Фудбал тражи промене

Сеп Блатер је на челу Светске куће фудбала већ 13 година и мишљења о његовом вођењу најутицајније светске спортске организације су подељења, у најбољем случају. До недавно није било никаквих индиција да би се могао појавити кандидат вољан, а и способан, да замени Швајцарца и тако донесе, од многих, толико жељене промене.

Спекулисало се о потенцијалним иманима од самог почетка владавине Сепа Блатера али ту се све и завршавало, на спекулацијама. Озбиљних претендената није било.  Многи тврде да је због тога трпео само фудбал.

Блатеров избор на чело ФИФА-е протекао је са много контроверзи везаних за наводне финансијске махинације, укључујући и куповину гласова. Један од чланова изборног тела, који је долазио из Африке, изјавио је том приликом британским медијима да му је понуђено 100 хиљада долара да гласа за Блатера.

Мећутим, да се списак афера ту завршава вероватно би овај случај убрзо био заборављен. Али, мали је број оних који прате Блатерову каријеру који се могу сетити периода који нису, на овај или онај начин, обележили најразличитији скандали, спорне одлуке или непримерене изјаве.

У периоду унутрашњих превирања у Светској кући фудбала, генерални секретар ФИФА и Блатеров заменик изашао је у јавност са документима који су говорили о финансијском колапсу у ФИФА-и, углавном проузрокованим корупцијом, и губицима од преко сто милиона долара. Као контраст понуђен је податак да ниједан председник ФИФА-е пре Блатера, а било их је седморица, није пословао са толико очигледним губицима.

Вероватно је илузорно говорити да није дошло ни до каквих промена у пословању или вођењу Светске куће фудбала након свега овога али да је човек који је иницирао целу истрагу остао без посла непосредно уочи Светског првенства у Јапану и Јужној Кореји.

Две године након тога Блатер је поново скренуо пажњу јавности када је рекао да би, у циљу популаризације женског фудбала, фудбалерке требало да носе „краће шорцеве и уже дресове који би нагласили женску лепоту". Оваква изјава првог човека фудбала дочекана је са неверицом коју је одмах заменила оштра осуда у готово свим медијима.

Ни Светско првенство 2006. године у Немачкој није прошло без Блатерових „мушица". Након што је јавно критиковао, и тиме поставио преседан , руског арбитра Валентина Иванова који је на мечу између Португала и Холандије показао 16 жутих и четири црвена картона, Блатер се није појавио ни на додели одличја након финалног сусрета између Италије и Француске.
Разлог, победила је Италија а не, Блатеру далеко ближа, Француска. Касније је Блатер правдао свој потез чињеницом да би готово сигурно био извиждан а то би неумитно покварило церемонију. Сувишно је рећи да му је мало ко веровао.

Блатер је био пионир увођења закона о рестрикцији броја странаца у европским екипама. Медији на Острву му ни данас нису опростили зато што је означио Премијер лигу као највећи проблем у светском фудбалу због огромног броја странаца, како на терену тако и на клупи или у управи.

Швајцарац је заслужан за доношење правила о ригорозном кажњавању фудбалера који се „претерано" радује након постигнутог поготка. Шта је заправо „претерано" никада није јасно дефинисано што је проузроковало много спорних судијских одлука. Многи фудбалери, познати по живописном прослављању погодака, су се „смирили" а тиме је само, чини се, изгубио фудбал и спектакл на стадиону без кога је ова игра и незамислива.

У 2010. години могли смо видети Блатерово потпуно игнорисање резигнације готово целог света срамним начином на који се Француска, а не Ирска, нашла на завршном турниру Светског првенства. Сеп Блатер је отишао толико далеко да је јавно исмејао захтев Ирског фудбалског савеза да се и Ирска, накнадно, нађе на планетарном шампионату. А то је био само увод у серију скандала, проузрокованих судијским грешкама, у Јужној Америци који, у великој мери, представљају мрљу на целом турниру.

Ни дан данас, Блатер није прихватио идеју о увођењу камера на стадионе које би грешке судија учиниле немогућим. Остаје дилема како се најпопуларнији светски спорт оглушава о захтеве навијача о модернизацији игре, и поред толико позитивних примера из других спортова.
Спорна је и одлука о домаћинствима Светских првенстава 2018. и 2022. године.

Критике су дошле са свих страна, укључујући и председника Сједнињених Држава Барака Обаме, и заиста остаје мистерија који су то критеријуми Светско првенство донели Русији и Катару а не Енглеској, Америци или Аустралији.

Најновији у низу Блатерових испада је и нови „кодекс облачења" фудбалера на терену. Наиме, у последње време међу играчима јако популарни оковратници, или „крагне", које се носе најчешће при хладном времену, су забрањене. Образложење је било и више него млако, превенција повреда. Да ли треба спомињати да никада није забележено ништа приближно повреди проузроковано овим крагнама.

И за крај вероватно и најчуднији податак. Сеп Блатер у својој биографији има и место председника светског удружења које је тежило да регулише какве ће чарапе жене носити у јавности. 

Дакле све ово нас враћа на почетак. На питање да ли је дошло време за промене мали је број оних који не би одговорили потврдно. Када је реч о именима људи који би хипотетички преузели вероватно најбитнију позицију у свету спорта, консензуса нема. Многи се слажу да би идеално решење била не толико експонирана личност.

Недавно је и угледни амерички новинар Гранд Вол, који пише за СИ-ЕН-ЕН и Спортс Илустрејтед (Sports Illustrated), најавио кандидатуру и већ је почео кампању преко интернета, оптужујући челнике ФИФА-е за корупцију. Име Мишела Платинија такође фигурира у протњклом периоду. 

Кандидатуру је недавно најавио и Мохамед бин Хамам, председник Азијске куће фудбала. Колико је његова одлука озбиљна остаје да се види, али остаје извесно да би Хамам сигурно, барем на кратко, представљао освежење. О дугорочним предностима Хамама на овој позицији остаје да се полемише. Хамам је међутим изјавио да је његова амбиција искључиво промена, и да је спреман да подржи Блатеровог противкандидата, ма ко он био.

„Време је за промене", истакао је Хамам. Одјеци његове изјаве могу се чути свуда у свету, на свим континентима.

Избори ће се одржати за мење од три месеца у седишту ФИФА-е у Цириху. У овом тренутку било би неозбиљно нагађати ко ће стајати на челу Светске фудбалске организације након 1. јуна али оно што је сигурно је да ово питање, због утицаја и значаја који фудбал има у свету, превазилази спортске оквире и да га као такво треба и посматрати.