Велика награда Шпаније: Потка за ткање

На Апенине смо у априлу стигли под утиском тоталне доминације Ферарија и мада је и тада било јасно да је исувише рано за дугорочне прогнозе у шампионату који ће трајати 22 рунде (у међувремену смо сазнали да ове године ипак неће бити замене за Велику награду Русије), а могло се назрети и да Ред Бул можда ипак има за нијансу конкурентнији аутомобил, ипак је преокрет који је у међувремену аустријска екипа са седиштем у Милтон Кинзу направила био поприлично шокантан.

Две узастопне победе за актуелног шампиона света су повратиле равнотежу у поретку возача, иако Леклер и даље има лепих 19 поена вишка, међутим значајно унапређен РБ18 у овом тренутку делује непобедиво.

Што је посебно импресивно ако узмемо у обзир да је Ферари и даље значајно бржи у квалификацијама, па Хорнеров тим до победе мора да стиже или директним претицањем главног ривала на стази, или мудријим избором тактике приликом одлазака на замену гума.

Оваква подела снага међу главним такмацима – Ферари бржи на нивоу једног круга, са празним резервоаром, док Ред Бул добије десетинку или две захваљујући ефикаснијем трошењу гума када се аутомобил натанка до краја – је вероватно примарни разлог перципиране узбудљивости овогодишњег шампионата.

За разлику од претходне ере доминације аутомобила са амблемом црвеног бика, када би Себ обично већ у суботу закуцао своју миљеницу (Лиз/Менди у 2010. Кајли, Еби и Хајди – прескочићемо придеве овај пут – у наредне три године) на прву стартну позицију а затим у недељу већ до активације ДРС-а одјездио изван домета својих главних конкурената, ове године гледамо директну борбу за победу на готово свакој трци, што уноси неизвесност какву дуго година нисмо имали у Формули 1.

Упркос прошлогодишњој титули, Макс Верстапен остаје подједнако фокусиран на победу сваки пут када уђе у аутомобил, и управо тај тенацитет који му омогућава да сваки пут да 100% својих могућности је оно по чему се актуелни шампион издваја у односу на своје конкуренте.

Није уопште дилема да ли је рецимо Леклер бар подједнако талентован као и Холанђанин – јесте – као што је вероватно блиско истини да је момак из Монака чак и за нијансу бржи од Верстапена, али за разлику од Шарла, Макс скоро никад не прави грешке, упркос немилосрдном терању аутомобила до крајњих граница, у сваком кругу сваке трке.

Да ће момак са педигреом светског првака имати предност у односу на талентованог али још недоказаног возача делује као један од оних незаборавних Грунфових аксиома, међутим то није главни проблем за Леклера.

Чак ни неискуство у позицији онога који води у шампионату, без обзира на огроман психолошки притисак који то са собом носи, није највећа препрека за Шарла. Не, најзначајнији ће бити утицај једине ствари на коју талентовани Фераријев ас нема баш никакав утицај – брзине развоја и побољшања аутомобила како сезона буде одмицала.

Ферари је још од Шумијевих дана изгубио моћ да током сезоне унапређује аутомобил у ритму у којем то рецимо ради Ред Бул, па су између осталог и због тога и Алонсо и Фетел остали без титуле у скарлетном аутомобилу.

Матија Биното је после Мајамија изјавио да Скудерија мора наћи начин да одговори на унапређења која константно доноси највећи ривал и Каталуња ће бити права прилика да оценимо да ли је у питању била празна прича или речи шефа легендарног тима имају потребну специфичну тежину.

Најбоља позиција на јучерашњим квалификацијама неће сметати, али оно што желимо да видимо је да ли Ферари може да парира Ред Булу на данашњој трци.

Јер, природа досадне стазе у брдима изнад Барселоне је таква да онај ко је на Каталуњи брз, може да очекује да ће бити брз на свим осталим стазама у календару, па оно што будемо гледали данас може у великој мери да одреди правац у којем ће се шампионат кретати у наредним тркама. Иако ће на то можда утицати и једна друга промена која се управо дешава.

После срамотно лошег старта, Мерцедес је коначно успео да откључа потенцијал свог аутомобила, па уколико брзину са слободних тренинга и квалификација успе да пренесе и на трку, добићемо нови узбудљив наратив у овогодишњем шампионату.

Јер побољшани Мерцедес можда већ исувише заостаје да би се озбиљно вратио у конкуренцију за возачку, а поготово не за титулу конструктора, за сада још увек није спреман за победе и најбрже кругове на квалификацијама, али делује довољно брзо да почне редовно да отима бодове Ферарију и/или Ред Булу.

Након осам година немилосрдне доминације, звучи невероватно да би ико желео да види побољшани Мерцедес који се бори за победе, ако већ не и за титуле, али, да, упишите ме међу такве. Ако ни због чега другог а оно због Џорџа Расела који је дебитантску сезону у шампионској екипи почео баш импресивно.

Уопште, ниво талента који данас гледамо у Формули 1 је у ствари сигурно најузбудљивији аспект новопронађене љубави коју навијачи широм света испољавају према најпрестижнијој категорији светског ауто спорта, а крцате трибине у Аустралији, Мајамију или сада у Барселони то најбоље показују.

Људи су се ужелели неизвесног тркања и због тога је важно да у борби за врх имамо што више тимова и следствено што више возача, па макар они возили и аутомобил са симболом трокраке звезде.

Каталуња ће бити озбиљан изазов, јер на стази где је најбржи на квалификацијама тријумфовао и у недељу чак 23 пута у претходној тридесет једној трци није лако направити шоу који ће 110,000 људи са плаћеним улазницама очекивати.

Висока температура ће помоћи, а не шкоди ни што први стартни ред, по четврти пут ове сезоне, деле двојица највећих конкурената у борби за титулу. Али чак и ако трка не буде трилер, важно је не заборавити да ће исход данашњег тркања бити можда најбитнији од почетка сезоне.

Не због бодова који се данас деле, већ зато што ће обезбедити потку на основу које ће се ткати многе трке у наредним недељама и месецима.