Занимљивости Мундијала

Знате ли ко је Гиванилдо Вијеира де Соуза? Не знате? Ако вам је за утеху, нисам знао ни ја док у неким бразилским новинама нисам наишао на занимљиву рубрику о именима и надимцима бразилских играча. Поменути Гиванилдо је, заправо, Хулк.

Тако му пише на дресу, тако га знају сви из света фудбала, тако га зову на ТВ и у новинама. Надимак носи од треће године када је онај зелени лик из цртаних филмова постао његов омиљени јунак. Ево још неколико занимљивости о именима бразилских фудбалера. Можда је најзанимљивија прича о имену Маикон који носи фудбалер Роме и које је новијег датума у Бразилу, али је све чешће. Јован Татић, наш човек који живи у Рију, преводилац, објаснио ми је да име Маикон долази од честог америчког имена Мајкл, али су Бразилци то име изговарали на свој начин и тако су Мајкл Даглас или Мајкл Џордан постали Маикон.

Бернард Анинцио, фудбалер Шахтјора из Доњецка, носи име по бразилском одбојкашком асу који је 1984. у Лос Анђелесу освојио сребрну олимпијску медаљу. Жулио Сесар је, заправо, Јулије, по римском императору.

А Вилијам Борхес своје име дугује очевој страсти према „Формули 1", односно „Вилијамсовом" тиму у овом такмичењу. Давида Луиса, због косе, пореде са Колумбијцем Карлосом Влдерамом, за селектора Фелипе Сколарија, кога иначе у Бразилу сви зову Фелипао, кажу да личи на Џина Хекмена, Дани Алвеса сматрају „двојником" реп певача Паранголе, Жоао Алвињо је једноставније Жо, а Фреда зову Дон Фредун, што би била бразилска верзија Дон Жуана, а други надимак му је Фред Каменко, по истоименом јунаку из цртаних филмова.

Пошто до полуфинала имамо два „слободна дана", данас нећу ни о историјским мечевима из прошлости ни о шансама полуфиналиста. Пошто сам у једној огромној књижари у Рио де Жанеиру нашао сјајну књигу, друго издање „Енциклопедије Светског купа", слободан сам да из ње, уз неке додатке из личне документације, изаберем неке занимљивости, рекорде, мање познате детаље из историје светских првенстава.

Нико као Жаирзињо

*Хамес Родригез (Колумбија) је постигао шест голова на првих пет утакмица. Пре њега су то урадили Леонидас да Силва (Бразил 1938), Ђерђ Шароши (Мађарска 1938), Жист Фонтен (Француска 1958), Теофило Кубиљас (Перу 1970) и Герд Милер (СР Немачка 1974). Бразилац Жаирзињо је дао седам голова на свакој од шест утакмица које је Бразил добио на путу до титуле првака света 1970. у Мексику.

* Ако буде играо, Мирослав Клосе (Немачка) може да достигне Паола Малдинија који је 23 пута играо на завршним турнирима светских првенстава, али ће рекордер и даље остати Лотар Матеус са 25 наступа.

*Ако Немачка победи Бразил и ако Клосе буде играо, славиће 15. победу на мундијалима, колико имају и његови земљаци Матеус и Оверат и Бразилац Роналдо. Рекордер са 16 победа је Бразилац Кафу.

*Аргентина није изгубила 84 године на светским првенствима када је на полувремену водила. Последњи пут то се десило 1930. у Монтевидеу када је после 45 минута водила против Уругваја са 2:1, а на крају изгубила са 2:4.

*Први пут у историји учешћа на мундијалима Аргентина је добила свих пет првих утакмица.

*Да су испали од Белгије Аргентинци би били прва селекција која је на три шампионата света узастопно испадала у истој фази такмичење, у четвртфиналу.

*Када су на Мундијалу у Мексику 1986. играли Аргентина и Белгија (2:0) било је 19 играча из националних лига. Прекјуче – ниједан.

*Само четири пута на досадашњих 19 шампионата првак је добио све утакмице: Уругвај 1930 (4), Италија 1938 (4), Бразил 1970 (6) и Бразил 2002 (7). Још 11 пута првак је до титуле стизао без пораза, са понеким ремијем (Италија је 1982. имала четири победе и три нерешене утакмице), а четири4 пута је будући првак губио по једну утакмицу у групи.

