Путујуће звезде

Ове људе „не држи место“. Неке од њих неуспех је повео ка следећем клубу, а неки су једноставно жељни нових изазова. Међу њима су и најбољи стрелци Европе, заборављени асови, али и они за које вероватно никада нисте чули. Свако од њих има своју причу и тражи своје место под сунцем, а све их веже чињеница да су се доста селили. Пред вама су „фудбалски чергари“.

Два играча која су променила доста клубова, а којима неће бити посвећено превише пажње, су Ахмед Хосам Хусеин Абделхамид (Мидо) и Николас Анелка. Египћанин и Француз у каријери су играли под девет различитих грбова. Међутим, ова два фудбалера немају довољно „квалитета" да би се сврстали у „друштво лутајућих звезда".

Овен Којл: Тренутно ради као менаџер Болтон вондерерса. У каријери наступао за 12 клубова. Опростио се од активног играња фудбала 2007. године, као члан Сент Џонстона. Иако је рођени Шкот, забележио је један наступ за националну селекцију Ирске.

Ендрју Кол: Човек који је најсјајније тренутке каријере провео у Манчестер јунајтеду, освојивши пет титула Енглеске, два купа и једну Лигу шампиона. Тренутно ради као тренер нападача у Хадерсфилду. Променио је 12 клубова, а битно је рећи да је и даље други на вечитој листи стрелаца Премијер лиге, са постигнутих 187 голова.

Кристијан Бобо Вијери: Велики Пеле га је 2004. године сврстао међу 100 најбољих живих фудбалера. Наступао је за 12 клубова (Торино, Пиза, Равена, Венеција, Аталанта, Јувентус, Атлетико Мадрид, Лацио, Интер, Милан, Монако, Фиорентина). У Аталанту се враћао још два пута, а 2006. године потписао је уговор који му је гарантовао плату од 1,500 евра месечно, с тим да за сваки постигнути гол добије по још 100 хиљада. Те сезоне се два пута уписао у стрелце. У историји италијанског фудбала Вијери је први по броју постигнутих голова главом. Био је најбољи стрелац сезоне у Шпанији (1998.) и Италији (2003.).

Микаел Антоан-Курије: Рођен у Француској, пореклом из Гвадалупеа. Петог марта 2011. напунио је 28 година, а до сада је играо за 14 клубова. Тренутно наступа за Хамилтон Академикал, који је члан Премијер лиге Шкотске. Почео је да се бави фудбалом у Пари Сен-Жермену, али убрзо се преселио на Острво. После мало успеха се сели у Норвешку, где брани боје два клуба из Хаугесунда. Следи повратак у Велику Британију, али овога пута у Шкотску. За селекцију Гвадалупеа одиграо је 13 утакмица и постигао 6 голова.

Стив Клериџ: Тренутно запослен на Би-Би-Си телевизији као стручни консултант. Бранио боје 15 различитих клубова, али се по три пута враћао у Вејмут, а по два пута у Бормут, Милвол, Кембриџ и Портсмут. Играо је у првих шест лига Енглеске и уписао преко хиљаду наступа на утакмицама професионалних и полупрофесионалних клубова. Његовим головима 1996. године Лестер је ушао у прву лигу и 1997. освојио Лига Куп.

Ендрју Дибл: Наступао за 18 клубова, а у два наврата био у Лутону, Шефилд јунајтеду и Мидлзброу, а уписао је и три наступа за репрезентацију Велса. Између осталих, бранио је боје Манчестер ситија, Болтона, Ренџерса и Кардифа. Деби у Ренџерсу имао је у великом дербију против Селтика, када је успео да сачува мрежу и тако обезбеди титулу за „полицајце". Тренутно ради као тренер голмана у Акрингтон Стенлију.

Марио Жардел де Алмеира Рибеиро: Одлични Бразилац играо је у 19 различитих клубова, од чега два пута за Фероварио. У Порту, уз помоћ Златка Заховића, Љубинка Друловића и Сержа Консеисаа, два пута био најбољи стрелац Европе (1999, 2000). Делује невероватно, али Жардел је на 125 утакмица за Порто постигао чак 130 голова! Следи одлазак у Галатасарај, где осваја Суперкуп Европе. Годину дана касније, Жардел се враћа у Португал и потписује уговор са Спортингом. Опет је најбољи стрелац Европе, а сезона 2001/2002 вероватно је врхунац у његовој каријери. Наступа почетак краја. Бразилац одлази у Болтон, али се не сналази најбоље, па напушта клуб. Многобројне селибде нису донеле много успеха. Стигао је да игра и у САД, али и у Бругарској, где је за Черно Море наступио осам пута. Седам пута је носио дрес „кариока" и једном се уписао у стрелце. Тренутно игра за нижеразредни бразилски Рио Негро.

Нил Редферн: Везиста који је играо за 20 клубова и никада се није враћао у неки од њих. Каријеру почео у Болтону 1982. године. Уписао је 790 наступа за професионалне клубове у Енглеској (пети на вечној листи), а одиграо је преко хиљаду утакмица у каријери која је трајала 24 године. Барнслију је са постигнутих 17 голова, 1997. године, помогао да се први пут у историји клуба пласира у најјачу лигу Енглеске. Тренутно ради у Лидсу, као тренер екипе до 18 година.

