Меч лопта

Дакле, Србија (поново) сама одлучује о својој судбини на 19. првенству света. Нерешен исход меча Гана-Аустралија (1-1) ишао је, рекао бих, на руку нашим жељама. Прво, Гана није победила и побегла на 6 великих бодова. Друго, нерешен исход значи да ће Србија у случају победе над Аустралијом сигурно проћи у други круг. Треће, извесно је да неће бити круга три тима на истом броју бодова при чему би кључни фактор била укупна гол-разлика која после два кола јасно фаворизује Немачку. Србија је, дакле, у истој ситуацији као пред старт: зависи од себе а то је у спорту, као и у животу, увек најважније.

У случају победе, отвара се прилично реална могућност да "орлови" заврше и на првом месту јер није лако претпоставити да ће Гана победити Немачку и стићи до за нас 7 недостижних бодова. Предност изабраника Милована Рајевца је у чињеници да имају бод више од Немаца и да им одговарају два исхода, победа и реми, док ће Немци морати да играју на све или ништа јер ако не победе ризикују да испадну у првом кругу што им се није десило од 1938. Ако победимо и ако будемо први, играћемо у Блуфонтејну 27.јуна у 16,00 против другог из групе Д у којој су Енглеска, САД, Словенија и Алжир. Ако будемо други, играћемо дан раније у Рустенбургу од 20,30, близу Јоханесбурга, са првим из поменуте групе. Немци још увек држе пуно тога у својим рукама јер ће највероватније бити први ако победе Гану јер је тешко претпоставити да ми можемо да савладамо Аустралију са 4-5 голова разлике колико ће нам у том тренутку требати.

Директну последицу сјајног учинка "орлова" за имиџ Србије илуструју два наизглед ситна детаља из Порт Елизабета. Једна црнкиња која је возила прес-аутобус од стадиона до хотела у шали је питала групу наших новинара одакле су. Када је добила одговор, рекла је:

- Може, вечерас бих Србе возила на крај света...

Јутрос, када је екипа РТС са два таксија стигла на аеродром, изненађење је уследило код плаћања:

- Не треба, кућа части. Јуче сте ме задовољили. Молио бих једино за слику са вама...

Истина, таксисте је обезбедио Владислав Херић, наш тренер који већ 6 година ради у Јужној Африци, али посао је посао... Срби који живе у Јужној Африци уверавали су нас да "ми не можемо ни да замислимо шта победа над Немцима значи за њих".

- Другачије ће нас гледати, многи и не знају где је Србија али ако је та земља способна да у фудбалу победи једну Немачку онда мора да вреди - причао ми је Саво Хелат, босански Србин који је своју животну драму о драматичном бегу из Горажда 1994. преточио у књигу "Not my turn to die" ("Није мој тренутак да умрем"). Имао је 14 година када је у априлу 1994. са родитељима и 12-тогодишњом сестром, по ноћи, загазио у ледену Дрину и кренуо низводно... После три километра стигли до територије коју су држали босански Срби. Средњу школу завршио је у Вишеграду, потом је добио стипендију за студије у САД, магистрирао је на решавању пост-конфликтних ситуација на просторима захваћеним ратом а сада на Универзитету "Нелсон Мандела" у Порт Елизабету припрема докторат на исту тему... Његова вереница, Јужноафрканка Ђад (Јаад) , поносно се синоћ шетала дискотеком "Кубања" са мајицом на чијој је полеђини писало "Сербиа", спремно позирала са три прста и свима причала како је два пута била у Србији и Босни и како се дивно провела... У истој дискотеци, међу бројним Србима пристиглим из целог света, сретох наше људе са Новог Зеланда, из Аустралије. Фудбал је још једном показао своју невиђену покретачку снагу а добар резултат на једном мундијалу је пропаганда коју ни једна влада не може да плати нити било који маркетинг да осмисли... То што су у петак урадили Јовановић, Красић, Жигић, Стојковић и остали не може се ничим измерити. И што је најлепше, имам утисак да ће урадити још доста тога...

Ситуација је била критична, али је превазиђена. Нека се сада ваде Шпанци, Енглези, Италијани, Французи (тамо је, изгледа, "пукао филм", Анелка је извређао селектора Доменека и послат је кући)... Биће овде још много неочекиваних резултата, уз наду да су "орлови" своју квоту већ истрошили против Гане.

Да ли сте знали?

- Најмлађи селектор који је икада учествовао на светском првенству био је Аргентинац Хуан Хосе Трамутола који је 1930. у Уругвају имао само 27 година и 8 месеци тако да су неки играчи били старији од њега.

- Најстарији селектор био је Италијан Ћезаре Малдини који је 2002. био селектор Парагваја са 70 година.

- Највише мечева као селектор на светским првенствима има Немац Хелмут Шен, 25.

- Само су двојица стручњака успела да уђу у полуфинале са два различита тима: Холанђанин Гус Хидинкс са Холандијом 1998. и Јужном Корејом 2002, односно Бразилац Сколари са Бразилом 2002. и Португалом 2006.

- Пет селектора учествовало је у два финала: Италијан Виторио Поyо (1934,1938-оба добио), Хелмут Шен (1966,1974-једно изгубио, друго добио), Марио Загало (Бразил,1970,1998-прво добио, друго изгубио), Франц Бекенбауер (Немачка,1986,1990-прво изгубио 2-3 против Аргентине 1986, а друго добио на пенале у Аргентини четири године касније) и Карлос Билардо (Аргентина, 1986 и 1990, прво добио, друго изгубио)