Не велика, не важна... историјска утакмица!

Седам победа је остварио Партизан у Европи ове сезоне. Никада их није толико имао. Победио је у Немачкој и Холандији, што такође никада раније није урадио. Заправо, никад пре није победио на гостовању у групној фази неког такмичења на Старом континенту. Никада пре није имао ни бодова у групи колико их има сада.

Сакупио је већи Уефин коефицијент током своје европске авантуре него икада у последњих четврт века. Али то опет није довољно. Мора да направи још један корак – корак и по чак – како би остварио свој сан и сан својих навијача и стигао до онога што се у Србији скоро увек изговара са меланхолијом и озлојеђеношћу, пролећа у Европи.

У нормалним околностима и неким ранијим сезонама, девет бодова колико је освојио Партизан у првих пет мечева групе Л, били би довољни да се стигне до нокаут фазе. Чак и сада, црно-бели имају исто или више бодова него што су их у својим групама освојили један Ливерпул, Фенербахче, Ајакс, Селтик (који је испао), ПАОК (исто испао), Бешикташ, Локомотива из Москве, Спортинг, Олимпик Марсељ, Андерлехт, Монако, Фиорентина... Али Партизан још увек није прошао.

Да би то урадио, не сме да изгуби против немачког Аугзбурга, кога је у првом мечу савладао са 3:1. Штавише, може и да изгуби, са голом разлике, па чак и са 0:2. Дакле, стартна позиција екипе Љубинка Друловића није лоша, али нипошто и никако (и још једном, нипошто и никако) није таква да дозвољава опуштеност и самодопадљивост у ма коликој мери. Аугзбург је тим препун репрезентативаца, са сјајним Раулом Бобадиљом и Халилом Алтинтопом. Врло је опасан и Бразилац Кајуби, а опасно добру ногу има Данијел Бајер.

Аугзбург је тим скован да игра у другој по снази лиги света, у лиги са најлепшим стадионима и најпунијим трибинама. Нису дошли дефетистички настројени и сигурно нису уплашени. Могу да победе у Београду и тога су сасвим сигурно јасно свесни.

Љубинко Друловић би на терен требало да изведе састав сличан оном који је славио у Алкмару против АЗ-а, изузимајући наравно повређеног Мирослава Вулићевића. Такође, постоје индиције, у састав би могао да се врати Фабрисио, док би на место десног бека, своју примарну позицију, ишао Бандаловски.

Црно-бели ће играти у својој мешавини 4-2-3-1 и 4-3-3 система, у којем Дарко Брашанац, Марко Јевтовић и Стефан Бабовић играју у маневру, док на боковима, као "изокренута крила", стоје Андрија Живковић и Никола Нинковић. Абубакар Умару ће, готово извесно, бити у нападу, што је и успешна пракса Партизана у европским мечевима ове сезоне.

Опоравио се и Ален Стевановић, који би, уз наравно незаобилазног и круцијално важног Сашу Илића, могао да буде посебна снага српског тима у завршним фазама утакмице.

Хумску вечерас чека представа, али би за навијаче Партизана много боље било да то буде једнолична и мирна представа. Партизан се свакако неће бранити, али ће игра иза лопте бити много важнија. Тактичка дисциплина и позициона интелигенција, посебно на дефанзивном прекиду, једном од великих проблема црно-белих ове сезоне, биће изнимно важни.

И на крају, мало утешних клишеа. Партизан је већ урадио изразито много у Европи ове сезоне. Евентуални пораз и испадање, односно пролазак Аугзбурга, не би смели да се посматрају фаталистички (по други пут, сетимо се резултата српских клубова у Европи у последњих 25 година, односно од тренутка када се клупски фудбал заувек променио).

Пролаз даље, пролеће у Европи... То би већ био сан!