Вилијам Били Вајтхерст: У његовој биографији стоје имена 22 клуба. Брутални Вини Џоунс за Вајтхерста рекао је да је најчвршћи играч кога је икада срео. Били је играо и са сломљеном руком, са преко 30 шавова које је зарадио у тучи три дана пред утакмицу, носем који само што није отпао. Најбољу сезону у каријери одиграо је у Њукаслу, где је са Полом Гаскоином редовно добијао похвале и високе оцене. Играо је и у Аустралији и Хонг Конгу. Због честих повреда колена, окончао је каријеру 1993. године.

Џастин Фашану: Нигеријац рођен у Лондону. Почео је да тренира бокс, био је велики таленат, али се ипак одлучио за фудбал. Наступао за 22 клуба, од чега је два пута имао епизоду у Едилејд ситију у Аустралији. Био је први тамнопути играч чији је трансфер плаћен милион фунти (прешао из Норича у Нотингем Форест).

Би-Би-Си тврди да је Фашану био први професионални фудбалер који је јавно признао да је геј. Његов рођени брат Џон, такође, је био фудбалер и познат је по томе што је у Вимблдону био члан „луде банде" (познати по бескрајним смицалицама које су правили другим тимовима, али и једни другима), коју су поред њега чинили Вини Џоунс, Денис Вајс и Лори Саначез. Док је играо за Норич, Џастин Фашану постигао је гол сезоне 1979/80 у утакмици против Ливерпула. Преселио се у САД 1997. године и потписао уговор са Атлантом. Живот је завршио са само 37 година, када је 2. маја 1998. извршио самоубиство због оптужби за сексуално злостављање које никада нису биле доказане.

Френк Вортингтон: био је члан 24 клуба. Наступао је за клубове у Енглеској, Јужној Африци, САД и Шведској. Био најбољи стрелац прве лиге у сезони 1978/79, док је бранио боје Болтона.

Питер Барнс: наступао за 25 клубова, а по два пута био у Болтону, Манчестер јунајтеду, Манчестер ситију, Лидсу и Фаренсеу. Играо је у Енглеској, Велсу, Грчкој, Португалу, Шпанији, Аустралији, Ирској и САД. Његов прелазак из Ситија у ВБА 1979. године коштао је 752 хиљаде фунти, што је представљало рекорд који није оборен у наредних 20 година.

Тревор Бенџамин: Нападач који је играо за младу селекцију Енглеске, али и А репрезентацију Јамајке. Има 32 године и тренутно обавља функцију играча-менаџера у Морпет тауну, члану девете лиге Енглеске. Почео је каријеру у Кембриџу, одакле је прешао у Лестер, који га је 2000. године за 1,3 милиона фунти довео као замену за Емила Хескија. Бројне позајмице и честа промена средине нису испунила потенцијал који су у његовим младим данима препознали стручњаци на Острву.

Џон Бариџ: Победник ове листе са невероватном бројком од 29 различитих клубова. Голман рођен у Воркингтону променио је 15 професионалних клубова у Енглеској, што је и данас рекорд. Играјући за Манчестер сити у сезони 1994/95, са 43 године, четири месеца и 26 дана, постао је најстарији играч који је наступао у Премијер лиги. Проглашен је за хероја седамдесетих од стране Блекпулових навијача и на отварању стадиона Блумфилд роуд уврштен је у Кућу славних Блекпула. Детаље његове бурне каријере можете прочитати у аутобиографији коју ће Бариџ издати 4. априла 2011. године.

И за крај, човек који је бранио боје клубова широм целе планете и за кога се надамо да није променио клуб у тренутку писања текста - Луц Фаненштајл. Овај голман је био члан 25 клубова. По два пута је потписивао уговор са Данедин Техникалом, Берумом и Бредфордом. Али кренимо редом. Фаненштајл је рођен 12. маја 1973. године у Цвајзелу, у Немачкој. Младу каријеру провео је у Цвајзелу и Вилсхофену. Обичан голман из малог немачког града кренуо је на професионални пут не слутећи да ће играти фудбал у 15 различитих земаља, на свих шест насељених континената.

Ево и листе клубова: Бад Кецтинг (Немачка), Пенанг (Малезија), Вимблдон (Енглеска), Нотингем Форест (Енглеска), Орландо Пајретс (Јужна Африка), ТПВ (Финска), Хака (Финска), Вакер Бургхаузен (Немачка), Гејланг (Сингапур), Данедин (Нови Зеланд), Бредфорд (Енглеска), Хадерсфилд (Енглеска), Кам (Немачка), Берум (Норвешка), Калгари (САД), Отаго (Нови Зеланд), Влазнија (Албанија), Бентонит (Јерменија), Ванкувер Вајткепс (Канада), Атлетико Ибирама (Бразил), Флекерој (Норвешка), Манглеруд Стар (Норвешка), Ремблерс (Намибија). Пет пута је бранио за националну селекцију Немачке до 17 година. Фаненштајл је био тренер голмана репрезентације Кубе 2008. године. Са Ремблерсима у Намибији потписао је уговор 2009. године, где тренутно врши функцију играча, тренера и спортског директора. За време Светског првенства у Јужној Африци 2010. године радио је као стручни консултант за немачку телевизију која је преносила утакмице са највећег фудбалског турнира. Верујемо да му је криво што се фудбал не игра и на Антарктику.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 02. октобар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи