Севиља је апсолутни владар Лиге Европе!

Дуго је чекао Ливерпул на једно европско финале. Уопште, овај велики енглески клуб дуго чека на било какав релевантнији трофеј, због чега је дуел са Севиљом у Базелу, у финалу Лиге Европе, био толико значајан за њих. Требало је то да буде вече које ће означити почетак нове ере, у којој ће их Јирген Клоп, без икакве дилеме један од најбољих тренера света, предводити у нове и много учесталије тријумфе.

Ништа од тога се није догодило. Севиља се догодила.

Док Ливерпул креће у нову сезону са сазнањем да неће играти европски фудбал, екипа из Андалузије се спрема за ново учешће у Лиги шампиона, иако је завршила Ла Лигу као седма на табели. Тим Унаија Емерија донео је навијачима свог клуба поклон у виду историјског трећег узастопног трофеја у такмичењу (петог у последњој деценији), а шпанском фудбалу прилику да се похвали чињеницом да су победници Лиге шампиона и Лиге Европе у последње три године долазили управо одатле.

Ливерпул је почео сјајно. Играјући у врло флексибилном 4-2-3-1 систему (Севиља је играла исти систем, али га је другачије интерпретирала), „редси" су били врло вертикални и конкретни у поседу, што им је, уз епизоде врло квалитетног ниског нападачког и високог средњег пресинга донело много прилика, од којих је једну Данијел Стариџ искористио. Он је постао први енглески фудбалер стрелац у финалу овог такмичења још од Робија Фаулера 2001. године.

Подједнако важно као ово, Ливерпул је контролисао ритам утакмице, и то тако што га је, као у другом полувремену меча са Борусијом из Дортмунда, максимално убрзао.

А онда је почело друго полувреме... Кевин Гамеиро је постигао гол након тек неколико десетина секунди, чиме је постао први француски фудбалер након Жиста Фонтена (а давно је било када је овај легендарни фудбалер играо) који је постигао десет голова у једном европском такмичењу у једној сезони. На овој утакмици, он је постигао гол из првог ударца на гол свог тима.

Поред њега, као и у наставку препорођеног Енвера Банеге (за чије блистање у наставку је искључиво одговорна сјајна тактичка одлука Емерија), сјајан је био и Витоло, који се истакао серијом актрактивних дриблинга и интелигентних додавања. Ово је било његово треће узастопно финале Лиге Европе у стартној постави, чиме још само Данијел Карисо може да се похвали.

Када је Севиља притискала, Ливерпул је почео да се повлачи. Не само буквално, на терену (да игра у ниској зони или ниском блоку) већ су и његови играчи почели да се повлаче у себе, сасвим очигледно недовољно сигурни. Због тога је добрим делом ово њихово 12. европско финале, по чему су неприкосновени лидери у енглеском фудбалу, завршено како јесте.

Коке је постигао још два гола за Севиљу која ће бити, другу годину у низу, пети представник Шпаније у Лиги шампиона наредне сезоне.

Још од минхенског Бајерна Франца Бекенбауера из седамдесетих година, ниједна екипа није освојила три европска трофеја у низу. Ниједна до вечерас, то јест...