Барса препорођена, шта је то Ћави магично променио у каталонском клубу

Ћавијев "медени месец" у Барселони је прошао, а каталонски клуб још увек игра сјајно и бележи запажене резултате.

"Блауграна" је у последња четири месеца, колико је легенда клуба на клупи, успела да се попне са седмог на треће место у домаћем првенству, а у Европи колико-толико поврати статус гиганта и улије дозу страха противницима и извуче из њих поштовање.

Говорило се да ће за тако нешто Ћавију бити потребан чаробни штапић и да се некадашњи фудбалер неће прославити на клупи свог вољеног тима.

"Луткар" како су га некада звали, поново је повезао редове своје екипе, овога пута са клупе и учинио да Барселона поново изгледа као Барселона.

Прогнозирало се да ће Ћави на клупи Барсе проћи слично како су прошли његови некадашњи ривали на терену: Пирло, Лампард, Солскјер, Гатузо, али за сада легенда каталонског клуба одолева свему и пркоси прогнозама.

Многи се питају шта је то Ћави конкретно променио у Барси, тачније шта то није пошло за руком Сетијену и Куману, па један од највећих клубова на свету поново личи на себе.

Однос према клубу

Пре свега, Ћави је знао да јаки темељи у виду дисциплине у клубу морају бити постављени. То је нешто што је највише фалило његовим претходницима.

Уведена су бројна правила и дисциплинске мере које су морале да се поштују од првог дана Ћавијевог доласка.

Тренинзи на које се долази неколико сати пре времена, режими исхране, начин живота и односа према саиграчима и клубу је кључ у Барселониним добрим резултатима.

У клубу није остао нико ко није био спреман да се потпуно посвети Барси, напорно тренира и ради најбоље за њено добро, а притом има огромну плату

Тако смо видели растанак са многим играчима, међу којима су (Гризман, Кутињо, Пјанић...), али и смањења плата на које су пристали поједини фудбалери.

Зато данас можемо да видимо играче који дају последње атоме снаге на терену, вољни су да промене своју позицију, минутажу, чак и личност, зарад добробити клуба. 

Однос са ветеранима 

Фудбалери који су дуги низ година у Барселони били су њена рак-рана протеклих година. 

Партије које су пружали Пике, Бускетс, Алба, Роберто и други, последњих година биле су далеко испод њиховог просека и далеко испод задовољавајућег.

Сматрало се да се њихов статус мора променити, да не могу они бити изнад осталих играча и да је можда најбоље да их се Барса ослободи.

Генерално мишљење је било да ће поменути фудбалери бити само још гори, када на клупу седне њихов некадашњи саиграч, те да ће тек онда моћи да буду потпуно опуштени, јер имају кредита и познанства са тренером.

Испоставило се да је ситуација потпуно обрнута. 

Однос према клубу и игри који показују капитени Бускетс, Пике и Алба, подигнут је за много нивоа.

Делује да је управо то што им је Ћави до пре коју годину био капитен и саиграч, пробудило свест и натерало их да иако у познијим играчким годинама, пруже најбоље партије у последњих много година.

Свесни својих могућности, лимита и година, поменути тројац прави је пример клинцима и новим генерацијама Барсиних талената, пред којима је задатак ношења терета овог клуба. 

Улоге неснађених играча

Када је Френки де Јонг долазио у Барселону, било је очигледно да је она прави избор за таквог фудбалера.

Познато је да фудбалери Ајакса, у себи имају део Барселонине ДНК, коју је усадио Јохан Кројф и да не би требало да Френки има икаквих проблема у новој средини.

Тако је и било на почетку, али је онда уследио период у којем се овај сјајни холандски везњак потпуно изгубио у Барси.

Утисак је да је улогу у томе играо и одлазак Лионела Месија, али и психа и самопоуздање играча, који су се у великој мери променили због резултата и стања у клубу. 

Након дужег времена, Френки је поново у сјајној форми и његови потези и контрола средине терена су права посластица за очи.

Ћави му је дао знатно другачију улогу, у којој се Холанђанин налази ближе голу ривала, већа је претња и то је био пун погодак.

Френки је неко ко игра од једног до другог шеснаестерца, свуда је по терену, убацује се између редова, проналази саиграче, чита противничку одбрану и цепа је на два дела.

