Крај незаборавне европске екскурзије, Партизанова деца сада морају у школу

Два пута се Партизан враћао у двомеч на узвратној утакмици трећег кола Лиге конференције против Хибернијана. Стигао је прво два гола заостатка у првом полувремену, да би затим резервиста Андреј Костић био бржи од пиштаљке бугарског арбитра за нове продужетке.

Снаге и среће није било у додатних 30 минута, те је тако дошао и крај "путешествију" које је Срђана Благојевића оставило без текста. Разочарање није могао да сакрије нико у црно-белом обданишту, али имају у Партизану итекако чему да се радују.

Причао је Предраг Мијатовић о незадрживој сили младости која је уверена у своје могућности и управо су то показали црно-бели против шкотског тима, као уосталом и неколико недеља раније против АЕК-а.

Нису дозволили да их поремети гол који иначе вади инспирацију на памук, играч мање у другом полувремену и стадион пун људи који желе да их виде оборене главе. Нису се уплашили и клонули духом, већ безрезервно нападали и веровали у чудо. И били су јако близу.

Недостајали су им искуство, чврстина и препреденост који долазе са годинама, утакмицама и километрима под излизаним крампонима. Фалили су концентрација и хладна глава. Мањкало је присебности у одсудним моментима.

Није било додуше реално ни очекивати да би прерано регрутовани младићи из омладинског погона могли да се надмудрују са фудбалерима од којих неки имају више припрема у ногама него Партизанови играчи година. Покушали су Благојевићеви изабраници да изостанак свега побројаног надоместе енергијом, инспирацијом и полетом, али је за продужетак екскурзије било потребно више.

Успомена ипак неће недостајати. Обишли су за нешто више од месец дана Партизанови школарци Кипар, Пољску и Шкотску и научили више о фудбалу и животу него за време читавог стажа у млађим категоријама.

Било је радости, песме, али и суза. Прегршт голова, пенала и црвених картона. Преокрета и неузвраћене љубави. Незаборавних вечери и свитања која нестају у магли. Вратили су се у Београд уморни, сетни и са утиском да је могло и дуже да потраје. Екскурзија каква треба да буде.

Сада међутим морају да се врате у школске клупе и задовоље се излетима по Србији. Макар до следеће године. На њихову срећу, неке од најтежих лекција су већ научили. Кључ је пак у понављању.

Биће им неопходно да се што пре навикну на живот у сениорским водама, где се готова свака грешка кажњава. Имаће времена и да физички стасају, али и да се што боље носе са притиском. Часови тактичког описмењавања ће им бити неопходни, као и вежбе за концентрацију. Додатна настава и остајање после последњег звона, у овом случају звиждука, у овом узрасту се сматра обавезним.

Питање је међутим и како ће у "Хумској" организовати нову школску годину. Благојевићев останак на клупи не би требало доводити у питање после свега приказаног, али дешавала су се и већа чуда. На челним људима и стручном штабу је да ову генерацију одшколују, а затим и задрже што дуже на окупу.

Греота ће бити уколико се ова прилика пропусти. Због Вукотићевих чаробних копачки, Угрешићевог осећаја за гол из другог плана и Трифуновићеве срчаности. И још много тога.

На испиту ће бити и навијачи Партизана. ИМТ не би требало третирати ништа другачије од АЕК-а, Хибернијана и Олександрије. Без подршке овако младој екипи, не могу се ни очекивати значајнији резултати.

Учионица је спремна. Први час заказан је за понедељак у 19.00 часова у "Хумској".