Киша, или овера титуле?

Свет у којем се сезона претворила од једне од најдуже чеканих у једну од најмање неизвесних. Свет у коме је Ред Бул прешао пут од „фирме која само прави газирана пића", (цитат Луиса Хамилтона пре трке у Аустралији), до апсолутног лидера најпопуларнијег ауто спорта. Свет у којем Фелипе Маса или Марк Вебер више никад неће бити називани кандидатима за титулу. И да не настављам даље...

После 13 овогодишњих трка све је јасно. Себ је нови-стари шампион, а да би се и званично крунисао потребно му је да у Сингапуру освоји 13 бодова више од Алонса, и 8 више од Батона и Вебера. Мекларен и Ферари ће се до краја борити за позицију број 2 у шампионату конструктора, док ће Мерцедес и Рено завршити као четврти и пети. А табелу испод петог места нико уосталом и не гледа...

Све је дакле познато, а ипак ће недељну трку посматрати рекордан број гледалаца, како на стази (где су сва места поново распродата), тако и крај малих екрана. Јер Сингапур је после само три одржане трке, већ успео да се издиференцира и постане по много чему јединствен.

Већ чињеница да је трка на Марина Беј стази једина ноћна трка сезоне је довољно интригантна. Иако је вештачко осветљење толико снажно да возачи боље виде него на неким дневним тркама, гледаоцима је јасно да се нешто необично дешава - споменимо само слику ужарених кочница које бљеште у средини точкова - јер возити 300 километара на сат по градским улицама, и још ноћу, јесте у најмању руку необично.

Као класична градска стаза од које само Монте Карло има мању просечну брзину, Сингапур има још једну карактеристику која га издваја. За разлику од Монака, где се уместо уобичајених 300-тинак, трка вози у дужини од само 260 км, јер би у супротном због мале просечне брзине трајала дуже од за то максимално предвиђених 2 сата, Сингапур се кроз 61 круг вози пуних 309 километара, те је тако временски најдужа стаза у календару. Чак толико дуга, да је у случају вишеструког изласка сигурносног аутомобила, или само појаве кише током трке веома извесно да се не би могла окончати у предвиђених 120 минута. Ако додамо да је у ово доба године за Сингапур карактеристична убитачна комбинација високе температуре и велике влажности ваздуха, возити аутомобил скоро два сата великом брзином по градским улицама, ноћу, представља најтежи тест у сезони за возаче. А сигурносни ауто смо видели у све три претходне трке, значи да за драму фали још само киша.

И управо је киша можда најинтересантнија прича овог викенда. Јер, нигде на свету није лакше бити метеоролог, него у Сингапуру у ово доба године - прогноза је за сваки дан иста: вруће са грмљавином и пљусковима. Па ипак, у претходне три године, током трке ни једном нисмо видели ни кап кише. А уз тренутно стање у шампионату, баш би нам добро дошла, зар не? Можда би се, не дај боже, догодило да Ред Бул не крене са прве стартне позиције? Или би Себ можда негде отклизао у зид у стилу Нелсиња и за промену остао без пласмана? Океј, не желим никоме да призивам зло, али мало кише би могло да донесе мнооого забаве.

Али чак и ако кише поново не буде, ево неколико чињеница које би, уколико се поређају на прави начин, могле да мало „зачине" овај викенд.

Избор праве тактике у Сингапуру је много тежи него на неким другим стазама. Ево, рецимо гуме. Пирели у Сингапуру нуди меке (жуте) и супермеке (црвене) гуме. Логично, црвена гума је знатно бржа, али и краће траје. Због тога што одлазак на замену гума одузима чак око 26 секунди, симулације кажу да је најбоља тактика са једним одласком на сервис.

Али, ова тактика вреди само ако можете да користите сет нових црвених гума, што аутоматски искључује оне у првих неколико редова који ће на супермекој гуми покушати да стигну до пол позиције. Због тога што ће стартовати на супермеким гумама које су већ коришћене, за њих тактика са једним сервисом није доступна, али за једанаестопласираног и оне иза њега већ може бити. То значи да, уз повољан тајминг изласка сигурносног возила - а сигурносно возило ће сигурно изаћи на стазу - победничка тактика зачас може постати губитничка. И обрнуто.

Додатно оптерећење на гуме ће вршити и велика тежина аутомобила, пошто због крени-стани природе стазе потрошња у Сингапуру захтева старт са преко 150 килограма горива. То значи да ће притисак на задње гуме бити појачан, док ће предње гуме бити тешко загрејати.

Последњи битан чинилац су кочнице, које у Сингапуру трпе највеће оптерећење у сезони. Не зато што се нагло кочи, већ зато што нема праваца на којима се ужарени дискови могу ефикасно хладити. Па онда та повећана температура испољава додатни ефекат на гуме.

Наравно, при избору тактике је неопходно водити и рачуна о чињеници да је стаза без изразите прилике за претицање, осим кривине 7 пре које се завршава једина ДРС зона на стази.

Комбинација ужарених кочница, велике тежине аутомобила на старту, изражене разлике у перформансама жуте и црвене гуме, велике могућности изласка сигурносног возила и потенцијалне кише чине да док пишем овај текст тимски компјутери кључају калкулишући победничку тактику.

За разлику од њих, ми можемо да се опустимо, заборавимо на чињеницу да је шампионат решен и просто уживамо у доброј трци. А добра ће бити, чак и без кише.