Најчешће 1:0

*Ако се кладите на резултат, највише шанси има 1:0. Са 11 пута 1:0 у Бразилу, ако сам добро бројао, тај резултат појавио се 156 пута. Следи 2:1, 127 пута (15 пута у Бразилу), па 89 пута 2:0 (четири пута у Бразилу), 80 пута 1:1 (у Бразилу четири пута), па 68 пута 0:0 (у Бразилу пет пута) итд.

*Опет податак за кладионичаре: на претходним шампионатима света у првом полувремену пало је 949 голова (42,98%), 1.204 (54,53%) у других 45 минута, а 55 у наставцима (2,49%). Текуће првенство нисам анализирао са тог аспекта.

*У контексту двоструког судара Јужна Америка–Европа у полуфиналу можда ће некога занимати да су Европљани (опет без текућег шампионата) дали 1.406 голова, а примили 1.186 док су Јужноамериканци дали 478, а примили 373 гола.

*Највише голова на једном мундијалу примио је 1954. Дук Јунг, чувар мреже Јужне Кореје – 16. Само један мање, по 15, примили су Свенсон (Шведска) 1950 и Пфаф (Белгија) 1986.

*Најдуже без примљеног гола на једном мундијалу, 517 минута, био је Валтер Зенга (Италија) 1990. године.

*Стручњак који је највише пута седео на клупи као селектор је Немац Хелмут Шен са 25 утакмица. Следи Бразилац Карлос Пареира са 23, док је на трећем месту Бора Милутиновић са 23.

*Карлос Пареира, који је и сада члан стручног штаба Бразила, али као помоћник Сколарију, водио је пет селекјција на шест мундијала: Кувајт 1982, Уједињене Арапске Емирате 1990, Бразил 1994 и 2006, Саудијску Арабију 2008. и Јужну Африку 2010. Бора Милутиновић је био на пет мундијала са пет различитих селекција: Мексико 1986, Костарика 1990, САД 1994, Нигерија 1998. и Кина 2002.

*Највише судија, без текућег првенства, на мундијалима имала је Италија, 46. Следе Енглеска са 42 и Француска са 39. Југославија је имала седморицу судија на осам мундијала који су судили укупно 10 утакмица: Васа Стефановић (1954-1), Лео Лемешић (1958-1) Бранко Тешанић (1962-1), Константин Зечевић (1966-1) Душан Максимовић (1978-1), Дамир Матовиновић (1982-1), Зоран Петровић (1986,1990-по 2). Мирослав Мажић је први судија из Србије, али пети српски судија на мундијалима.

*ФИФА је саопштила да је текући мундијал у Бразилу са 52.762 други по посећности, после оног у САД 1994. где је просек био 68.413. До овог 20. издања утакмице на 19 претходних мундијала гледало је 34.408.791 гледалаца, у просеку 1.810.989 по шампионату.

*Најгледанија репрезентација је Бразил са 5.314.080 гледалаца, односно просеком од 54.784. Друга је, по укупном броју, са 4.190.930 (52.387), али је по просеку на другом месту Аргентина са 52.661 (укупно 3.686.268).

*Највише утакмица у историји светских првенстава одиграно је на стадиону „Астека" у Сиудад Мексику – 19. На другом месту , са 16 мечева, је стадионо „Халиско" у Гвадалахари док ће „Маракана" на којој је 1958. одиграно осам мечева са шест утакмица ове године избити на треће место.

*Највише утакмица у једном граду, 23, одиграно је у Сиудад Мексику. Следи Монтевидео са 18, па Гвадалахара са 17, Јоханесбург са 15, Рио де Жанеиро ће се са 14 пробити на четврто место.

*Утакмице на 20 мундијала, укључујући и шест градова Бразила који 1950. Нису били домаћини, а сада јесу, игране су у укупно 146 градова.

*Највише голова на једном мундијалу дала је Мађарска 1954. у Швајцарској –27, или недостижних 5,4 по мечу, али прваци су постали Немци.

*Шампион са највише датих голова је Немачка, 25 те 1954. у Швајцарској (4,16 по мечу).

*Првак са најмање датих голова, само осам, била је Шпанија 2010. у Јужној Африци (1,14 по утакмици).

Има још много, али да оставим нешто и за (неки) други пут.