Ајртон Сена – живот, смрт, легенда

Жута кацига Ајртона Сене са зеленим, плавим или црним пругама једна је од најпознатијих у Формули 1.  

Дизајн Сениног заштитног знака у бојама заставе Бразила, урадио је Сид Моска.

"Ајртон је долазио код мене, као и свако друго дете, још у време картинга. Већ тада се примећивало да је другачији од осталих возача – био је храбрији и увек је тражио боље резултате", навео је Сид Моска у једном интервјуу.

Уз мале промене у нијанси жуте, повремених црних трака које су мењале тамноплаве и спонзорских налепница, Сена је носио такву кацигу у већем делу каријере, а у Формули 1 пуних 10 година, од 1984. до застрашујуће смрти 1994. године.

Сена је у приликом ударца у Имоли повредио и главу, а са стазе је хеликоптером пребачен у клинику Мађиоре у Болоњи, где су лекари констатовали смрт.

Тачан узрок несреће никада није утврђен. Спроведена је истрага, а власник клуба Френк Вилијамс, технички директор Патрик Хед и координатор Адријан Невеј касније су завршили на суду, али су ослобођени оптужби за безбедносне пропусте.

Ни данас се не зна због чега и како је један од најбољих возача у Формули 1 изгубио контролу над болидом. Претпоставке су да је кобна била смањена ротација летве волана, на шта је иначе Сена упозоравао челнике елитног аутомобилског такмичења.

Пут шампиона

Ајртон Сена да Силва рођен је 1960. године у Сао Паулу. Kао дечак, издвајао се по атлетским способностима, а склоност ка аутомобилизму показао је у раном детињству. Јужноамеричко картинг првенство освојио је са 17 година.

У картингу се такмичио до 1981. године, а потом се преселио у Европу, тачније у Лондон где се надметао у британској Формули Форд 1600, где је постао шампион већ у дебитантској сезони.

Тријумф у Формули 3 1983. године одвео је Сену у елитни ранг формулиних такмичења.

Дизајнер Сенине кациге Сид Моска истакао је да је урадио изглед заштитног реквизита пре Светског првенства у картингу у Ле Ману.

Сена је са још тројицом колега из Бразила отишао 1978. у Француску да се такмичи за светску титулу у картингу. Од четири возача, према Москиним речима, издвајала су се двојица - Ајртон Сена и Марио Серђо де Карваљо.

Отац Сениног колеге Карваља тражио је од Моске да у кратком року направи изглед кацига којим ће возачи из Бразила представљати земљу у Ле Ману.

Иако је временски рок од четири дана био исувише кратак за креативан подухват, Моска успешно завршио посао. Идеално решење је пронашао у застави родне земље. Злато, шума и тамноплаво небо! Жута, зелена и тамноплава боја биле су комбинације за израду!

Сена је већ тада био познат као најталентованији возач тима и био је, према Москиним речима, његова инспирација у замисли приликом дизајна. Две хоризонталне линије које излазе из отвора кациге наглашавале су оно што је одликовало Сену – брзина и усредсређеност.

Сена никада није освојио Светско првенство у картингу, али му се сигурно допао Москин дизајн.

Подстакнут жељом да се издвоји у делу препознатљивости на стази, када великом брзином савладалава кривине, Сена је одлучио и да у Формули 1 настави вожње са сада већ култном кацигом.

За време надметања у елитној дивизији Формуле, Бразилац је освојио три наслова светског првака – 1988, 1990. и 1991. године.

Рађање легенде

У најјачем ауто-такмичењу на свету Ајртон Сена дебитовао је 1984. возећи за британски тим Толман.

Већ прве године надметања у Формули 1, Сена је направио сензацију у трци у Монте Карлу.

Наиме, у трци за Велику награду Монака стартовао је са 13. позиције, а на стази која је позната по томе да је претицање скоро немогуће, Сена је уз помоћ кише успео да претекне све возача испред себе.

У 31. кругу је заобишао и водећег Алана Проста. Међутим, организатори су прекинули трку због тога што је стаза била исувише мокра.

Правила Формуле 1 налагала су да се поредак из претходног круга преузима за коначан пласман возача – Сена је завршио на другом месту.

Та трка означава рађање легенде – Ајртона Сене, али и својеврстан почетак ривалства између њега и Проста које се сматра највећим од постанка Формуле 1.

Због вожње на мокрим стазама Бразилац је добио надимак "Kишни Човек".

У каријери уписао је 40 гран-при победа, а још се 39 пута пео на победничко постоље, док је са пол позиције кретао 65 пута.

У децембру 2009. године реномирани британски магазин Аутоспорт прогласио је Сену најбољим возачем свих времена, Бразилац је иза себе оставио Михаела Шумахера, Фанђа, Алана Проста и остале великане овог спорта.

Због чега је био другачији?

Ајртона Сену нису одликовале само одличне вожње и велики резултати. Тачно је да је одскакао од осталих возача атрактивним и неуобичајеним стилом тркања.

Обилажења и напади на деловима стазе где су други били знатно опрезнији постали су временом његов заштитни знак. Чини се као да је имао потребу да стално помера границе возећи на ивици ризика.

"Вреди ризиковати, због осећаја када први прођеш кроз циљ", сматрао је Сена.

На врхунцу популарности, Сена је у домовини био вољен као и највећи фудбалери те земље, попут Пелеа, Ромарија или Зика, иако се његова животна прича прилично се разликовала од пута поменутих спортиста, јер је Сена потицао из материјално добро ситуиране породице.

Међутим, током каријере борио се против естаблишмента. Био је бунтовник с разлогом, јер је константно захтевао боље услове за све возаче Формуле 1.

Нажалост, тек након његове смрти, Формула 1 направила је значајне промене када је реч о сигурности возача у болиду.

Сенина, али и смрт Роланда Раценбергера дан раније у квалификацијама у Имоли, утицала је умногоме на побољшавање услова безбедности возача.

Тадашњи председник Аутомобилске федерације Макс Мозли увео је низ промена, попут, примера ради, ограничења брзине у боксу на 80 километара на час, а уведени су и стожи стандарди за израду кацига.

Предузет је и хитан програм коришћења компјутерске анализе која је идентификовала ризичне углове на стазама. Уведена је и процедура у делу испитивања причвршћености гума за болид, као и промена у самом простору кабине болида.

На стазама су од тада обавезна и минимално четири медицинска возила.

ФИА је након трагичних догађаја 1994. године неисцрпно наставила са ригорозним истраживачким и развојним програмом безбедности. То је, рекло би се, Сенина заоставштина млађим колегама, а уједно и опомена моћницима – јер људски живот нема цену.

О Сениној великодушности говори и квалификациона трка у Белгији 1992. године, када је помогао колеги Ерику Коми.

Французу је пукла гума током вожње због чега је ударио о зид стазе, иза њега недуго потом наишао је Сена, који није размишљао како да обиђе колегу, већ како да му помогне.

Бразилац је зауставио болид и притрчао у помоћ повређеном колеги. Кома је једном приликом истакао да му је Сена тим потезом спасао живот.

Тек после Сенине смрти, откривено је да је материјално помагао хуманитарне организације. Његова сестра Вивијан касније је основала Фондацију Ајротна Сене, која помаже сиромашној деци Бразила најчешће у домену образовања.

Ајртон Сена је мењао животе људи у Бразилу, барем њихове јутарње навике када су се будили да испрате последње кругове неке од бројних трка у којима је тријумфовао.

Дан уметника у Бразилу обележава се 5. маја, истог дана на вечни починак у Бразилу, Сену је испратило три милиона људи.