Интерлагос, стаза Формуле 1 на којој се шампиони рађају, а титуле губе у последњем кругу

Познат по надметањима која се често решавају у последњим круговима, непредвидивом времену и навијачима који трке претварају у карневал брзине, Интерлагос је место на којем су се исписивале неке од најузбудљивијих страница историје шампионата.

Званичног назива Аутодром Жозе Карлос Пасе, ова стаза представља спој традиције, техничких изазова и јужноамеричке страсти према ауто-мото спорту. Њен препознатљиви распоред, са брзим кривинама очаравајућих назива, оштрим кочењима и висинским разликама достојним ролеркостера, захтева од возача прецизност и храброст, док променљиви временски услови често приморавају тимове да у ходу мењају стратегију.

Стаза Формуле 1 у Сао Паулу нераскидиво је повезана са бразилским легендама попут Ајртона Сене, Емерсона Фитипалдија и Жозеа Карлоса Пасеа. Управо су њихове победе, уз драматичне борбе за шампионске титуле, допринеле да аутодром постане много више од спортског објекта – он је симбол бразилског ауто-мото наслеђа и једно од места на којима Формула 1 најчешће пружа неочекиване преокрете.

Интерлагос је много више од асфалтне трасе на којој се надмећу најбржи возачи света. То је место које је дубоко повезано са бразилским идентитетом и наслеђем Ајртона Сене, чије су победе пред домаћом публиком постале део историје спорта. Од његовог незаборавног тријумфа 1991. године до данашњих борби за шампионске бодове, Сао Пауло остаје једна од најемотивнијих станица у календару Формуле 1.

Историјат Аутодромa Жозе Карлос Пасе

Скоро 50 година пре него што се Сао Пауло нашао на списку градова у којима се одржавају трке Формуле 1 у оквиру светског шампионата, на ободу овог бразилског града почела је да клија идеја о тркачкој стази.

Урбанисту који је 1926. почео да ради на пројекту за проширење града, крајолик је подсећао на Интерлакен (између језера) у Швајцарској, па је и за предграђе Сао Паула убрзо почео да се користи португалска верзија назива – Интерлагос.

Планови који су подразумевали и велики спортски комплекс са тркачком стазом претрпели су бројне измене због кризе након краха берзе 1929. године.

Трке аутомобила, међутим, наставиле су да се одржавају на улицама Рио де Жанеира и Сао Паула упркос тешким временима. Несрећа на једној таквој трци 1936. године у којој су четири особе изгубиле живот, а 37 повређено, била је знак да је неопходно направити стазу.

Изградња аутодрома у Сао Паулу почела је 1938. године, према пројекту бразилског инжењера Луиса Ромера Сансона. Инспирацију за конфигурацију пројектни тим пронашао је у чувеним стазама Бруклендс у Великој Британији, Рузвелтовој траси на Лонг Ајленду у САД и Монлери у Француској.

Аутодром је свечано отворен 12. маја 1940. године, када је одржана Велика награда града Сао Паула.

Победио је Артур Насименто Жуниор у болиду Алфа Ромеа, пред око 15.000 гледалаца. Првобитна конфигурација била је дуга готово осам километара и нудила је низ брзих кривина, што је стазу чинило захтевном и пре доласка најсавременијих тркачких аутомобила.

Промене власништва и унепређења доводили су до пауза у одржавању трка, а крајем шездесетих година била је неопходна детаљна реконструкција и модернизација стазе.

Формула 1 је у Интерлагос стигла 1973. године, у време када је Бразил већ имао светског шампиона Емерсона Фитипалдија. Домаћи возач оправдао је очекивања навијача и победио на првој Великој награди Бразила која се бодовала за светски шампионат.

Међутим, оригинална конфигурација стазе временом је постала предмет расправа због безбедности и све већих захтева модерне Формуле 1. Интерлагос је тонуо у све већу кризу и када су медији стазу почели да називају Бразилским рулетом, шампионат се 1981. године преселио у Рио де Жанеиро, где се Велика награда Бразила одржавала на стази Жакарепагва.

Повратак Формуле 1 у Сао Пауло уследио је 1990. године, после велике реконструкције Интерлагоса. Стаза је значајно скраћена и добила је конфигурацију ближу данашњој, дугу око 4,3 километра. Измена је донела и један од најпознатијих делова стазе, низ кривина у облику латиничног слова S, назван по Ајртону Сени, који је учествовао у саветовању око реконструкције.

