Русија

Леонид Слутски је селектор Русије, али је и тренер московског ЦСКА. Као такав, није имао времена да превише ремети успостављење принципе играња националног тима, већ је покушао да многе ствари које ради са клубом пренесе и на Русију.

Капело је познат као врло прагматичан тренер, спреман да прилагођава системе играчима и околностима до крајњих граница (што обично није лоше, али мера мора да постоји).

Русија сада увек стоји у уобичајеном 4-2-3-1 систему, баш као што то ради и ЦСКА. Базична формација је иста, али су у великој мери то и примарне и секундарне кретње сваког од играча.

Уместо повређеног Џагојева, у неку врсту box-to-box улоге у маневру ће упасти Денис Глушаков из Спартака. Осим Џагојева, фудбалера ЦСКА, који иначе игра офанзивније мало у клубу, још је неколико играча у руском саставу чији статус је догматично непромењив. Игор Акинфејев на голу, као и пар централних бекова Сергеј Игњашевич и Васили Березутски. Ова двојица су убедљиво и највећи проблем руског тима. Један има 36, други ће ускоро напунити 34 године. Мобилност им није најизраженија фудбалска особина.

Њихове мане постају посебно очигледне, јер су бекови у руском систему наглашено офанзивно оријентисани. Такође, јасно је да Русија са оваквим профилом играча не може - барем не успешно - да игра никакву форму нападачког (високог) пресинга.

Олег Шатов је први избор на једном, Александр Кокорин на другом боку. Слутски воли покретљиве нападаче, не претерано високе или снажне, али брзр и довољно интелигентне да у контексту тима ту брзину и искористе. У ЦСКА су то Сејду Думбија и Ахмед Муса, док та улога у селекцији Русије припада ветерану Александру Кержакову.

Играчи на које треба обратити посебну пажњу су, наравно, Павел Мамев и Фјодор Смолов. Играчи Краснодара су учествовали у огромном броју голова у руској Премијер лиги прошле сезоне, а сами су међу собом развили једну јако интересантну динамику од које би Русија могла да има доста користи.