Дуго је женски фудбал посматран са неверицом. Сматран је неприкладним, одбијан, често исмеван. Девојкама које су желеле да трче за лоптом није бивало лако — биле су оспораване, склањане, понекад и кажњаване, све у жељи да се задрже у оквирима онога што се "очекивало".
"У моје време је то била табу тема. Да жена, девојка игра фудбал, то је било равно, па не знам чему, рецимо, сад су, да се неко не нађе увређен, старлете боље поштоване, него те девојке које су играле фудбал", истиче гошћа РТС-а.
Додаје да је највише волела победе.
"Много волим да победим. Ја кад сам играла и против моје деце, против рођене деце, ја сам волела победу. И дан-данас, рецимо, кад се нека састанемо ми маторе, ја волим да победим", рекла је кроз смех.
"Било је то јако, јако тешко тих почетака, је било и покушаја и свега, али је упорност урадила своје и љубав према томе. Значи, није било комерцијалних тих односа, није било осим љубави само. Ми смо из љубави играли фудбал", рекла је Кањевац.
Каже да ни њена мајка није волела што је играла фудбал.
"Тада је било теже доказати да играш фудбал него сад, рецимо, сад би ми лакше опростили да сам неки криминалац. Па рецимо, моја покојна мајка оде код тетке своје сестре и каже, замисли, моја Славка игра фудбал све с мушкарцима, каже, по цео дан. Љубав је превладала, ја сам много волела фудбал. Много, и волим га и дан данас", рекла је Славка Кањевац.
Славка је 1976. године проглашена за најбољу играчицу Европе, али истиче да је и после тога остала приземна.
Читаво гостовање Славке Кањевац можете погледати у видеу на почетку текста...
Коментари