Наредне године донеле су траси нову славу и публику. Међутим 2000-те су обележиле и две несреће у другим ауто-мото такмичењима која се организују на Интерлагосу. Унапређењем аутодрома ниво безбедности је додатно подигнута, али се константно ради на додатним побољшањима.

Стаза је 1985. године званично названа Аутодром Жозе Карлос Пасе, по бразилском аутомобилисти који је победио на Великој награди Бразила 1975, а погинуо у авионској несрећи две године касније.

Аутодром у Сао Паулу је, од повратка у шампионат, 1990. године, дочекивао болиде Формуле 1 сваке године са изузетком 2020. када је трка отказана због пандемије корона вируса. Због планова да се Велика награда Бразила врати у Рио де Жанеиро, договорено је да се на Интерлагосу од вози Велика награда Сао Паула, али се то ипак десило тек наредне године.

Од 1973. године Велика награда Бразила и Велика награда Сао Паула укупно су 42 пута угостиле љубитеље тркања на Аутодрому Жозе Карлос Пасе. Ове године такмичење на Интерлагосу чини 20. рунду шампионата, а главни догађај, трка за Велику награду Сао Паула, одржава се 8. новембра од 18 часова по нашем времену.

Особине стазе  

Интерлагос је једна од најкраћих стаза у календару Формуле 1, али њена конфигурација чини је изузетно захтевном. Круг је дуг 4.309 метара и садржи 15 кривина, а за Велику награду Сао Паула вози се 71 круг, односно укупно 305,879 километара.

Смер кретања је супротан од кретања казаљке на сату, што возачима представља додатни физички напор. Интерлагос има изражене промене надморске висине, са висинском разликом од око 43 метра између највише тачке код прве кривине, односно пре Сенине S шикане и најниже код пете кривине.

Најпознатији део стазе је упрраво Сенина S шикана, комбинација прве и друге кривине, која одмах после стартно-циљног правца поставља возаче пред тежак задатак. Након снажног кочења, болиди скрећу улево, а затим удесно док су на низбрдици. Иако делује компликовано, овај део стазе је једна од најбољих прилика за претицање, нарочито у првом кругу трке.

Улазак у Сенину деоницу је и тачка најснажнијег кочења на стази јер се успорава са 336 на 110 километара на час.

Рета oпоста је правац који се налази прекопута главног стартно-циљног правца, нашта његов назив на португалском и сугерише, наилази након треће кривине и још једна је прилика за развијање великих брзина.

Посебно су захтевне кривине Поморанџица (Ларанжиња, кривина 7), Борић (Пинхеирињо, кривина 9) и Мергуљо (Зарон, кривина 11), у којима возачи морају да пронађу прави ритам између кочења и убрзавања. Промене нагиба асфалта додатно утичу на понашање болида, као и неравнине трасе, по којима је Интерлагос озлоглашен.

Најспорија кривина је Пачји кљун. Десети завој Интерлагоса успорава болиде на само 85 километара на час.

Најдужа деоница под пуним гасом је потез од 14. кривине, па преко стартно-циљног правца и све до прве кривине, што је скоро 1.200 метара и готово 15 секунди вожње, уз достизање максималне брзине од 336 километара на час.

У оквиру те етапе стазе је и последња, 15. кривина која је и најбржа и кроз њу се пролази брзином од 318 километара на час.

Аутодром у Сао Паулу није међу најбржим Ф1 стазама, али под пуним гасом пролази се 69 одсто круга.

Стратегије за Велику награду Сао Паула

Трка на Интерлагосу захтева пажљиво усклађивање брзине, стабилности и очувања пнеуматика. Тимови морају да имају на уму да је болидима неопходан добар пролазак кроз техничке кривине, али и довољно велика максимална брзина на правцима, где се отварају најбоље прилике за претицање.

Кључно је пронаћи подешавање које обезбеђује довољну потисну силу за технички захтеван средњи сектор, а да се притом не жртвује превише брзине на правцима. Тај компромис постаје нарочито важан у контексту прописа Формуле 1 за 2026. годину, који наглашавају употребу електричне енергије.
Због кратког круга, возачи су често веома близу, па свака грешка може да доведе до губитка више позиција. Истовремено, бројни завоји и неравнине асфалта оптерећују пнеуматике, због чега инжењери морају пажљиво да прате њихово хабање и температуру.

