Ауфидерзен мајстер Крос - нерђајући зупчаник и оличење квалитета

Није било потребно много времена, откако се као мршави 12-годишњак појавио у омладинској школи локалног Грајфсвалдера, да се предвиди успешна фудбалска каријера Тонија Кроса.

Након само пар година, преселио се нешто западније, у Росток, где је његов отац био тренер у млађим категоријама Хансе.

Тамо је за веома кратко време, упркос игрању у нешто мањој средини, успео да се избори за место у млађим репрезентативним селекцијама. Управо су наступи у дресу са националним грбом били од кључног значаја за даљи развој његове каријере.

На Европском првенству за играче до 16 година одржаног 2006. године проглашен је за најбољег играча, понајвише захваљујући звању најбољег стрелца турнира.

Годину дана касније, статус великог талента потврдио је и на Светском првенству за играче до 17 година, где је такође проглашен за играча турнира, чиме је натерао скауте широм Немачке да дуплом линијом подвуку његово име.

Најбржи је, наравно, био Бајерн. Нису Баварци пропустили шансу да у своје, талентом већ крцате редове, доведу још једног перспективног играча, који је на своју праву шансу ипак морао да сачека.

Борба за минуте и потрага за правом позицијом

Међутим, стрпљење и мирноћу којима је пленио током врхунца каријере, показао је и на њеном почетку. 

У првих неколико сезона, током којих је често прелазио границу између првог и другог тима, шансу је добијао углавном са клупе, што није осујетило његову продуктивност.

На дебију у Бундеслиги је осим две асистенције стекао и статус тада најмлађег играча у историји клуба, а један од његових улазака са клупе по лошем памте и навијачи Црвене звезде.

Играо се меч првог кола групне фазе Купа Уефа 2007. године када је Крос при вођству Звезде од 2:1 ушао у игру у 81. минуту. У наредних 10-ак је асистенцијом и голом у 92. минуту био најзаслужнији за преокрет свог тима и још један у низу болних европских пораза у постбаријевској историји српског клуба.

Ипак, у годинама које су уследиле, Крос није успео да се избори за статус стандардног првотимца. Осим тога, још увек није имао дефинисану позицију и улогу у тиму, те је био приморан да потражи средину у којој би имао прилику да избруси свој таленат.

Пронашао ју је у Леверкузену. Одмах се усталио у тиму Бајера и одиграо одличну сезону, по чијем је завршетку моментално враћен у Минхен. Био је то нови почетак каријере каквом је ретко који играч могао да се подичи.

Хајнкенсова визија и почетак сакупљања сребрнине

За Кросом је у Минхен 2011. године дошао и Јуп Хајнкенс, човек који му је у Леверкузену вратио самопоуздање и пронашао улогу коју ће у наредних готово 15 година савршено одиграти у више од 500 наврата и која ће му донети безбројне награде и признања.

Хајнкенс је Кроса померио нешто ближе одбрани, што се одразило на број голова који се значајно смањио. Међутим, Крос је задржао улогу плејмејкера који је преузимавши лопту од дефанзиваца креирао из дубине и диктирао темпо утакмице.

С обзиром на надмоћ Бајерна у домаћем шампионату, имао је тада А репрезентативац Немачке много времена и прилика да избруси свој таленат и стекне искуство неопходно за играње позиције која му је намењена.

У наредне три сезоне био је један од најстандарднијих и најквалитетнијих играча екипе која је осим Лиге шампиона освојила две Бундеслиге и три купа.

Успехе на клупском нивоу надоградио је сјајним партијама у дресу Немачке, са којом је 2014. године дошао и до наслова светског првака, те је са 24 године постигао све што један фудбалер може пожелети, због чега му је била потребна промена средине.

Несуђени прелазак у Манчестер и доминација са Реалом

Уочи Мундијала у Бразилу, Крос је имао усмени договор са Дејвидом Мојесом о селидби у црвени део Манчестера. Међутим, Шкот је отпуштен, а на његово место дошао је Луј ван Гал, који је имао друге, испоставиће се неупоредиво лошије замисли.

Ситуацију је искорстио Карло Анчелоти и без већих проблема убедио Кроса да дође у Реал, који је по Немчевим речима "највећи клуб на свету, за нијансу испред Бајерна".

На представљању га је дочекало тек око 8.000 људи, а испоставиће се да је његово довођење било једно од најбољих послова у успесима препуној каријери Флорентина Переза.

Одиграо је у краљевско белом преко 300 мечева, освојивши четири Лиге шампиона - прилику за пети и последњи наслов првака Европе имаће веома брзо - и четири титуле првака Шпаније.

Међутим, осим великог броја трофеја, оно што ће остати као Кросово највеће наслеђе јесте пас игра коју је довео до савршенства.

Већ годинама проценат успешности његових додавања не пада испод 90 одсто, што је нарочито импресивно када се узме у обзир огроман број покушаја.

Својеврсну улогу квотербека који из средине дели додавања по читавом терену, мења стране и контролише темпо утакмица имао је и код Анчелотија, али и код Зидана, који су врло добро знали колико је, иако неистренираном оку незапажен, важан за игру Мадриђана.

Осим тога, своју ласерску прецизност је успешно демонстрирао и током извођења прекида, чиме је игри Реала и репрезентације Немачке додавао додатну и веома опасну ноту.

За оне који га нису гледали, довољно би било да погледају асистенцију за Винисијуса у првој утакмици полуфинала Лиге шампиона против Бајерна, у коју је стало све оно што је тако елегантно и без муке радио у последњих готово 20 година.

Одлазак у репрезентативном дресу

Од самог почетка каријере, која је своју узлазну путању добила управо играма у националним селекцијама, Крос је био познат као играч који се на прозивке селектора не јавља само реда ради.

До сада је сакупио 108 наступа за "панцер дивизију" и изједначен је са Јиргеном Клинсманом на осмом месту по броју одиграних утакмица у дресу Немачке. 

Управо ће на предстојећем Европском првенству имати прилику да престигне Клинсамана и евентуалним тријумфом у победничком стилу окачи копачке у клин.

А те копачке биће "Adipure 11pro" - модел који носи већ десет година и чију је златну линију Адидас направио ове сезоне, управо у Кросову част.

Оно што је волео код копачки, представљао је и на терену - квалитет, дуговечност, једностваност и класу.