Владан Милојевић – човек који је Звезду вратио где јој је место

Сламка спаса

Владан Милојевић је именован за тренера Црвене звезде 5. јуна 2017. године. Наследио је привремено постављеног Бошка Ђуровског који у финишу минуле сезоне није успео на табели да престигне Партизан, а изгубио је и финале Купа Србије у Хумској.

Милојевић је стигао на Маракану након успешне сезоне у Грчкој, током које је његов Паниониос дуго чувао друго место на табели, а такмичење завршио као четврти, изборивши квалификације за Лигу Европе.

Домаћи успеси 

Милојевић је са Звездом освојио две Суперлиге Србије, оставивши два пута првог пратиоца на двоцифреној дистанци, а и сада је наследнику на клупи, већ након првог дела шампионата, оставио предност од 11 бодова у односу на другопласирани Партизан.

"Моја је одлука. На њу сам се одлучио у овом тренутку, када је Звезда на прагу треће узастопне титуле, јер је ја већ рачунам и остављам је у аманет следећем тренеру. Знам да би мој одлазак на лето био компликован за клуб и зато сам се одлучио да то буде сада, да бих оставио наследнику нешто што можда ја нисам имао – време да се упозна са екипом, уз 11 бодова предности", рекао је на опроштајној конференцији. 

Биће запамћено да је у сезони 2018/19 Звезда предвођена Милојевићем освојила 30 бодова више од вечитог ривала.

Повратак и зима у Европи

Чим је дошао у Београд, Владан Милојевић је успео да након десет година врати црвено-беле на европску фудбалску сцену. У квалификацијама за Лигу Европе прескочени су Флоријана, Иртиш, Славија из Прага и амбициозни Краснодар.

Црвено-бели су успели да освоје девет бодова у групи са Арсеналом, Келном и БАТЕ Борисовим. Милојевићеви фудбалери су постигли само три гола на шест мечева, али су примили један мање. У шеснаестини финала нису могли преко ЦСКА. 

Прва Лига шампиона

Након што је прекинуо дугогодишњу европску апстиненцију, Милојевић је Црвену звезду вратио и у најквалитетније европско такмичење, први пут откако се зове Лига шампиона. Након лагана прва два кола квалификација и неочекиваних продужетака против Спартака из Трнаве, Звезда је после 0:0 у Београду и два гола у два минута у Салцбургу заобишла Ред Бул.

У несвакидашње атрактивној групи са Ливерпулом, Пари Сен Жерменом и Наполијем, Звезда је освојила четири бода, а заувек ће се памтити победа над будућим европским шампионом Ливерпулом и два гола Милана Павкова.

Друга Лига шампиона 

Деловало је да не може драматичније него у Салцбургу, а онда се већ у наредним квалификацијама за Лигу шампиона догодила серија од 11 пенала у блату Копенхагена. Ремија против Судуве и пораза од Хелсинкија раније, а ни плеј-офа против швајцарског Јанг Бојса касније, вероватно се нико неће ни сећати.

После победе над братским Олимпијакосом и убедљивих пораза од Бајерна и Тотенхема, прибраност и срећа из квалифакција прешле су на другу страну у Пиреју, па је Звезда у последњем колу остала без трећег места и још једне европске зиме.

Недостижни Куп Србије 

Да не буде све бајковито, Милојевић није вратио пехар Купа Србије у Љутице Богдана. У сезони 2017/18, Звезду је после пенала у четвртфиналу избацила Мачва из Шапца, а наредне сезоне у финалу на стадиону Рајко Митић славио је Партизан голом Бојана Остојића.

Отишао је из Звезде са неутралним учинком у вечитим дербијима. Два пута је Звезда славила под његовом командом, два пута са 2:1 и два пута у априлу. Четири утакмице су завршен нерешеним резултатом, а два пута је бољи био Партизан.