Стратегија са једним заустављањем може да буде добра опција ако возач успе да очува гуме и одржи стабилан темпо. Ипак, два заустављања могу да донесу предност уколико се пнеуматици брже троше или ако тим жели да искористи свежије гуме за напад у завршници. Избор, као и увек, зависи од услова на стази, температуре асфалта и положаја возача у односу на ривале.

Интерлагос је препознатљив и по непредвидивим временским условима. Киша може да се појави изненада, а стаза због свог распореда и промена надморске висине не мора свуда да буде подједнако мокра. Управо зато трке у Сао Паулу често доносе стратешке обрте и прилике за возаче који умеју да процене када је прави тренутак за промену гума.

Возило безбедности додатно компликује стратегију. Ако се појави у повољном тренутку, возач може да замени пнеуматике уз мањи временски губитак. Међутим, тимови морају да процене и ризик од губитка позиције, јер на краткој стази конкуренти могу брзо да искористе сваку грешку.

Траса у Сао Паулу награђује возаче који умеју да комбинују агресивну вожњу са стрпљењем и правилном проценом ризика. У трци у којој се временски услови брзо мењају, а разлике између болида често нису велике, ситнице могу да буду пресудне за победу.

Уписано у историју Формуле 1

Интерлагос је аутодром на којем су се одиграли неки од најемотивнијих тренутака у историји Формуле 1 јер ту су се толико пута преплитали борба за титулу, национални понос и драматични преокрети.

Прва трка за памћење била је већ 1973. године, када је Емерсон Фитипалди победио на првој Великој награди Бразила у оквиру светског шампионата. Победу је поновио 1974, а 1975. славио је Жозе Карлос Пасе, по којем стаза данас носи име. Три узастопне победе бразилских возача на домаћем терену поставиле су темељ посебне везе између Интерлагоса и публике.

Један од најславнијих тренутака у историји стазе догодио се 1991. године, када је Ајртон Сена коначно победио на тлу домовине.

Бразилац је током завршнице трке имао озбиљне проблеме са мењачем, али упркос физичкој исцрпљености и притиску Рикарда Патрезеа, успео је да задржи вођство и прође кроз циљ као победник. После трке био је толико изнурен да је једва могао да подигне пехар.

Сена је поново тријумфовао две године касније, у трци коју су обележили киша, излетaња болида са стазе и промене стратегије. Упркос бржим болидима Вилијамса, Бразилац је искористио своје искуство у променљивим условима и стигао до још једне победе пред домаћом публиком.

Иако је од 2005. Сао Пауло чак осам пута био одлучујуће место у борби за титуле возача, конструктора или оба, Интерлагос је 2007. године био позорница једног од најнеочекиванијих расплета шампионата. Кими Раиконен је победио на трци и освојио титулу светског шампиона, иако је уочи последње трке сезоне био трећи у генералном пласману.

Уз помоћ тимског колеге Фелипеа Масе и повољног расплета на стази, Финaц је надокнадио заостатак и постао шампион са само једним бодом предности у односу на Луиса Хамилтона и Фернанда Алонса.

Годину дана касније, 2008, Интерлагос је био ход по живцима за љубитеље Формуле 1, нарочито бразилске. Фелипе Маса победио је пред својом публиком и титула шампиона скоро да му је била у рукама. Међутим, док су његова породица и цео Фераријев тим, као и део публике, већ славили, у завршници последњег круга Луис Хамилтон је претекао Тима Глока и освојио пето место које му је било довољно за прву титулу светског шампиона. Маса је победио у трци, али је шампионски пехар отишао у руке Британца. Одлучујућу улогу имала је киша која је изненадила Глока који је имао гуме за суво време.

Још један незабораван тренутак догодио се 2012. године, када је Себастијан Фетел ушао у последњу трку сезоне са предношћу у односу на Фернанда Алонса. Немачки возач је после контакта већ у првом кругу пао на зачеље, али је успео да се избори за шесто место, док је победу на Великој награди Бразила уписао Џенсон Батон. Фетелу су освојени бодови били довољни за трећу узастопну титулу шампиона. Постати троструки светски шампион Формуле 1 управо у Бразилу значи више него иначе, јер је то број титула које је освојио Ајртон Сена, легенда бразлиског и светског аутомобилизма.

