На шта је Челси потрошио рекордних 629 милиона евра у прелазном року

Челси је ове сезоне потрошио више новца на куповину играча него, примера ради, сви клубови Бундеслиге заједно.

Најбољи млади фудбалер Светског првенства Енцо Фернандез постао је нови фудбалер Челсија у рекордном трансферу Премијер лиге.

У последњим сатима зимског прелазног рока ове сезоне, из Бефике у Челси Фернандез је прешао за 120 милиона евра и потписао је уговор до 2031. године.

Челси је само у јануару 2023. потрошио 330 милиона евра на довођење фудбалера.

Поред Фернандеза, клуб је платио за Веслија Фофану из Лестера 80 милиона евра, Михаила Мудрика из Шахтјора 70 милиона...

Током текуће сезоне купљени су још Мало Густо из Лиона за 30 милиона, Нони Мадуеке из ПСВ-а за 35 милиона, Беноа Бадијашил из Монака за 38, Жоао Феликс из Атлетико Мадрида плаћен је 11 милиона, али без права откупа уговора, Андреј Сантос из Васко да Гаме – 12 милиона, а Давид Датро Фофана из Молдеа дошао је за 12,5 милиона евра.

Пре почетка сезоне 2022/2023, Челси се договорио о трансферу Рахима Стерлинга, Марка Кукурељу и Пјер-Емерика Обамејанга за укупно 130 милиона евра.

Новац потрошен на трансфере фудбалера је нови светски рекорд једног клуба. Пре Челсија, највише новца је у једној сезони за куповину играча потрошила Барселона у сезони 2017/2018. – 380 милиона евра. 

Сенке Амбрамовича на Стамфорд бриџу 

Роман Абрамович је на чело клуба из Лондона дошао у лето 2003. године, а од тада до продаје Челсија важио је за највећег потрошача не само у Енглеској, почевши од трансфера Андрија Шевченка из Милана за тада рекордних 30 милиона евра.

Средином прошле године, Фудбалски клуб Челси договорио се о износу продаје: 4,25 милијарди фунти, односно 4,97 милијарди евра.

Купопродаја клуба договорена је између конзорцијума на чијем челу се налази Тод Боли, амерички бизнисмен и власник бејзбол тима Лос Анђелес доџерс, и дотадашњег власника Романа Абрамовича.

Челси је објавио продају пре него што је британска влада увела санкције Роману Абрамовичу због наводне повезаности са Владимиром Путином, а у вези са ратом у Украјини.

Фер-плеј, финансијски фер-плеј 

Уефа је покренула финансијски фер-плеј 2010. године када је Европа била у економској кризи, тј. рецесији, с рекордно високим стопама незапослености у земљама које су биле у такозваној дужничкој кризи.

У лошим економским условима, европски клубови су остварили један од највећих финансијских губитака у историји фудбала.

Поједине процене економиста се крећу од милијарду до милијарду и по евра минуса на нивоу целе Европе у том периоду.

Након тога уведене су мере штедње у буџетима држава чланица, али и уопште у Европској унији, а последично, финансијска криза се одразила и на Уефу, а затим и на фудбалске клубове.

С тим у вези уведен је финансијски фер-плеј, да би се спречило евентуално презадуживање, а касније и банкрот клубова.

Што значи да приходи и трошкови у буџетима клубова морају бити у равнотежи. Није дозвољено да власници клубова покривају минус, јер би на тај начин најбогатији клубови, односно њихове газде, покривале (сопствено) лоше пословање из других извора.