Милош Милутиновић, уметник на терену

Милош Милутиновић био је звезда репрезентације 50-их, а можда и најбољи фудбалер Партизана свих времена.  

"Он је био на терену као уметник не бих га ни са ким упоредио за мене је био унико дел мундо мој брат", рекао је познати стручњак Бора Милутиновић.

Јово Вуковић, новинар и публициста рекао је да је Милош дриблао на најтежи начин, кроз средину, без кретања цик-цак већ право ка противничком голу.

Након Европског омладинског првенства 1951. које је Југославија предвођена Милошем Милутиновићем освојила, а на ком је проглашен за најбољег играча турнира, око њега почињу да се отимају Црвена звезда и Партизан.

"То је у неком смислу био рат између војске и полиције јер је Партизан сматран војним а Звезда полицијским клубом, то је трајало пар недеља. Црне лимузине су дефиловале на линији Београд-Бор, Милош је изјавио да је навијао за Звезду али да му је циљ да игра уз Бобека јер га је сматрао најбољим. Због тога Партизан добија ту борбу и Милош долази у Хумску", рекао је Вуковић.

Куп европских шампиона први пут је организован 1955. Партизан иако није био шампион Југославије - због квалитета и атрактивности играча добио је специјалну позивницу. Учествовало је 16 клубова, играло се на испадање. Милош је постигао први гол у историји Купа шампиона, у првом колу против Спортинга из Лисабона који је Партизан добио укупним резултатом 8:5 а 6 од 8 Партизанових голова постигао је Милутиновић.

Ипак у четвртфиналу против Реала у Мадриду Партизан је изгубио 4:0 а Милутиновићу су поништена два, многи ће рећи регуларна гола. Победа од 3:0 и нова два гола Милутиновича у реваншу по Београдском снегу није била довољна за полуфинале. Освајач првог Купа европских шампиона постаће Реал а најбољи стреалац, иако је одиграо само четири меча био је Милош Милутиновић.   

"Ја сам од њих учио и научио много ствари. Шаховска игра је веома важна. Једна фудбалска утакмица је уствари једна шаховска игра, ко се најбоље нађе на шаховском пољу тај има успеха као тренер а Милош се изванредно сналазио и на шаховској табли и као тренер и као играч", рекао је његов брат Бора.

Пред крај каријере Милош се из Француске враћа у Југославију, али не у Партизан већ у ОФК Београд као спортски директор. У том периоду за "Романтичаре" игра његов брат Бора и на Карабурми се ствара перспективан тим. Међутим након две године на функцији технике, Милош се враћа активном игрању у 35. години. Главни разлог био је да помогне младом тиму да не испадне из лиге. У томе му је помогао још један ветеран. Драгослав Шекуларац такође долази у ОФК Београд. Та 1968. можда и јесте била варљива за студенте, али не и за љубитеље фудбала. Београд је добио свој најромантичнији тандем.

По завршетку играчке каријере био је јако добар тренер.