Вилотић за РТС: Уживам у Швајцарској, надам се позиву селектора

На мала врата отишао је у уређену земљу и за кратко време направио велике ствари. Милана Вилотића дуго није било на спортским странама листова и портала у Србији, а за то време он је постао изузетно цењен у овој алпској земљи. За годину и по дана успео је да буде изабран у најбољи тим швајцарске прве лиге и направи један од већих тамошњих трансфера у последње време.

Након бурног периода у каријери, скрaсио си се у Швајцарској, која ти очигледно веома прија. Како то да си отишао тамо и откуд баш Швајцарска? Како је протекао период адаптације?

"Швајцарска лига је направила велики напредак у последњих пет-шест година, што показују и одлични резултати швајцарских екипа у Европи. У тренутку када сам добио понуду из Грасхоперса, нисам се двоумио, и ево сада после нешто више од годину и по дана могу само да кажем да је долазак овде најбоља професионална одлука коју сам донео", рекао је Вилотић на почетку разговора.

"Није ми много требало да се прилагодим на швајцарски фудбал, а у том почетном периоду прилично ми је помогло и то што је у Грасхоперсу било пуно играча са наших простора, који су ми у многоме помогли".

Помало си неприметно напустио српски фудбал и отиснуо се у земљу где српски фудбалери и не иду баш често. Какви су били први утисци? Да ли си имао неке предрасуде према швајцарској лиги?

"Овде се за организацију Европског првенства 2012. пуно уложило у инфраструктуру, и то је вероватно прво што се примети. Сматрам да је инфраструктура изузетно важна за модеран фудбал, и да значајно доприноси квалитету фудбала. Једноставно, много је лакше и лепше играти утакмицу, а да знате и видите да је око вас уложен максимум, онда преостаје и вама само да дате свој максимум".

У Грасхоперсу си брзо постао носилац игре и командант одбране. Да ли си очекивао да се тако брзо уклопиш?

"Искрено, нисам. Дошао сам у Грасхоперс још увек тражећи себе и био сам жељан доказивања. Све је онда некако ишло успут, па и моја форма".

Када упоредиш играње у швајцарској и српској најквалитетнијој лиги - у чему је највећа разлика? Шта је боље него овде и имали нешто можда да је лошије?

"Као што сам рекао, огромна је разлика у инфраструктури. Првенство је овде прилично уједначено, и резултате утакмица је тешко предвидети. Игра се много брже и конкретније него у Србији. Нешто што је на страни наше лиге и наших играча јесте таленат. Имамо у Србији стварно велики таленат. И то се и у Швајцарској пуно цени", открива Вилотић.

После веома добре роле у Грасхоперсу и улазак у најбољи тим првенства, следи селидба у Јанг бојс, која је била помало изненађујућа с обзиром на то да су се помињали многи европски клубови (Олимпијакос, Атлетико, Зенит...). Како је дошло до тог трансфера и шта те је привукло да прихватиш понуду свог садашњег клуба?

"Јанг бојс је екипа која је 27 година без титуле. Решени су да је у наредне две-три коначно освоје. То је екипа са одличним условима, одличним навијачима и проценио сам да је то леп изазов у коме бих желео да учествујем. Останак у Швајцарској (због живота) и останак у швајцарском фудбалу, који сам добро и брзо упознао, такође је прилично помогло да се одлучим за прелазак у Берн".

С обзиром на то да је твој трансфер вредео око 2,5 милиона евра и да је један од највећих у последње време, а међу 50 највећих у историји швајцарског фудбала - да ли ти то представља оптерећење или ти прија? Има ли неких промена у односу других фудбалера у лиги према теби након тог трансфера?

"Нисам приметио да је мој прелазак у Берн било шта променио у односу других играча према мени. А нешто што бих стварно волео да истакнем јесте одлична добродошлица свих у Јанг бојсу, а превасходно мојих нових саиграча", истиче Милан Вилотић.

Који су планови и амбиције клуба? Хоће ли се коначно прекинути доминација Базела?

