Шпанске титуле „на црту"

Протеклих неколико година у европском и светском фудбалу обележили су Шпанци. Барселона, предвођена Месијем, је већ дуги низ година „дрим-тим" светског фудбала, Реал је са Роналдом и другим суперзвездама магнет за спонзоре и публику док је репрезентација Шпаније неприкосновени владар континента и планете.

Ипак, ови успеси имају своју цену која ће, како се чини, ускоро доћи на наплату. У време велики економске кризе, поједине државе ЕУ, пре свега Немачка, огорчене су огромним свотама новца које најпознатији клубови троше уз благослов и подршку државе.

Нагомилани дугови подстакли су Европску комисију да отвори истрагу против седам шпанских клубова за које се сумња да их држава нелегално финансира. Ипак, ово је само врх леденог брега, имајући у виду да су шпански фудбалски клубови једни од највећих пореских дужника и да се њихов систем пословања изгледа темељи само на нагомилавању дугова.

Само за неплаћене порезе држави клубови из прве две шпанске лиге укупно дугују више од 750 милиона евра. Овим огромним минусима треба да се дода још око три и по милијарди евра дуга, махом банкама, на конто позајмица и камата. Највећи дужници су наравно Реал Мадрид и Барселоне за које се процењује да дугуду 550, односно 450 милиона евра.

У тренуцима када се Шпанија налази у великој економској кризи и када европски партнери покушавају да помогну опоравак економије, дугови шпанских клубова и њихов начин пословања почињу да сметају многима.

Поједини европски политичари су бесни због чињенице да Шпанија тражи око 40 милијарди евра за опоравак привреде и спас банака, док истовремено та држава толерише гомилање пореског дуга фудбалских клубова. Слично се односи и на шпанске банке које су финансирале клубове, а које сада потраживања све теже наплаћују, док траже новац Брисела да би преживеле.

У земљи актуелног европског и светског шампиона, премијер Маријано Рахој има све више проблема да народу објасни тешке економске резове, штедњу и отпуштање док клубови и даље троше огромне своте новца на појачања и плате фудбалера, избегавајући плаћање пореза.

Праву навалу беса изазвала је и недавна неопрезна изјава шпанског државног секретара и председника Спортског савета те земље Мигела Карденала да ће дуг порески дугови шпанских клубова „нестати" до 2020. године, што су многи протумачили да је држава спремна да их опрости.

Најоштрије критике су дошле из Немачке чији грађани, својим порезима, финансирају излазак из кризе многих европских држава, укључујући Шпанију.

На саму најаву такве могућности устао је председник Бајерна Ули Хенес који је без длаке на језику рекао: „Та просјачка филозофија је превршила сваку меру. Ми (Немци) дајемо стотине милиона евра да би им помогли да изађу из с..ња, а шпански клубови не плаћају порез".

Карденал је одговорио да су његове речи погрешно протумачене и да није мислио да ће дуг да се опрости фудбалским дужницима, већ да ће клубови постепено да уплаћују заостале рате до краја ове деценије када би коначно требало да измире све обавезе.

Да ли је у питању спортска љубомора због доминације шпанских клубова која је трајала до недавно (и репрезентације које и даље траје), али Хенес није једини који сматра да шпанска држава лабавијом пореском контролом према клубовима даје предност коју немају фудбалски клубови из других земаља, тачније клубови из земаља у којима морају да плате порез.

Утицајни немачки магазин Билд чак је имао наслове попут: „Ослобађање дугова Реала и Барселоне: Да ли би Немачки грађани који плаћају порез требало да финансирају Месија и Роналда?", где јасно износи огорчење толиким трошењем новца у земљи која грца у дуговима.

Професор са Универзитета у Барселони Хозе Марија Гај де Лиебана рекао је још раније да ће систем у којем су клубови немилосрдно позајмљивали новац од бивших штедних банака, које су контролисали локални политичари морати једном да се уруши. Он је сагласан са ставом Улија Хенеса.

„Хенес је у суштини у праву. Ако не плаћам порез, онда власти долазе по мене. Али тако нешто се не дешава код шпанских клубова према којима се власти не односе као према осталим компанијама", каже Лиебана.

Заштита конкуренције је један од мотива и Европске комисије која већ дуже време држи на оку, пре свега шпанске клубове, који се директно или индиректно финансирају из државе, или уз гаранције државе.

Под ударом Европске комисије већ је дошао холандски ПСВ из Ајндховена и још четири клуба из Холандије. Наравно, Холанђани су одмах прстом показали на Шпанце, где је пословање фудбалских клубова уз обилату помоћ државе на снази деценијама.

