Преминуо Синиша Михајловић
Прослављени српски фудбалер и тренер Синиша Михајловић преминуо је после дуге и тешке болести у болници у Риму. Михајловић ће бити сахрањен у понедељак у Риму, објавила је његова породица.
Михајловић се последње две и по године лечио од леукемије, у једном тренутку стање му је било боље, па се вратио тренерском послу у Болоњи, али болест се поново вратила и није успео да добије најважнију битку.
Некадашњи прослављени фудбалер Синиша Михајловић рођен је 1969. године у Вуковару. Каријеру је започео у локалном клубу Борово, да би касније играо за Војводину, у којој је већ у првој сезони постао стандардни првотимац.
Са Војводином је у сезони 1988/89. освојио титулу шампиона Прве савезне лиге Југославије.
Након Војводине, Михајловић се преселио у Црвену звезду, са којом је 1991. године освојио титулу Купа европских шампиона (Лига шампиона) и Интерконтинентални куп. У београдском црвено-белом дресу Михајловић је освојио два пута титулу Првенства Југославије у сезонама 1990/1991. и 1991/1992.
Синиша Михајловић је плодоносну међународну каријеру отпочео у главном граду Италије наступавши за Рому, касније је играо и за Сампдорију и Лацио, а фудбалску каријеру је окончао у Интеру 2006. године.
У Серији А оставио је дубок и неизбрисив траг, али и у европском и италијанском фудбалу уопште, будући да је освојио сва такмичења у поменутој држави.
Најплодоноснији део фудбалске каријере Синише Михајловића, ако је судити према броју освојених трофеја, био је период проведен у Риму, односно Лацију.
Са римским "небо-плавима" освојио је седам титула, почевши од Серије А, па све до Уефиног Суперкупа.
За сениорску репрезентацију СФР Југославије дебитовао 16. маја 1991. у квалификационој утакмици за Европско првонество 1992. године у мечу против репрезентације Фарских Острва у Београду.
Након распада СФРЈ, Михајловић је наставио да игра за репрезентацију СР Југославије.
Био је део тима на Светском првенству 1998. у Француској, где је одиграо четири утакмице, као и на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији, где је одиграо три утакмице.
Последњи меч у дресу репрезентације, тада већ Србије и Црне Горе, одиграо је 7. јуна 2003. у квалификационој утакмици за Европско првенство 2004. против Финске у Хелсинкију.
За репрезентације СФРЈ, СРЈ и СЦГ укупно је одиграо 63 утакмице, уз 10 постигнутих голова.
Многи љубитељи фудбала Михајловића сматрају најбољим извођачем слободних удараца у историји фудбала.
Памте се његови разорни шутеви из даљине у дресовима свих клубова за које је наступао.
Након окончања играчке каријере, Михајловић је био помоћни тренер Роберту Мачинију у Интеру. Самосталну тренерску каријеру започео је у Болоњи.
Поред поменутог клуба, Михајловић је са клупе предводио и Сампдорију, Милан, Фјорентину, Торино и Катанију.
Михајловић је постао почасни грађанин Болоње децембра 2019. године.
У периоду од 2012. до 2013. године, Михајловић је са клупе предводио и репрезентацију Србије.
Коментари