"Базел је убедљиво најјачи клуб у финансијском смислу. Они су у великом налету у последњих неколико година, и имају оформљен систем који им доноси одличне резултате. Наша је жеља и циљ је да то зауставимо. И уколико успемо у неком наредном периоду, биће то феноменалан успех".

Швајцарску осим већ поменуте чоколаде и сира, карактеришу сјајна и живописна места на планинама, али и прелепе бање. Постоји пуно садржаја уз које може веома лепо и квалитетно да се проведе време и наш саговорник признаје да ужива у сваком тренутку...

"Мислим да смо се моја супруга Тијана и ја одлично уклопили у окружење и да врло квалитетно проводимо време овде. Наравно, често су нам и гости из Београда у посети, па се неретко организују и неки излети. Користимо сваки слободни тренутак да нешто ново видимо, или негде на кратко отпутујемо", са задовољством констатује Вилотић.

За репрезентацију Србије си дебитовао 2011. године, на мечу против Аустралије. Како си то доживео и колико ти је то значило после свега што си прошао?

"Деби против Аустралије ми остао у изузетно лепом сећању. Мислим да сам коректно одрадио свој део посла на тој утакмици, али што је важније, успео сам да остварим један од снова".

Три пута си носио дрес националног тима за време док је на клупи био Владимир Петровић Пижон. Очигледно ти прија сарадња са њим? Колико ти је и да ли ти је помогао да постанеш бољи играч?

"Владимир Петровић Пижон је вероватно једини тренер који је веровао у мене и пре него што смо почели да сарађујемо. Велики број његових савета и даље су део мог спремања за сваку утакмицу. Сматрам да ми је сарадња са њим много помогла да постанем бољи фудбалер. Заиста сам му неизмерно захвалан за све што је урадио за мене и мој напредак", не заборавља Милан великог играча и свог бившег тренера.

Крајем прошле године у неким медијама се појавила информација да се "нудиш" репрезентацији Црне Горе (иако је то по мало апсурдно јер си већ дебитовао за сениорски тим Србије). О чему се ту заправо ради? Има ли и мало истине у свему томе?

"То није била моја изјава, нити имам везе са њом. Никада не бих играо за неку другу репрезентацију осим за Србију", јасно одговара Милан.

"Наравно, имам велику жељу да играм за нашу репрезентацију. Миислим да ће, уколико опет добијем позив, то већ по себи бити велики успех, јер тренутно на мојој позицији имамо неколико врло квалитетних и доказаних играча. Моја је жеља да у овом тренутку, кад моја каријера иде узлазном линијом и у доброј сам форми, можда привучем људе из Савеза и селектора да погледају неку од мојих утакмица, и ако пронађу да им је оно што ја показујем потребно, и више него радо бих се одазвао позиву", поручује Вилотић.

На питања о Звезди и периоду проведеном на Маракани не жели да прича. Не још. Каже да није време. Не жели ни себи а ни Звезди да ствара проблеме, да ремети клуб у веома битном моменту...

Који су ти планови за будућност - клупски и репрезентативни? Где себе видиш за годину а где за пет?

"Покушавам да из свог потенцијала извучем максимум, да константно напредујем у сваком детаљу, и да радим најбоље што умем. А где ће ме то одвести, видећемо".

Познато је да међу домаћим фудбалерима важиш за једног од елоквентнијих. (Чак те је Боги Степановић назвао "филозофом". Било је прича да ћеш уписати факултет. Докле си стигао са реализацијом те идеје?

"Не баш далеко", кроз смех открива Милан, али додаје:

" Од идеје да завршим факултет нисам одустао, али сам је мало одложио на неко време".

Углавном професионални фудбалери најбоље партије пружају када постану зрелији и након што заплове у брачне воде. И ти си недавно стао на "луди камен" , па нам реци да ли се то осећа на терену? Како себи изгледаш у том смислу - да ли ти је помогло?

"Могу да кажем да ми је претходна година била убедљиво најлепша година у животу. Не знам да ли је то због тог 'лудог камена', али је лепо", у веселом тону завршава овај разговор Милан Вилотић.