Идеалан тим

Дан без утакмица, али не и без фудбала. Од листања новина, преко сусрета са Дејаном Рамбом Петковићем до шетње Копакабаном коју су окупирали колумбијски и уругвајски навијачи. Данашњи текст неће бити једна или две теме, као досад, већ коктел-вести које су ми се учиниле занимљивим.

Свако има свој укус и своје критеријуме, зато увек сваки избор неког "идеалног тима" треба примити са одређеном дозом резерве па то важи и за овај у формацији 4-4-2:
Ењема (Нигерија) - Давид Луис, Тијаго Силва (Бразил), Ван Бујтен (Холандија), Мамаду Сако (Француска) - Џејмс (Колумбија), Перишић (Хрватска), Шаћири (Швајцарска), Лам (Немачка) - Бенезма (Француска), Робен (Холандија).

То је тим првог круга по избору Фифе, која од 2010. има посебан систем рачунања учинка играча, што спонзорише фирма "Кастрол". Компликованим математичким методама мери се буквално сваки потез играча на терену, не само прост збир добрих или лоших додавања већ и укупан утицај на игру тиму. По задатим параметрима компјутери су израчунали да је најбољи играч првог круга Мундијала Колумбијац Џејмс Родригез са просечном оценом 9,79. Други је Иван Перишић са 9,71, трећи Давид Луиз са 9,69, Бензема има 9,65, Робен 9,62, Ван Бујтен са 9,58...

Дакле, ни Меси, ни Нејмар, ни Томас Милер... Прва двојица су тек трећи и четврти међу нападачима, Нејмарова оцена је 9,52, а Месијева 9,45.

Не сумњам да математичка анализа може да помогне, али нисам склон да се све што каже компјутер узима здраво за готово. Статистика уме да буде "тачан збир погрешних чињеница" и не знам како ће компјутер објективно извагати гол у 93. минуту којим се освајају три бода или како ће нечију соло акцију у којој је играч прешао четири противника разликовати од ћушнуте лопте у празну мрежу са пола метра...

Било како било, не очекујем да ће више од два-три играча из тог "идеалног тима" озбиљно конкурисати за идеалних 11 на крају шампионата. Видећемо.

Странци

Организатори задовољно трљају руке. Игра се добар фудбал, стадиони су пуни, нема инцидената, протести су усахли, а први биланси охрабрују бразилску економију. Званично је саопштено да су странци за првих 18 дана првенства потрошили у "кешу" 365 милиона долара, али цифра је много већа јер није урачунат приход остварен кредитним картицама пошто се обрачунава тек за месец дана.

Такође, статистика показује да је 11 одсто Бразилаца мање путовало ове године у иностранство, а примећен је и раст домаћег туризма, што је директна последица Светског првенства.
Можда, на крају, економска рачуница и неће бити тако лоша. А још ако Бразил узме титулу...

Непожељни

Процењује се да ће током Мундијала у Бразилу боравити више од 600.000 туриста, али има и оних који нису пожељни. Полиција је управо саопштила да је 121 странцу из 26 земаља забрањен улазак у земљу. На челу листе су Американци (35), следе Аргентинци са 28, потом Нигеријци (19), по тројица су из Аустралије, Колумбије, Сенегала, Филипина и Хаитија, по двојица из Бугарске, Чилеа, Анголе, Мексика, Португалије и Црне Горе... Свима је забрањен улаз због разних прекршаја у матичним земљама. Резултат тесне сарадње Интерпола и Америпола је одлука бразилских власти о забрани уласка.

Међу непожељним гостима нема Срба, осим ако нису у групи "други" у којој је још 12 којима није дозвољен улаз. Судећи по изненађујућем броју српских туриста ових дана у Рију, сва је претпоставка да наши људи нису били на тој црној листи.

"Проклетство"

Случајно или не, али на већ шест узастопних шампионата освајачи Фифине "Златне лопте" за годину која претходи светском првенству лоше пролазе на Мундијалу. Ова необична традиција почела је са Робертом Бађом 1994. (промашио одлучујући пенал у финалу), наставила се 1998. са Роналдом (играо болестан у финалу), па са Фигом 2002, затим са Роналдињом 2006, Месијем 2010. и сада Кристијаном Роналдом. Ниједан од њих после Фифиног трофеја није успео да постане првак света.

Суарез

У Уругвају се подигла "кука и мотика" на Фифу због казне Луису Суарезу. Неке новине предлажу напуштање Мундијала, у одбрану голгетера стао је лично и председник државе Хозе Мухика, а моји новостечени пријатељи из Монтевидеа пишу ми о "Фифиној завери" и "прљавој игри да се Уругвај елиминише".

Чињеница је да никада ниједан играч у историји светских првенстава није кажњен суспензијом на девет утакмица (досадашњи негативни рекордер био је Италијан Тасоти, који је 1994, пошто је разбио нос Луису Енрикеу, добио осам мечева), али такође никада нико није био "троструки повратник". Суарезу је ово трећи испад те врсте и морао је да сноси консеквенце, а Уругвајцима мало више самокритике и објективности не би шкодило.

Рамбо

Дан ми је почео дивно, Дејан Рамбо Петковић, свеже пристигао из Београда, дошао је у "мој крај" Гавеа да се видимо и да га интервјуишем за РТС. Српска публика је преко сјајног документарног филма Дарка Бајића "О гринго" могла да види део онога шта је све Дејан Петковић урадио у Бразилу као фудбалер, али требало је доћи овде да би се схватиле све димензије његове популарности. Не игра већ три године, али и даље је идол. Док смо снимали разговор направио се ред обожавалаца који су стрпљиво чекали крај интервјуа да би се сликали са њим, додирнули га... Пресрећан је био и Београђанин Владимир, студент економије, који је себе частио доласком у Рио и каже да му није жао ниједног потрошеног евра. Случајно је срео екипу Спорт нетворка и када је чуо да су пошли на интервју са Рамбом Петковићем молио је да им се придружи јер му је, као великом звездашу, Петковић био идол.

Када је стао уз Рамба да би се сликао био је пресрећан:

"Јој, срео сам Рамба и то у Рију, какво задовољство", рекао је пресрећни Владимир. "То што је Дејан Петковић урадио у Бразилу исто је као да неки Србин оде у Аустрију да учи Аустријанце скијању, да неко наш оде у Канаду да подучава Канађане хокеју или у Индију и Пакистан да тамошње људе учи крикету... Рамбо је дошао у земљу фудбала и тријумфовао, један је - уз Бекенбауера и Еузебија - од тројице Европљана чије је стопало у 'Кући славних', музеју фудбала, на Маракани.

О свему томе, као и о жалу што су га заобилазили селектори, Дејан је опширно говорио у том, слободан сам да проценим, занимљивом интервјуу.