Селектори „дунстери“

У већ култној серији „Монтевидео, Бог те видеео" селектор репрезентације Југославије, архитекта који је једино „градио" фудбал, Бошко Симоновић има надимак „Дунстер". И није измишљен за потребе филмске приче. Заиста су га тако звали, ко ће знати зашто. По ономе што је урадио у Уругвају 1930. заслужио је сасвим супротан надимак од овог који долази од немачке речи која значи „аматер, незналица", али током касније селекторске каријере, пошто је више пута смењиван и враћан, није био успешан као у Уругвају.

Има ли на Светском првенству у Бразилу , условно речено, „дунстера" на клупама земаља учесница ? Ако се погледају играчке биографије свих селектора долазимо до закључка да су веома различите, од Јиргена Клинсмана (САД) који је био првак света са Немачком у Италији 1990. И Дидие Дешампа (који је поновио исто са Француском 1998 преко групе осредњих у играчким данима до петорице која су имала сасвим скромну играчку каријеру и можда по том основу спадају у условне „дунстере". Та петорица су Италијан Алберто Закерони који је водио Јапан, Карлос Кеирош, Португалац на клупи Ирана, Реиналдо Руеда (Колумбија, селектор Еквадор), Аргентинац Хорхе Сампаоли (Чиле) и Хорхе Луис Пинто, шеф колумбијске селекције.

Прва четворица су већ код куће, тројица су отишла после прве фазе, Чиле несрећно са пенала, али шта рећи за Колумбијца на клупи Костарике, Хорхе Луис Пинта ? Никада није био професионални фудбалер, али је за разлику од сестре Јоланде Пинто де Гавириа, која се посветила политици и стигла до сенатора, одувек желео да буде фудбалски тренер.

Каријеру је почео у Милионарису из Боготе, потом је тренирао Инденепдиенте из Санта Фе, Депортиво Кали, Алијансу из Лиме (Перу) освојивши 3 титуле првака, затим је радио у Венецуели и Еквадору. Колумбијски тренери су у моди јер су први пут у историји тројица на Мундијалу: Пинто са Костариком, Луис Фернандно Суарез са Хондурасом и Реандлдо Руеда са Еквадором.

Костарика је на свом путу ка слави, са Пинтом на клупи, послала кући три бивша светска првака (Уругвај, Италија, Енглеска) и једног Европског (Грчка). Током 2007. био је селектор своје матичне земље, Колумбије, али је на Копа Америка у Венецуели али је после 0-5 са Парагвајем и 2-4 са Аргентином Колумбија испала и пре последње утакмице са САД (1-0) и Пинто је морао да оде. Занимљиво је да му је надимак, због наглашеног темперамента, „Експлосиво". Очито, далеко и различито од „дунстера".

Да није увек "најбоље оно што је најскупље" показује и пример Пинта који је са платом од 325.000 евра на 26. месту на листи од 32 селектора која су била у Бразилу. Далеко најплаћенији је Фабио Капело (Русија) са 8,28 милиона евра, следе га Хоџсон (Енглеска) са са 4,3 и Ћезаре Прандели (Италија) са 3,2 милиона. Двојицу од њих Пинто је надмудрио у директном дуелу али они, као и Прандели, много даље виде од њега кад стану на новчаник.

Четврти по примају је Луис Фелипе Сколари (Бразил) са 2,9 милиона (такође није био запажен као играч), следе Отмар Хицфилд (Швајцарска), Јоаким Лев (Немачка), Висенте дел Боске (Шпанија), Луис Ван гал (Холандија), Алберто Закерони (сви измедју 2 и 3 милиона евра годишње). На зачељу је Мигел Ерера (Мексико) са само 155.000 а човек умало није избацио Бразил у осмини финала.

Као играчи, највеће каријере имали су Клинсман, Капело, Дел Боске, Дешамп, Сушић, Халилхоџић, Ковач, Бенто, Вилмотс, Кеши, Апија...Многи су играли на мундијалима, али играчко искуство је једно а тренерско друго. Пример Хорхе Луиса Пинта то најбоље потврђује.
Диде Дешамп је 1998. био капитен Француске која је у финалу Светског првенства победила Бразил са 3-0. Сада је, после тешке али заслужене победе над Нигеријом (2-0) у четвртфиналу Мундијала као тренер. Да ли може да понови подвиг Бразилца Мариа Загала који је 1958. био првак света као играч а 1970. у Мексику и као тренер ? Узгред, Французи су са Мексиком били учесници прве утакмице (4-1) првог шампиооната света 1930. у Монтевидеу а Француз Лисиен Лоран био је стрелац првог гола у историји мундијала.

На том путу стајаће Немачка, „дежурни" учесник завршница светских првенстава. Од 18 учешћа Немци су 3 пута били прваци, 4 пута финалисти, 5 пута полуфиналисти, 3 пута четвртфиналисти док су само једном испали (1978. у Аргентини) у другој фази. Биће то врло занимљива утакмица.