Куп припада Звезди

Утакмица је, у складу са предвиђањима, почела у страшном ритму, што и треба разумети, јер обе екипе, иако на супротним крајевима табеле у домаћем првенству, у овом мечу нису само тражили пут до трофеја, већ и до спаса сезоне. Никаквих изненађења није било ни када је у питању атмосфера на трибинама, где су на све четири стране стадиона потпуно господарили расположени навијачи београдског клуба.

Већ у првом нападу Звезда је стигла до казненог простора Чачана, задимљеног од бакљи, али је неколико удараца ка голу Борца изблокирано.

Одмах на другој страни, након несхватљиво лоше реакције новопеченог репрезентивца Србије Максимовића, Марко Павићевић излази сам испред Бајковића, одличним ударцем успева да савлада Бајковића, али погађа само пречку.

Утакмица је у наредним минутима незнатно изгубила на интензитету, али је Црвена звезда и даље била та која је контролисала посед лопте и највећи део терена. Наравно, треба истаћи дисциплиновану игру Борца, која није дозвољавала опасније ситуације пред својим голом.

Тако је Звезда тек у 18. минуту стигла до полуприлике, када су, прво Евандро, а затим и Касалица, шутирали са неколико метара удаљености, али без успеха.

Киша која је падала у Крушевцу, и поред одлично припремљеног терена, ипак је одмогла у напорима играча оба тима да убрзају пас игру и на тај начин стигну до противничког гола.

Утицај времена се одлично видео у 29. минуту када је Борац стигао до још једне одличне прилике. Одбрана црвено-белих поново је сасвим испала из игре, Радивојевић је стигао до лопте, заобишао Бајковића, али није успео да погоди празну мрежу.

У 39. минуту изабраници Роберта Просинечког успевају да материјализују теренску доминацију када Борха, из непосредне близине, искоса са леве стране, погађа голмана Чачана. У истом нападу покушао је волеј ударцем и Касалица, али је његов ударац поново изблокиран.

Само минут касније, догодило се оно чему се надао готово цео стадион у Крушевцу – Звезда је стигла до гола.

Младеновић је центрирао по земљи, Максимовић је само закачио лопту да би Евандро, окренут леђима, на јако леп начин нашао пут до мреже екипе из Чачка.

У последњем минуту првог дела игре, дланове Бајковића загрејао је ударцем из казненог простора Кнежевић, који се, иначе, спомиње и као потенцијално појачање најтрофејнијег српског клуба.

У наставку, који је каснио због повреде једног од помоћника судије Мажића, слика на терену није се превише мењала. Звезда је имала далеко већи посед лопте, тражила је начине да стигне до казненог простора Борца, а у неколико наврата у томе су и успели.

Тако је Лазовић у 49. минуту, након продора Младеновића по левој страни, лепо прошао двојицу фудбалера екипе из Чачка, али је уместо ударца уследио пас ка Касалици, што се показало као не баш најбоље решење.

У других 45 минута, у појединим тренуцима, игра оба тима деловала је сувише летаргично, што може да се припише времену, самом резултату, али и поодмаклој фази сезоне.

Прва права прилика виђена је у 64. минуту, када је опет добро прошао расположени Лазовић, али је шутирао тик уз десну стативу гола Милојевића.

Наставила је Звезда нападе, али су се они, као по правилу, завршавали без конкретног ударца.

У последњих пола сата игре до изражаја је и дошла боља физичка припремљеност фудбалера београдског тима.

Борха је, такође након соло акције, створио себи простор за ударац, али је епилог био само корнер. Након ударца из угла покушао је и Душко Тошић, али је његов ударац завршио на трибинама стадиона у Крушевцу.

Опет је уследио период игре у којем су гледаоци били лишени прилика или узбудљивијих ситуација, који је трајао све до 84. минута и поготка Колумбијца Борхе.

Евандро је пресекао лопту на двадесетак метара од гола Чачана, после велике грешке одбране овог тима, проследио је лопту до Борхе који је интелигентним ударцем савладао Милојевића.

У последњим минутима сусрета ништа вредно спомена није се догодило, па је славље играча и навијача Црвене звезде званично почело и пре последњег звиждука судије Мажића.