Комшијска посла

Ко иоле познаје  односе Бразила и Аргентине, две највеће и јужноамеричке земље, разумеће зашто се у наслову, одмах после утакмице Бразил-Хрватска, на веб-страници листа  „Фоља де Сао Пауло" нашао Лео Меси који, наравно, ту утакмицу није играо.

Зашто- постаје јасније ако се преведе цео наслов: „Нејмар је на свом дебију, са два поготка, дао више голова него Меси на два мундијала". Типично комшијски, максимално саркастично, са жаоком на адресу аргентинског аса који је у Немачкој 2006. и Јужној Африци 2010. дао само један гол. Нешто слично је својевремено, када је Бол потписао за Евертон рекао Бил Шенкли, тренер Ливерпула:"Не брини Алане, у најмању руку бићеш близу једне велике екипе".

Нејмар је у свим насловима, на свим могућим тв-програмима, о његовом сјајном дебију на Мундијалу причало се током целе ноћи, а тек се понегде, стидљиво, спомињало да „можда и није био пенал" из кога је Бразил повео са 2:1.

Поподневна шетња квартиом Гавеа отклонила је сваку дилему где ћу гледати отварање. Барови на Тргу Сантос Думонт, преко пута Џојек клуба, били су пуни још од 14,00. На стотине навијача, сви у жутим дресовима, већина са бројем 10 на леђима или именом Нејмар, заузели су позиције за праћење преноса и уз ручак и пиво чекали почетак. Док сам шетао од бара до бара тражећи место за гледање утакмице приметио сам једну госпођу, наравно у жутом са бројем 22 на леђима, која је шетала пса, такође „у дресу" репрезентације. Док сам извадио камеру мој „манекен" се удаљио, али је убрзо наишао други. Питам газду смем ли да сликам његовог кућног љубимца који на леђима носи Нејмаров број 10:

-Наравно, изволите-љубазно рече човек.

Док сам „шкљоцао", кученце је неколико пута залајало:

-Каже „Напред Бразил"-објашњава ми газда.

-Разумео сам, знам шпански па се сналазим и у португалском-прихватам игру док се власник пса смеје.

На тргу је бар неколико стотина навијача, а увелико су пристигли и продавци свега и свачега, од пића до цигарета, а нешто касније ће се задимити и прави правцати роштиљ. Смештам се у бару „Хиподром" иако је најбоља атмосфера испред бара „Маркес", али тамо се од гужве не види ништа. Коментар се не чује јер сви галаме, навијају, аплаудирају, као на правој утакмици. Када је Марселоно затресао сопствену мрежу - кажу да је то био први аутогол Бразила на светским првенствима - завладао је мук.

Забринута лица, спуштени носеви, глава међу рукама...Почетак није могао бити гори. Атмосфера се полако поправља док бразилски играчи покушавају да изједначе. Ерупцију одушевљења доноси Нерјмаров изједначујући гол.

У полувремену Роналдо и Касагранде, бивши асови, коментаришу утакмицу,али ништа се не чује од опште граје.После њих преглед вести, снимци из Сао Паула, Бело Хоризонтеа, Порто Алегреа и Рија, протести против скупог мундијала и даље трају, било је и сузаваца, сукоба демонстраната и полиције, повређених и приведених...И то је мундијал. Друго полувреме гледам, боље речено назирем јер је екран далеко, а гужва велика, стојећи на улици, у маси навијача који стрепе све до пенала који је досудио јапански судија. Нико не коментарише, или бар ја не чујем, одлуку судије, важно је да је пенал, још важније да га је Нејмар претворио у гол и донео вођство од 2:1. На десетине „нејмара" око мене скаче, вришти, грли се...Какви протести, какви бакрачи, најважније је да Бразил побеђује. Са два нова поготка 22-годишњи Нејмар је стигао до 33 гола у дресу репрезентације и постао њен седми најбољи стрелац. Испред су само Пеле (77), Роналдо (62), Ромарио (55), Зико (48), Бебдето (39) и Ривалдо (34), а већ иза њега Тостао и Адемар са по 32. Очито, Нејмару годи домаћа клима. Прошле године блистао је на Купу конфедерација, сада је сјајно отворио Мундијал док је прва сезона у Барселони била, рецимо, дискретна, иако је више пута наговестио раскошни таленат.

По повратку, затичем поруку мог пријатеља Бранка Влаховића, дописника „Новости" из Москве. Јавља ми је да је током преноса на руској државној телевизији Сергеј Бриљов, иначе политички коментатор, рекао да је гледао „занимљив српски филм 'Монтевидео, Бог те видео'" и испричао да Хрвати нису дозволили својим играчима да путују и играју за државни тим 1930. Ових дана сам често помињао и Монтевидео и наше „уругвајце" јер је било доста разлога, али признајем да ме је обрадовала чињеница да се њихова слава шири на све стране.