Радановић: Нисам схватао значај гола против Бугарске

"Ух, било је то баш давно. У том тренутку, најмање сам био свестан значаја тог гола и свега што смо урадили. Сећам се да је мој другар, новинарска легенда Зоран Миловић, одмах после утакмице дошао у Сплит и рекао: 'Љубо, јел' знаш да си ушао у легенду?' Знао сам да сам дао важан гол, али нисам ни слутио да је био толико специфичан, толико јединствен. Играчи обично тек касније схвате значај. За мене је то била важна утакмица, сплет срећних околности и прелепа успомена", рекао је Радановић током посете Турниру пријатељства у етно-селу Станишић.

Југославија је у одлучујућој утакмици 1983. године у Сплиту играла против Бугарске одлучујућу утакмицу за пласман на ЕП у Француској у којој је била потребна победа.

Играла се судијска надокнада времена, а резултат је био 2:2. Утакмицу је преносио спортски коментатор Младен Делић и у даху говорио:

"Нема више времена за било шта! Нема времена, 45' 38''. Вујовић, Вујовић. Ево шансе. Гол, гол, гол! Па људи моји, је ли то могуће, лудница, шта је ово?! Шта ће се ово догодити, 3:2! Па људи, шта је ово?! Шта је ово?! Радановић, Радановић, Радановић, Радановић... Па је ли то могуће, људи моји, каква срећа?! Тресу се трибине! Па шта ћу вам рећи, поштовани гледаоци. Видите, шта је то, 3:2. Радановић", рекао је тада Делића после поготка Радановића.

Он је оценио да је коментар Делића временом добио на тежини.

"Чини ми се да је временом још више добило на тежини. Успомене навиру поготово када се организује Турнир пријатељства и њему слични који имају за циљ да промовишу фудбал и раде на сједињавању људи. Све што је везано за стару Југославију, људи несвесно потенцирају да би се обновило то дружење, то пријатељство", рекао је Радановић.

На питање да ли је упознао Делића, Радановић је казао да није имао прилику да се сусретне с њим.

"Нажалост, никада се нисмо сусрели. То је била последња утакмица те године, па смо Миодраг Јешић и ја одмах ухватили авион из Сплита за Београд. Сећам се да је ту био велики број новинара, да су сви били у еуфорији. Све се брзо дешавало. Мени се све то вратило дан касније. Када смо дошли у просторије клуба, већ је била прослава у хотелу 'Интерконтинентал'. Мислим да сам тек тада схватио огроман значај свега што се догодило", казао је Радановић.

Он је додао да је и даље у фудбалу, с обзиром на то да има менаџерску агенцију.

"Никада га нисам напуштао. Већ 30 година имам фирму која се бави спортским менаџментом и организацијом мечева. Фудбал ме чини млађим", закључио је Радановић уз осмех.