Вратиће се Ђиђи Рива - Пазолинијев фудбалски песник и Брерин громовник

Филмски редитељ Пјер Паоло Пазолини (аутор "Декамерона" и остварења "Сало или стодвадесет дана Содоме") казивао је да му књижевност, секс и фудбал причињавају највећа задовољства у животу. Пасионирано је пратио фудбал, а према сведочењима његових савременика, попут Фабија Капела или Карла Анчелотија умешно је баратао лоптом. Поред тога, био је занесен и начином игре Ђиђија Риве.

"Фудбал је систем знакова, односно језик. Садржи све основне карактеристике језика, пар екселанс, оног који смо одмах поставили као појам поређења. У ствари, речи фудбалског језика се формирају баш као речи у писаном, говорном језику", истицао је Пазолини.

У чланку миланских дневних новина Ил Ђорно, 1971. године уметник је писао о фудбалу између прозе и поезије. Из тог периода остало је забележено запажање о Риви, једном од најбољих италијанских нападача.

"Рива игра поетски фудбал. Он је песник реалиста", записао је Пазолини.

Уместо уобичајене статистике, Рива бољи од Југославије

Ђиђи Рива је историја фудбала у пракси. Најбољи голгетер Италије свих времена са 35 погодака. Kаријеру у националном тиму почео је 1965. године, а због чињенице да је био први играч Каљарија који је икада носио плави дрес, слављен је попут народних трибуна на Сардинији.

Трогодишњи период од 1968. до 1970. донео је Риви и Италијанима радост и велико разочарење, што је између осталог и суштина фудбала. На Европском првенству 1968. Рива је у поновљеном финалу против Југославије, (први меч завршен је нерешеним резултатом 1:1 после продужетака) водећим голом помогао Италији да освоји први трофеј првака Старог континента.

Две године касније, Италија је била фаворит за освајање Мундијала. У полуфиналу су савладали Немачку 4:3, а Рива је био најбољи играч тог дуела. Међутим, у финалу против Пелеовог Бразила, тим предвођен Ривом био је потпуно изван игре о чему сведочи и резултат 4:1 за "кариоке".

Рива је тих година, због голгетерских вештина добио надимак Rombo di tuono, у слободном преводу на српски језик гласио би "Громовник".

Име, тј. надимак познат светској фудбалској јавности понео је захваљујући мудрости и језичкој играрији новинара Ђанија Брере што је била ализија на силовит, неумољив стил игре.

Благо народу коме нису потребни хероји

Ђиђи Рива је авангардна личност. Предводник и оличење верности једном клубу. Каљарију и Сардинији. Пре и касније било је играча који нису напуштали један клуб, али је Рива био први фудбалски хуманитарац, јер је беспоговорно помагао не тако славном тиму да дође до титуле, упркос бројним понудама богатијих и славнијих клубова.

Рива је симбол Скудета, јединог у историји Каљарија. Симбол Сардиније која је временом постала његова, иако се на почетку каријере противио одласку на острво.

Мит о Ривином Каљарију опеван је у песми под називом "Вратиће се Ђиђи Рива". Пазолинијева алузија на фудбалску поезију добила је смисао 11 година касније, у речима кантаутора Пјера Мараса. Стихови говоре да ће се Ђиђи Рива вратити и да ће Сардинија поново плакати када се сан оствари.

Ђиђи Рива је био непоколебљив на терену, али и ван, одлучно је каријеру завршио у Каљарију и живот на острву које је попео на фудбалски врх Италије.