Италија – нико не жели да игра против њих

Прве асоцијације када се спомене фудбалска репрезентација Италије сигурно јесу Серија А као једна од најјачих лига на свету, изузетни појединци који су красили сваку генерацију, али и невероватно умеће играња турнирских такмичења. "Азури" на свако првенство долазе као фаворити, без обзира на форму и састав, па ће тако бити и овога пута, а до наступа на Евру стигли су доминантним освајање групе Ј у квалификацијама.

Италијани су протутњали кроз квалификације које су завршили са максималних 10 победа и невероватном гол разликом 37:4.

Екипа коју предводи често оспоравани Роберто Манчини нема много суперзвезда, али има велики број квалитетних играча и веома добро попуњен ростер. Такав распоред омогућио им је фантастичну серију од 27 узастопних утакмица у којима нису осетили горчину пораза.

Последњи пут Италијани су поражени крајем 2018. године и од тада играју веома добро, а осим стамене одбране, изузетно су ефикасни у нападу.

Окосницу тима чине голман Ђанлуиђи Донарума, штопер Леонардо Бонучи, везни играчи Марко Верати и Жоржињо, док у нападу обично наступају Чиро Имобиле, Андреа Белоти, Лоренцо Инсиње и Федерико Кијеза.

Осим неоспорног квалитета, "азури" поседују огромно искуство и знање да играју на резултат, зато нико не воли да им буде противник на турнирским такмичењима. То су небројено пута показали, иако су до сада само једном били шампиони Европе, давне 1968. године.

Од тада су у два наврата били вицепрваци, последњи пут 2012, а више успеха имали на Мундијалима, освојивши две од укупно четири светске титуле.

Амбиције Италије нису само да им репрезентативци буду најбоље обучени што је редовно случај, већ и да после скоро пуне деценије направе искорак на великој сцени. Протекли период обележили су неуспеси на такмичењима, један катастрофални квалификациони циклус и онда повратак на старе, победничке стазе.

Све наведено им иде у корист и, уколико добро стартују на Европском првенству, постају фаворити да оду до самог краја.