одлучих се за ову другу варијанту. Још на аеродрому, све је било у наранџастом, боји холандске репрезентације, али требало је отићи у град и видети са каквом пасијом земља доживљава светско првенство и чека четвртфинални меч са Бразилом!

Све је у знаку фудбала и, наравно, наранџасте боје. „Хуп Холанд", нешто као „Напред Холандија", види се на сваком кораку, од излога радњи, преко балкона, прозора, на бројним бродићима који круже чувеним амстердамским каналима, на кућама на води (има их преко 2.000!)... Холандија ових дана живи за фудбал и нада се да ни Бразил није непремостива препрека.

Исто мисли и Јохан Кројф, најславнији, фудбалски најславнији Холандјанин, претводник генерације која је 1974. у Немачкој била вице-шампион света и која је због „тоталног фудбала", који је неку годину пре тога лансирао Кројфов Ајакс, крштена као „механичка наранџа".

Кројф је изјавио да „никада не би платио да види овај Бразил" уз додатак да су Бразилци „срамота за турнир, јер навијачи од Бразила очекују леп фудбал". Кројф каже: „Када се каже Бразил ја помислим на играче какви су били Жерсон, Тостао, Фалкао, Зико, Сократес... А данас има Фелипе Мела, Бастоса, Баптисту... Бразил има играче са талентом, али игра исувише дефанзивно и незанимљиво".

Мислим да је Кројф претерао. Истина је да Бразил не „умире у лепоти", али мени је, на две утакмице уживо и две на ТВ, деловао као тим који у сваком тренутку може да постигне гол. То је карактеристика шампионских екипа.

Сигурност, вера у сопствени квалитет, стрпљење, спретност. Одбрана Бразила делује врло сигурно, средина је против Чилеа, уласком Дани Алвеша, добила на квалитету, Луис Фабиано и Робињо лако дају голове...

Мислим да за турнир није добро што се већ у четвртфиналу састају Бразил и Холандија, две екипе које су, по мени, досад показале највише. Хвата прикључак и Шпанија која се после несрећног пораза од Швајцарске на старту сасвим опоравила и сви је већ виде у полуфиналу , Парагвај је већ ожаљен.

Чини ми се да ће победник дуела Бразил-Холандија бити фаворит у полуфиналу, све једно да ли ће на другој страни бити Уругвај или Гана Милована Рајевца. Пут са друге стране „костура" знатно је тежи, Шпанци у наредној рунди имају противника кога би и сами изабрали, али потом следи дуел са Немачком или Аргентином. Да ли је на помолу финале Бразил-Шпанија? Или можда Холандија-Шпанија? Да ли ће једна европска селекција први пут постати првак света ван Европе? Од сутра почињу да стижу одговори.

И да се вратим импресијама из Амстердама. Док ми је пред очима „орање", холандска национална наранџаста боја, неминовно ми се наметнуло поредјење...Зашто су бољи од нас? Јесте да имају дупло више становника, јесте да им ја бруто национални доходак 38.500 евра према непуних 5.000 евра у Србији, али и њихови играчи су расути по Европи као и наши, климатски услови су релативно слични.

Разлика је у сталној производњи играча, имају 1.138.000 регистрованих фудбалера према 132.000 наших, 4.856 клубова према 2.096 наших, свако село има низ терена, многи су са рефлекторима. Из такве базе и таквих услова произилази много више играча него код нас. У „личној карти" пише да су били прваци Европе 1988 и да су њихови клубови освојили 6 Лига шампиона, 4 купа УЕФА, један Куп купова и три Интерконтинентална купа.

Од времена када су Велибор Васовић и Паја Самарџић као играчи у Ајаксу и Фејенорду а Вујадин Бошков као тренер дизали холандски фудбал, много се тога променило. Њихов фудбал се дигао и опстао у европском и светском врху, наш је ослабио и остаје нам само да се радујемо када се уопште квалификујемо за неко велико такмићење.

Да ли сте знали?

- Трофеј који ће примити капитен првака света израдјен је 1973, тежак је 6 килограма и 175 грама од којих је 4,927 кг. од чистог злата. Висок је 36 сантиметара а основа му је широка 15 сантиметара.

- Аутор трофеја је италијански уметник Силвио Газанига који је победио на конкурсу ФИФА 1974. Комисија од 7 чланова изабрала је његов рад медју 53 пристигла.

- На трофеју има места за још 17 имена шампиона, што значи да ФИФА неће размишљати о новом трофеју све до 2.038.

- Први трофеј, за Светско првенство у Монтевидеу 1930, израдио је француски вајар Абел Лафлер. Био је висок 35 центиметара и тежак 4 килограма. Његова вредност била је 50.000 швајцарских франака.

- Тај трофеј носио је име Жила Римеа, председника ФИФА и оснивача светског првенства. Завршио је у витри ФС Бразила после треће титуле освојене 1970. у Мексику.