Киша је поново имала главну улогу 2016. године, када је Макс Ферстапен извео низ спектакуларних претицања на стази натопљеном водом и завршио трку на подијуму. Вожња на овом издању Велике награде Бразила, тада 19-годишњег Макса, наводи се као изванредан пример умећа у тешким условима, а Интерлагос је још једном показао како киша може да промени однос снага.

Један од најзначајнијих савремених окршаја одиграо се 2021. године, када су се Макс Ферстапен и Луис Хамилтон борили за титулу. Хамилтон је после казне у квалификацијама и старта са зачеља у спринту успео да се домогне пол позиције, а затим и до победе у главној трци. Његов повратак са дна био је један од кључних тренутака у сезони која је кулминирала чувеном борбом за титулу у Абу Дабију.

Интерлагос је поново био поприште спектакла 2024. године. Макс Ферстапен је, упркос старту са 17. места, победио и кишу и конкуренцију, док су Естебан Окон и Пјер Гасли донели Алпину два места на подијуму.

Прве шампионске титуле Формуле 1 на Интерлагосу су, осим Хамилтона (2008), освојили Фернандо Алонсо (2005), Кими Раиконен (2007), Џенскон Батон (2009), као и конструктор Ред бул (2010).

Победе на Великој награди Бразила и Великој награди Сао Паула

Највећа имена Формуле 1 оставила су током протеклих пет деценија дубок траг на Интерлагсу без обзира на то да ли је вожена Велика награда Бразила или Велика награда Сао Паула. Седмоструки шампион Михаел Шумахер четири пута је славио на највишем степенику подијума Аутодрома Жозе Карлос Пасе, док су Луис Хамилтон, Себастијан Фетел и Макс Ферстапен по три пута подизали победнички пехар пред публиком на овој стази.

Иако су забележили по два тријумфа, посебно место у срцима обожавалаца Формуле 1 заузимају Ајртон Сена, Емерсон Фитипалди и Фелипе Маса, чије су победе имале посебну тежину пред домаћом публиком.

Сена је на Интерлагосу победио 1991. и 1993. године, а његов први тријумф остао је до данас један од најемотивнијих тренутака у историји Формуле 1.

Фитипалди је био први победник трке Формуле 1 на овој бразилској стази 1973. године, а славио је и 1974. Три године доминације домаћих возача на Интерлагосу заокружио је Карлос Пасе победом 1975. након чега је постао један од симбола бразилског ауто-мото спорта.

И 21. век донео је радост бразилским обожаваоцима Формуле 1. Фелипе Маса је победио на домаћој трци 2006. и 2008. године. Први тријумф био је опште славље због победе пред домаћом публиком, док је други остао упамћен по жалу за титулом шампиона Формуле 1 која је у последњим тренуцима припала Хамилтону.

У новијој ери, Макс Ферстапен је остварио низ важних победа у Сао Паулу, укључујући тријумфе у драматичним условима.

Ферари и Мекларен имају по девет победа у Сао Паулу, али последњих година Ред бул је почео да се пробија ка врху листе најтрофејнијих тимова на Интерлагосу и за сада има колекцију од седам победничких пехара.

Интерлагос данас

Велика награда Сао Паула привлачи публику из целог света, а атмосферу на трибинама често упоређују са карневалском, уз заставе, музику и снажну подршку возачима.

За разлику од многих модерних стаза, Интерлагос је задржао карактеристичан распоред који комбинује брзе и споре кривине, промене које потичу од висинске разлике и то на кратаком кругу. Због тога је и даље једна од најзахтевнијих стаза па трке често доносе неочекиване победнике и драматичне преокрете.

Иако се календар шири и на друге континенте и нове стазе, бразилски аутодром остаје једна од локација чији значај превазилази спортске резултате. Број љубитеља Формуле 1 у Бразилу расте, што се огледа и у посети Аутодрому Жозе Карлос Пасе током Велике награде Сао Паула. Тродневно такмичење привуче више од 300.000 људи.

Препознајући значај одржавања трка у овом делу света, Формула 1 је у новембру 2026. године продужила уговор Сао Паулу до 2035. године, чиме је потврђен значај Интерлагоса у будућности шампионата.

Интерлагос није само стаза на којој се вози за бодове и титуле. То је место на којем се брзина сусреће са традицијом, где временски услови могу да промене све и где су се у последњим круговима решавале неке од највећих драма Формуле 1. Уз дух Ајртона Сене који лебди над трасом, аутодром у Сао Паулу и даље остаје посебно место у светском ауто-мото спорту.