Реми храбре Звезде

Црвена звезда је коначно одиграла меч у Европи који је измамио искрене аплаузе још једном феноменалне публике на Маракани. Млади тим Звезде парирао је одличним гостима у сваком елементу игре и нерешен резултат сасвим је реалан епилог подједнако мудре и пожртвоване игре београдског тима.

Александар Јанкковић је имао свега два дана да остави лични печат у игри Црвене звезде уочи дуела са Бордоом. Недовољно за било какве веће тактичке промене у односу на легат који му је оставио Роберт Просинечки, али одмах је приметно било да су се фудбалери најтрофејнијег српског клуба од самог старта спуштеног гарда супротставили фаворизованом Бордоу.

У уводним минутима гости нису свим силама покушавали да стигну до гола Бајковића, Црвена звезда је у донекле измењеној формацији чекала своју прилику из коннтранапада, тако да су прилике изостајале.

Француско тим сасвим јасно није подлегао атмосфери на трибинама, Бордо је деловао као екипа која јасно зна шта жели и има начина да до тога дође.

Навијачи Црвене звезде, након импресивне кореографије развијене на самом старту меча, нису пропустили ни да се захвале сада бившем тренеру Роберту Просинечком.

„Роби, хвала ти за снагу и енергију коју си унео у клуб, врата Звезде су ти увек отворена", гласио је транспарент на северној страни стадиона Црвене звезде.

Делије нису заборавили ни садашњег тренера свог тима. Њега су поздравили поруком: "Када је најтеже прави Звездаши су увек ту, Сале буди добар тренер као што си и звездаш".

Прва каква-таква прилика на утакмици виђена је у 17. минуту, када је Лазовић лепо повукао лопту са леве стране у средину, шутирао са полудистанце али је његов одмерени ударац завршио поред стативе гола Бордоа.

Ова ситуација остала је усамљена у периоду игре у коме се све дешавало на средини игралишта. Једино вредно помена су неколико жустријих стартова са обе стране.

Нису „жирондинци" играли у складу са квалитетом и педигреом који поседују, али им је само једна грешка одбране црвено-белих била довољна да створе стопостотну прилику.

У 29. минуту, Младеновић је покушаао да направи офсајд замку, али је закаснио барем за секунду, дозволивши тако Обрањак да након дубинског паса изађе сам испред Бајковића.

Покушај лоба Обрањака завршио је ипак изнад пречке.

Тргла се Звезда након ове ситуације, тежиште се постепено померало ка половини гостију, а недуго затим виђена је још једна прилика Звезде.

Поново је Лазовић јако добро шутирао, али је овога пута голман Карасо био принуђен да интервенише и тако спасе своју мрежу. Ту, међутим, није био крај узбуђењима испред гола "жирондинаца", али је конкретнији ударац изостао.

Звезда је у првом полувремену најбоље играла у његовом финишу. Прилика није било, али је задња линија Бордоа била под константним притиском. У неколико ситуација, само је израженија физичка припремљеност играча француског тима спречила фудбалере Црвене звезде да са лоптом уђу у казнени простор, и онда евентуално угрозе Карасоа.

Публика је знала да препозна напоре младог тима Црвене звезде, који су на полувреме испраћени овацијама и аплаузима. Звезда је, ако је то неки показатељ, имала више лопту у свом поседу, али је имала и више шутева ка голу противника.

Како је завршено прво, тако је настављено друго полувреме. Звезда је играла храбро, не срљајући, па је тако већ у 48. минуту Микић имао прилику након центаршута из слободног ударца.

Узвратио је и Бордо који минут касније, али је ударац Калфале са 30-так метара завршио у наручју Бајковића.

Утакмица је готово све време имала релативно јак темпо, и заиста је пријатно изненађење било видети младе и не толико искусне фудбалере Звезде како се добро носе са играчима Бордоа у оваквим условима.

Могао је београдски тим да угрози гол Бордоа и у 59. минутум када је Лазовић одлично извео прекид са леве стране, али је Милуновић јако лоше захватио лопту.

Вероватно најбољу прилику црвено-бели пропустили су у 61. минуту. Лазовић је украо лопту на десној страни Сијанију, стуштио се у шеснаестерац гостију, испред себе је имао само једног фудбалера Бордоа и Милуновића, али је поранио са пасом па је Карасо покупио ту лопту.

Бордо је недуго затим имао прекид, лопта је дошла до срца казненог простора где је Бајковић добро, и пре свега доста храбро реаговао. Приликом ове интервенције дошло је до судара голмана црвено-белих и Јовановића, који је потом остао на земљи.

Игра је настављена, Обрањак је добро шутирао али је Бајковић поново сјајно реаговао. Одмах потом судија Маљенко прекинуо је сусрет, и Јовановићу и Бајковићу је пружена помоћ.

Одговорила је Звезда недуго затим. Прво је Асамоа, који је заменио Лазовића, својим лошим пријемом прокоцкао потенцијално добру прилику, да би затим и Димитријевић центрирао са леве стране, али је Марко Мирић закаснио са уласком у простор у који је лопта била упућена.

Још једну измену направио је Александар Јанковић. Уместо повређеног Јовановића, прилику да дебитује у европским утакмицама добио је Урош Спајић, 19-годишњи изданак школе Црвене звезде.

Ништа више вредно помена није се догодило на стадиону Црвене звезде, па ће тако црвено-бели на реванш за седам дана у Француску отпутовати са отовореним резултатом. Можда још битније од тога, млади тим српског вицешампиона схватио је да има квалитет да игра на равној нози са најбољим европским екипама.