Све док Врбас Бањалуком тече – фудбалска епизода из романа о малима који сањају

Понекад се у фудбалу догоди оно што нико не очекује – то је урадио бањалучки Борац ове сезоне. Често се цифре на банковним рачунима и милионски трансфери сударају са нечим што не може да се измери – срце, жеља и идеја. Тада се рађају приче у којима је писац главни актер. У овој - причу и даље пише Борац.

Када се клуб из града на Врбасу пласирао у осмину финала Лиге конференције, неки су рекли – лепа спортска прича, ништа више. Али, гледајући шире, ово није само спортски подвиг, већ и историјска лекција о томе како фудбал још увек уме да изненади, иако, чини се да га на највишим нивоима у Европи играју исти клубови.

Фудбал као борба против гравитације

Бањалука је град који су кроз векове преламале историјске силе, као што се данас преко фудбалског терена преламају интереси богатих лига, корпоративних инвестиција и великих система.

Борчев пут у Европи није био класичан пут "малог клуба који је изненадио". Ово није бајка, већ добро вођена стратегија, са младим и искусним играчима који су имали јасан циљ.

Иако је тим Младена Жижовића почео од квалификација за Лигу шампиона против албанске Егнатије, завршен је у овом такмичењу већ против атинског Паока.

Ипак, бањалучки тим је наставио у квалификацијама за Лигу Европе и ту је одиграо двомече против Класвика и Ференцвароша, после чега се преселио у Лигу конферецније, чиме је већ направљен историјски успех. 

Никада пре тога Борац није постигао успех у Европи сличан овоме, иако је освајио Митропа куп 1992. и био два пута у Купу победника купова седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Добре игре, од чега су произашле победе над Апоелом, Ласком из Линца, ремији са Панатинаикосом и Омонијом, те порази од Шамрока и Викингура, довеле су Борац до плеј-офа за пласман у осмину финала Лиге конференције.

Победа против љубљанске Олимпије није била случајна. Жижовићеви играчи су знали шта раде. Најлепше у целој причи је то што нису поклекли пред чињеницом да у фудбалу данас важи закон капитализма – оно што вреди више, чешће побеђује.

Олимпија је барем према Transfermarku вреднија за око три милиона евра.

Колико кошта вера у успех?

Борац је тим вредан 9,25 милиона евра, према специјализованом сајту Transfermark. То је некако отприлике вредност једног резервног играча у неком клубу из средине табеле у Премијер лиги.

Али фудбал, понекад, није у математици, осим ако се не ради о статистици претрчаних километара, додавања и на крају резултата на семафору.

Понекад је потребно да играчи, навијачи и град у  исто време осете да се дешава нешто што је веће од њих самих.

Ове сезоне Бањалучани су зарадили око седам милиона евра од европских утакмица.

За неке клубове, то је новац од трансфера једног талентованог тинејџера. За Борац, то је доказ да рад и јасна идеја могу да премосте економске јазове.

Велики против малих – и ко је заправо ко?

Када је сазнао да ће играти против бечког Рапида, знао је Борац да ће на мегдан тиму који вреди пет пута више од њега - 47,85 милиона евра.

Али, да ли је то нешто значило? Ако је новац једина мера ствари, онда се већ зна победник. Међутим, Борац је показао да оправдано носи то име и није изгубио у првој утакмици. Пенал у 92. минуту чува наду.

Сада је ту, међу 16 најбољих у Лиги конференције. Ово је доказ да и у времену када се чини да фудбал припада само елити, а боље рећи, богатима, још увек постоји простор за оне који се не плаше да се супротставе гравитацији.

И зато, без обзира на исход реванша, једна ствар је јасна – Бањалука је добила нешто што се не може изгубити: уверење да је немогуће понекад, ипак, могуће и да је све то забележено.

Њихова прича већа је од једне сезоне. Нешто као Лестер оне године када је освојио Премијер лигу, када су им сви предвиђали средину табеле у најбољем случају. 

Али, Лестеру и Клаудију Ранијерију тада нико није могао да одузме наду када је било јасно да ће се догодити "нешто велико".

Баш као што сада Борцу и Младену Жижовићу нико не може да забрани да сањају оно највеће, европски трофеј и Лигу шампиона.

Сањам, путујем за Вроцлав…