За сада Европска унија не располаже инструментима којима би директно утицали на земље чланице да промене однос према клубовима и зауставе директно или индиректно субвенционисање, али Брисел је одлучан да се и у том сегменту уведе ред, посебно у земљи као што је Шпанија, која је у дубокој економској кризи.

Крајем децембра прошле године Европска комисија покренула је серију истрага да се утврди да ли шпански клубови профитирају из неправедних пореских олакшица. Истрага ће утврдити да ли је седам шпанских клубова, међу којима су и Реал Мадрид и Барселона прекршили правила Европске уније о државној помоћи. Осим њих на удару су Атлетик Билбао и Осасуна.

Сва четири клуба су специфична јер се на њих не односи правило које захтева да клубови буду предузећа са ограниченом одговорношћу јер су званично у власништву чланова клуба. За њих важи да плаћају посебан порез који је пет одсто мањи од оног који плаћају остали тимови.

Још три клуба, Валенсија, Елче и Херкулес налазе се под истрагом због сумње да су добили гаранције регионалних влада за позајмицу од 100 милиона евра. Поред овога истраживаће се и управа Реала која је 2011. године извршила замену земљишта како се сумња, супротно важећим прописима ЕУ. Слична истрага ће бити усмерена и против Атлетик Билбаа.

Индиректно финансирање клубова путем јавних телевизија и позајмица које гарантују регионалне владе такође ће се наћи под истрагом Брисела.

Шпански министар спољних послова Хосе Мануел Гарсија Маргаљо крајем децембра прошле године, када је покренута прича око истрага већ је заузео став да ће се противити било каквим санкцијама против клубова. Он је најављене акције Брисела најавио као покушај да се дискредитују шпански фудбалски гиганти. Његово мишљење дели и председник Реала Флорентино Перез.

Ипак, ако се погледа ситуација у којој се налазе поједини шпански клубови, промена начина пословања можда ће бити једини начин да многи не банкротирају, или да банкротирају и крену од нуле. У ситуацији када је шпанска економија била стабилна, пословање клубова нагомилавањем дугова је функционисало. У времену кризе све слабости система показују се у пуном светлу.

Тако се Депортиво Лакоруња, који је пре десет година био шампион Шпаније и полуфиналиста Лиге шампиона, доспео у изузетно тешку ситуацију са дугом од око 100 милиона евра само за порез. Они се сматрају као класичан пример где су нереалне жеље управе клуба, која је ирационално трошила огроман новац који је позајмљивала, довеле клуб на рубу пропасти.

У Лакоруњи сматрају да се њихов клуб неоправдано нашао на стубу срама иако има и других који су у још тежој финансијској ситуацији. Како је рекао један од званичника клуба: „Нико неће да крене на Атлетико (Мадрид) јер тамо навијачи могу да блокирају улице Мадрида".

Шта тек рећи за Валенсију која није успела да врати кредит за који је гаранције дала регионална влада. Валенсија је тада пала у руке „Банкија банке", али је ова због огромних губитка национализована, тако да је Валенсија, као велики губиташ, сада у поседу шпанских пореских обвезника (грађана). Иста регионална влада дала је гаранције и за Елче и Херкулес који такође нису успели да измире дугове.

Дакле у Шпанији постоји пословање у чијој је суштини гомилање губитака, константно позајмљивање уз помоћ регионалних влада и локалних самоуправа и неплаћање пореза. Реал и Барселона као највећи дужници ипак нису у опасности од банкротства, јер су то клубови који убедљиво највише и зарађују.

Остали клубови скоро сви до једног су у реалној опасности од банкротства. За такву ситуацију делимично су криве и шпанске телевизијске станице које купују права на преносе. Уместо да преговарају са читавом лигом, преговори су појединачни, са сваким клубом посебно. У том случају највећи део колача иде најатрактивнијим клубовима, Реалу и Барси, док остали клубови добијају мрвице. Да би пратили корак и били колико толико конкурентни остали клубови зарађују продајом играча, али и константним задуживањем.

Уколико се након истраге Европске комисије донесу мере којима ће се забранити досадашњи начин пословања, многи стручњаци сматрају да ће шпански клупски фудбал доживети егзодус. У том случају велики број најатрактивнијих фудбалера напустио би Иберијско полуострво и срећу потражио у много стабилнијим фудбалским срединама, пре свега на Острву.

Такође, уколико се у Шпанији уведе тржишни начин пословања клубова, питање је времена која ће се следећа земља наћи на удару. Највећа опасност прети Француској и Италији где су стадиони многих клубова у власништвима локалних самоуправа и за које се, како се сумња, плаћају симболичне своте новца за коришћење.

Када се на све то дода финансијски фер-плеј који би требало да заживи и где би клубови смели да троше само онолико колико зараде, за десетак година фудбалска мапа Европе могла би да постане потпуно другачија.