Партизаново забијање главе у песак – Илић отишао из трећег пута, јер разум је јачи од емоција

Био је то Партизанов дванаести меч у Суперлиги ове сезоне, а већ седми пораз, па је Илићев тим тик изнад зоне испадања, на десетој позицији на табели.

Од олаког пораза од Чукаричког, све што се званично могло чути из Хумске је изјава помоћног тренера Величка Каплановића да је "ово просто срамота". Тренера Илића није било нигде, и већ тад почеле су спекулације да ли је његово непојављивање пред медијима знак да одлази из клуба.

Поново. Јер Саша Илић је већ у два наврата ове сезоне подносио оставку на место тренера, али га је управа Партизана убеђивала да настави, не дозвољавајући му да прекине оно што је и сам видео да никуда не води.

После пораза од Младости у Лучанима крајем августа, када се Илић такође није обратио медијима, желео је да оде, али чини се да је сада, пред крај октобра, и коначно дошао крај сарадњи.

Медији већ данима наводе да је Илић и званично преломио, али и да је управа Партизана поново поручила (играчкој) легенди клуба да још мало размисли и сачека да се слегну емоције.

Али здрав разум овде мора бити неумољив.

Илићев Партизан бележи најгори почетак сезоне у 81 години историје клуба. У Суперлиги је "намакао" читаве три победе и више нико ни не спомиње где су позиције које воде у Европу, јер је само гол-разлика разлог што црно-бели нису на месту које на крају сезоне води у Прву лигу Србије.

Чак ни овако црна статистика није довољна да се дочара хаос и расуло које је задесило тим из Хумске.

Илић се читаве сезоне мучи са дисциплином у тиму, а и из његових изјава се могло закључити да је и сам грешио у приступу играчима.Критиковао их је за себичлук у игри, за лош приступ, за непоштовање саиграча.

Али када је неке ствари схватио и сам признао пред медијима – након новог кажњавања Дембе Сека због сукоба на тренингу са Николом Чумићем – већ је било прекасно.

Свлачионица очито више не реагује на речи Партизановог рекордера по броју наступа. Када играчи виде да тренер неколико пута подноси оставку уверен да више нема шта да понуди, онда је тешко сачувати ауторитет. Игра у суботњем поразу од Чукаричког је то само потврдила.

Са друге стране, из управе Партизана изостаје било каква реакција.

Убеђивање Илића неколико пута да остане било је и добар "пи-ар" пред навијачима, који управи клуба даје аргумент да нису они тек тако "потрошили" легенду клуба.

Али вођење клуба какав је Партизан захтева неугодне одлуке уместо избегавања реалности и забијања главе у песак.

Вера да ће Илић упорним остајањем на клупи некако одједном моћи да преокрене катастрофалну ситуацију очито је само то – вера. Без покрића, јер црно-бели су у протеклим недељама прешли праг преко ког нема повратка.

И сам Илић је тога постао свестан, и зато сада не намерава да остане тренер Партизана ни по коју цену.

Све се то још увек може чути само из незваничних извора, не и Хумске, јер тамо се поново нешто чека, да се некако магично промени.

Чак и да се из клуба у понедељак огласе и потврде оно што је Илић одлучио још у суботу увече, то неће променити чињенице која су постале очигледне:

Партизан не зна којим путем жели да иде ни ко би овај тим могао да поведе напред. Јасно је само да Саша Илић није тај.