Фудбалске школе су затворене

На територији Европе у међуратном периоду постојале су четири фудбалске школе: енглеско, чешко, аустријско и мађарско учење. Мисионарство фудбалских апостола допринело је ширењу знања, а јеванђелисти, где год да се нашли, оличени у тренерима и фудбалерима, сведочили су истину о игри у којој се штошта променило, али је темељ остао исти; чврста одбрана, напад и гол.

Дунавска школа фудбала оставила је велики траг на Старом континенту. Она у најкраћем подразумева модификацију формације 2-3-5 у којој постоји неколико нападача, а најизраженији центарфор налази су у истуренијој позицији на терену од осталих фудбалера.

Стратегија фудбала је напредовала под великим утицајем Џимија Хогана и Хуга Мајзла. Пре свих држава у Аустрији, Чехословачкој и Мађарској, а репрезентације поменутих земаља су уз прилагођавања фудбалски концепт доводиле до савршенства. У Чехословачкој најплодоносније игре биле су изражене у другој деценији 20. века, Аустријанци су га довели до врхунца тридесетих, док су Мађари то учинили педесетих година.

На фудбалске центре у бившој Југославији највећи утицај оствариле су школе фудбала из Беча, Будимпеште и Прага.

***

Европско првенство у фудбалу дошло је до завршнице у којој ће се осам репрезентација борити за титулу најбољег тима. Виђено је много голова, лепих додавања, проигравања и узаврелих страсти на трибинама широм Немачке. Понекад делује да људима ништа друго није потребно, сем поготка и победе вољеног тима. За ту велику страст, потребан је дубљи смисао. Јер се не може с великом занесеношћу посматрати нешто што не нуди чар и слојевито значење. И за све то потребно је разумевање игре.

Традиционални стилови, као што су енглески, скандинавски или рецимо италијански, карактерисали су се јаким фокусом на физичку, тимску или индивидуалну игру, добар напад или одбрану. Напади код енглеских екипа често су били заснивани на високом темпу и дугим тражењима. Физички контакт, популарна дуел игра, поготово у ваздуху, била је изразито значајна међу Енглезима.

Са развојем модерног фудбала, промене су постале неминовност. Тимови су почели да уводе брже преношење лопте, с изразитим техничарима и брзим играчима, а посед лопте и контрола темпа игре постали су приоритет у игри. Као по инерцији, клубови су се угледали једни на друге и дошло је до стварања фудбалских тимова који су више оријентисани на технику, пасове и тимску координацију, а мање на импровизацију, индивидуално умеће и слободу избора код појединца.

Неке од одлика модерног фудбала су висок притисак на противничку задњу линију и брзи контранапади. Посматрајући екипе на првенству Европе, може се констатовати да се готово све селекције ослањају на интензивну физичку припрему и што бржу одлуку код играча да направи прави потез, што у крајњем доводи до динамичне игре, а самим тим и занимљивих утакмица.

Ипак, у модификацијама постоји и изазов. Јер нису сви предодређени за све, а нарочито у технички беспрекорном баратању лоптом. Постоје критике стручњака или некадашњих играча које говоре да су тимови постали једнообразни, да сви личе један на другог. Усмереност на техничке аспекте и униформни стил игре изазвао је губитак разноврсности и индивидуалности која је некада карактерисала фудбалски пејзаж, највише у погледу националних селекција.

Презентација из 2014. године Фудбалског савеза Енглеске која објашњава модел и филозофију игре у тој земљи носи назив England DNA. Једна од првих реченица у том поднеску истиче да енглески тимови теже доминацији у поседу лопте, као и то да бирају погодне тренутке за убрзање игре и прогресију напада кроз противнички блок.

"Можемо закључити да у досадашњем току Европског првенства селекција Енглеске то и није довољно квалитетно радила, иако је јасно да томе тежи. Међу онима који су развијали поменути програм је и садашњи селектор Гарет Саутгејт. Поменута реченица, али и статистички подаци након одигране групне фазе говоре да је Енглеска, између осталог, трећа репрезентација по проценту поседа лопте и трећа по броју одиграних додавања по утакмици. У прилог томе, неупитно се може рећи да је Енглеска одавно и у сваком смислу побегла од поимања фудбала који се базира на директности и иницирању физичке игре", наводи Јездимир Недељковић.

Фудбалски стручњак Недељковић у разговору за РТС истиче да би агресивна игра и високи темпо требало да буде присутан у игри Енглеске, али да се за разлику од тежње за контролом поседа, не може рећи да су ти елементи присутни.

“Енглески тимови теже да интелигентно, ефикасно и што је пре могуће поврате посед лопте”, само је још једна реченица из поменуте презентације у оквиру England DNA плана и програма.

"Када погледамо бројеве, Енглеска је 20. од 24. екипе на турниру по ППДА (број дозвољених додавања противнику пре него што се неком дефанзивном акцијом покуша одузети лопта – добар параметар за пресинг); дефанзивном интензитету који се огледа кроз број дуела, пресечених додавања и стартова по минуту; по броју фаулова начињеним над противником. Саутгејт је дефанзивну пасивност правдао истичући да екипа тренутно физички није на нивоу како би играла интензивније без лопте", приметио је тренер Недељковић.

Укратко, промене у стилу фудбала одраз су глобалног развоја и еволуције спорта. Модерни фудбал нуди експлозивност, занимљивост и брзину, а схватање стратегије и предупређивање ризика је предуслов за бављење фудбалом, с оне стране аут-линије.

