Ђаволчић који се плаши ветра и ефикасан леви бок - шта чека Звезду против "гиганта гибралтарског фудбала"

Након што је одиграна већина реванша првог кола квалификација за Лигу шампиона, Црвена звезда је добила ривала у другој рунди, а то је гибралтарски Линколн.

"Црвени ђаволчићи" су после победе од 3:2 на Фарским Острвима, у узвратној утакмици поново надиграли Викингур - овога пута минималним резултатом - и заказали себи два сусрета са бившим европским прваком.

Никада у својој историји Линколн није успео да прође у треће коло квалификација за Лигу шампиона, а до сада су одиграли 27 квалификационих мечева.

Јасно је да би њихов историјски успех представљао прворазредну сензацију и да је готово немогућ, али то не значи да се не треба подробније упознати са најуспешнијим тимом у историји Гибралтара.

Почеци у каменолому и легенда о ђаволу

Линколн је основан 1976. године покрај каменолома, у чијој близини се налази и терен на ком су играли своје прве мечеве.

"Ово је рођење гибралстарског фудбалског гиганта", изјавио је наводно том приликом оснивач клуба и садашњи директор Елтон Дуарте. Испоставиће се да је био у праву.

Први састав био је сачињен од младих полицајаца и играча који нису добили минутажу у другим локалним клубовима. Отуда и име Плаве палице, које је касније промењено и сачувано као надимак.

Клуб је из године у годину напредовао, а када им је био потребан новац за улазак у први ранг, у помоћ је притекао Рег Брили - некадашњи председник Шефилд јунајтеда и велики навијач енглеског Линколна, који је основан дване 1884. године.

Са именом је дошао и надимак "црвени ђаволчићи", који клуб носи по чувеној статуи из Линколнске катедрале, симболу града. Према линколнширској легенди, ђаво је био веома незадовољан када је оснивач катедрале епископ Ремигије стигао у град у 11. веку и нарушио му мир. Дуго се трудио да уклони Ремигија, а на крају је покушао и да га убије, али је епископ у помоћ позвао Богородицу, којој је црква била и посвећена.

Недуго затим је почео да дува оркански ветар, који је преплашио ђавола и натерао га да се склони у цркву. У страху од ветра је од катедрале направио нови дом, из ког скоро хиљаду година надгледа град.

Легенду је у песму претворио Арнолд Фрост 1897. године, назвавши је "Балада о ветру, ђаволу и катедрали у Линколну". Последња строфа песме нарочито је сликовита.

Бискуп кога познајемо давно је умро.
Ветар пак чека и неће отићи,
Док не добије прилику да порази свог непријатеља;
Ал' ђаво је искочио без храмања,
И узео облик линколнског ђаволчића.
Од тада седи на врху стуба,
И церека се људима који га проматрају;
Штавише, подсмева се ветру доле,
И каже: "Можеш чекати до судњег дана"

Током свог миленијумског скривања, ђаво је сигурно видео много тога. Своје комшије у првој дивизији енглеског фубала и гибралтарског имењака у Лиги шампиона и даље није. Сва је прилика да ће и он чекати до судњег дана.

Највећи домаћи и европски успеси

Прва значајна достигнућа Линколн је забележио средином осамдесетих година прошлог века, када се и по први пут нашао у елитној дивизији гибралтарског фудбала. Током осамдесетих и деведесетих су седам пута били шампиони, а њихова доминација је започела заједно са новим миленијумом.

У периоду од 2003. до 2016. године су освојили 14 узастопних титула, а откако су 2014. године постали члан Уефе, чак десет пута су били први, не завршавајући сезону ниже од трећег места.

Такође, 20 пута су тријумфовали у Рок купу, а 18 пута у Сениорском купу, док су у чак шест наврата сезону завршавали триплетом.

Што се европских такмичења тиче, максимални домет у Лиги шампиона им је друго коло, до ког су стизали четири пута. Два пута су били и у трећем колу квалификација за Лигу Европе, али нису могли преко Динама из Минска (2024.) и Слована из Братиславе (2021.).

Убедљиво највећи европски успех им је пласман у Лигу конференције 2021. године, до ког су дошли избацивши Ригу у плеј-офу. Жреб их је спојио са Слованом, Паоком и Копенхагеном, који им нису дозволили да освоје нити један бод. Изгубили су свих шест мечева, постигавши притом два поготка.

Искуство на првом месту

Линколн је веома искусна екипа, са просеком од 28 година, а половину састава чине страни фудбалери. Међутим, "црвени ђаволчићи" чине и окосницу националне селекције, с обзриом на то да у својим редовима имају чак деветорицу репрезентативаца.

Међу њима је и један од двојице играча који одударају квалитетом, а то је Итан Брито, који је претходне сезоне постигао десет голова и забележио десет асистенција, иако игра на позицији левог бека. Друштво на левој страни прави му Нано, искусни 40-годишњак који се и даље налази у сјајној форми и чији допринос је био пресудан за прошлогодишњи успех клуба.

Капитен је штопер Бернардо Лопес, који је већ десет година у клубу, а најискуснији играч Линколна је 43-годишњи Ли Касчијаро, који је свој деби за први тим забележио 1998. године и од тада ниједном није мењао клупске боје.

Тренер екипе је Хуан Хозе Базарес, некадашњи фудбалер Севиље, Кадиза, Пафоса, Актобеа и многих других клубова, који је до прошле сезоне био помоћник, а раније је као асистент радио у Сент Џозефу.