То показује и повећан број асистенција и голова, а утисак је да је било још мало среће и концентрације у завршници, да би бројеви још драстичнији скочили.

Поред Де Јонга, на прагу реформе је и Сержињо Дест. 

Неснађени холандски Американац био је на прагу одласка из клуба, али су Ћавијеве инструкције, рад са Данијем Алвешом и другачија игра Барселоне учинили да Дест пронађе себе и буде на располагању и од помоћи екипи.

Иако се његов учинак и промене још не примећују у великој мери, оно што је уочљиво јесте његова побољшање у дефанзиви, али и све већи допринос у нападу.

Усман Дембеле је неко ко изазива помешана осећања у Барселони. Постоје људи који га обожавају, људи који га мрзе, као и они које изнервира, али који верују у његов потенцијал.

Нећемо се сада бавити предностима и манама овог фудбалера, пошто их има прегршт, али оно чиме хоћемо јесте чињеница да се Усман по први пут осећа као део клуба, да по први пут има поверење тренера и да је то резултовало периодом у којем је највише допринео клубу.

Иако ће он највероватније напустити клуб на лето као слободан играч, Ћави је одлучио да не послуша управу, са Ђоаном Лапортом на челу, и не закуца Дембелеа за трибине већ да извуче најбоље из њега.

Можда ће то натерати талентованог Француза да остане у клубу, можда и неће, али је сигурно да је Ћави био паметан да искористи оно што је ту, док је ту. 

Прелазни рок 

Оно што је најуочљивије у скорашњим партијама Барселоне јесте учинак недавних појачања.

Није исто када нападачки "трозубац" чине Ез Абде, Феран Ђутгла и Илијас Ахомах, као и кад су ту Феран Торес, Обамејанг и Адама Траоре.

Треба напоменути да је Ћави, за разлику од претходника на клупи Барсе, добио нешто ослобођеније руке и више поверења од управе, али да је то знао да цени и искористи.

Барселона се знатно појачала у зимском прелазном року, поготово у нападу, Ћавију су испуњене неке од жеља и одмах се видео напредак.

Обамејанг је експлодирао у нападу головима и присетио се како је то бити расни нападач.

Феран је доказао да поседује класу, познавање простора и проналажење начина да створи шансу (фали ми још само да неку искористи).

Адама је одрастао, порастао (невероватно) и решен је да овај мандат у Барселони буде знатно више упамћен него прошли.

За месец дана уписао је четири асистенције, што је више него што је био случај у протеклих неколико година у Вулверхемптону.

Оно што може радовати навијаче Барселоне, јесте све боље финансијско пословање клуба.

Пристижу нови спонзори, дуг се смањује, а отуд и више новца за трансфер политику.

Барселона сјајно прати тржиште играча, па ће тако врло вероватно своје редове појачати довођењем Кристенсена, Аспиликуете и Мазрауија, одбрамбеног тројца који би у Барсу дошао без издвајање новца за трансфер.

То оставља врата за летњу бомбу коју спремају Ћави и Лапорта, а многе гласине говоре да је та бомба нападач Борусије Ерлинг Халанд, који је већ купио кућу у Шпанији и чији агент веома добро познаје и поштује председника Барселоне. 

Било како било, пред Барселоном је знатно светлија будућност од предвиђене.

Клуб је дотакао својеврсно дно, био ближи испадању из Ла Лиге него ли првом месту, испао из Лиге шампиона у Лигу Европе и у финансијском дугу преко једне милијарде евра.

Ипак, из свега тога Барселона излази дигнуте главе.

Пронашла је тренера који разуме како клуб дише и који трасира свој пут ка најбољим стручњацима на свету. 

На већ талентоване момке какви су Педри, Фати и Араухо, испливали су неки нови клинци, попут Гавија, Ника и Илијаса пред којима је светла будућност.

Иако непопуларна, донета је и битна одлука о проналажењу нових спонзора на дресовима, као и продаја имена стадиона, чиме ће Барселона добити средства којима ће моћи да се бори са најбољим европским клубовима на тржишту, али и ради на изградњи најлепшег и највећег стадиона на свету.