Темеље за оно што је касније постало познато као тотални фудбал поставио је Хуго Мајзл са такозваним "Вундертимом". Касније су то практиковали фудбалери Торина, аргентинског Ривер Плејта и многи други.

Примера ради, тотални фудбал, упражњаван од Јохана Кројфа и репрезентације Холандије седамдесетих година 20. века, представљао је новину у филозофији игре. Он је укључивао високу техничку вештину, поседовање лопте и креативно размишљање на терену. Играчи су били слободнији у покрету, са акцентом на брзу промену позиција играча, али и коришћење празног простора у нападу.

Супротно некадашњем холандском стилу, италијански катаначо фокусирао се на чврсту одбрану и контролу темпа игре. Ова тактика укључивала је дубоке линије одбране, минимизирање ризика и усредсређеност на ефикасност у нападу, често кроз контранападе и стандардне позиционе ситуације.

Једна од селекција која је сачувала есенцију домородачког фудбала је тим Данске. Можда се Бургија из филма "Кад порастем бићу Кенгур" не би сложио да је Данска део Скандинавије, али је свакако Данска задржала принцип онога што је познато као скандинавски фудбал, који се огледа у прецизним додавањима, тимској организацији на терену и гвозденој, дисциплинованој дефанзивној игри.

"Нагласио бих претежно тимску организацију која се превасходно огледа кроз дефанзиву, као и физички аспект односно снагу. У групној фази, статистика указује на то да је Данска најбоља репрезентација по проценту добијених дуела и далеко је у доњој половини када је реч о броју противничких удараца који су дозволили. Ипак, у целини дански тимови нису само то, они инсистирају на јасној организацији у свим фазама игре и да раде све што фудбалска игра има, наравно у складу са тренутним могућностима и афинитетима", наглашава тренер и аналитичар репрезентације Србије за играче до 17 година.

Данска селекција је на четири утакмице на Евру имала ефикасност од 86,25 одсто успешних додавања. Када се то пренесе на бројеве – од 2.243 додавања 1.943 била су успешна. 

"Што се тиче додавања и прецизности, то је такође присутно, иако и ова репрезентација Данске као и већина претходних и других, имао сам прилику да се састајем са њиховим млађим селекцијама, увек игра директан фудбал који покушавају да рационализују и неретко га мало дуже припремају, како би био квалитетнији и контролисанији, како би пре дуге лопте и убрзања извлачили противника. Данска је на овом првенству Европе у просеку по утакмици имала чак 500 додавања. Мана у свему томе је што су им напади углавном шаблонски, а томе доприноси и профил играча које производе и имају – фали им индивидуалног талента који је пре свега креативан, а онда и онај који кроз индивидуалне акције може стварати предности на терену. Осим Кристијана Ериксена немају играче тог профила и нивоа, а ретко су их и кроз историју имали, једино Микаел Лаудруп који се издваја", каже Недељковић за РТС.

У данашњици, разлике између различитих фудбалских репрезентација, као што су примера ради аустријска у односу на немачку или енглеска у односу на шпанску, једва су приметне. Осим у играчком делу. Модерне фудбалске филозофије делују као да су се попут боја на палети сликара слиле и осликавају сличности у различитим репрезентацијама. Посебно у коришћењу напредних технологија за анализу игре, у подучавању и условима, техници играча, као и у фокусу током утакмице.

Надовезујући се на темеље тоталног фудбала кроз историју, нови тактички систем је развијен нарочито под утицајем Пепа Гвардиоле у Барселони и касније у репрезентацији Шпаније. Тај систем фудбала је постао познат као игра позиција или тики-така.

Пеп Гвардиола, који предводи један од најмоћнијих тимова света – Манчестер сити, има и имао је велику заслугу у формирању стила игре националних тимова. На овом Европском првенству, превасходно Енглеске.

"Гвардиола је најутицајнији тренер данашњице. Директно или индиректно помера фудбал и диктира начин на који се игра. Мислим да је он јединствен пример, као и да је то био случај осетно више раније и кроз селекције Немачке, док је био у Бајерну, и селекције Шпаније, док је тренирао Барселону. Много више играча тих клубова је чинило тимове својих репрезентација, те је Јоакиму Леву, односно Висентеу дел Боскеу било лакше да се ослоне на његов рад. Али далеко од тога да Пепов утицај није присутан и Енглеској, и те како је учинио да цео пројекат England DNA о којем смо причали добије на додатној тежини и тако га убрзао", рекао је Недељковић.

Саговорник РТС-а мишљења је да игре појединих репрезентација имају велики утицај на фудбал у глобалу.

"Тренутно више на снази је теза у којој селектори одређених репрезентација утичу на фудбал у земљама у којима раде, а самим тим и на клубове земаља у којима воде националне тимове. То се превасходно дешава у условно речено мањим фудбласким државама и селекторима странцима, а апсолутно најбољи пример за то је Немац Ралф Рагник, који је огроман утицај на целокупан аустријски фудбал одавно и првобитно остварио кроз систем Ред була, а данас се као селектор Аустрије доста бави и утиче и на едукацију фудбалских тренера у тој земљи кроз организацију и допринос на тренерским лиценцама, нарочито на професионалном нивоу. Такође су добри и позитивни примери у том контексту Италијана Франческа Калцоне у Словачкој и Марка Росија у Мађарској", закључује Недељковић.

Од некадашњих европских школа фудбала остали су курсеви, јер се тимови или репрезентације прилагођавају од меча до меча новом ривалу. Они најбољи не беже од себе, основне идеје и стила, веће се унутар тога адаптирају што је најбоље могуће.