Ово је Формула 1 будућности

Додуше, донекле повративши репутацију некад омраженог хер Тилкеа, Остин је без премца најбоља „нова" стаза коју је Формула 1 добила у последњих двадесет година па са својим променама у елевацији, изазовним комбинацијама кривина и необичним временским условима обично добијемо занимљиву трку што за нијансу повећава Валтеријеве шансе.

Уз интересантну расподелу почетних позиција - Хамилтон креће тек пети и мораће да се припази на старту - и доста тактичких опција на располагању, своју шансу ће данас подједнако тражити и Мерцедес и Ферари и Ред Бул па можда по први пут видимо и победника који није стартовао из првог реда у Тексасу. Ипак, колико год то необично звучало, ни занимљива трка, ни Луисова неминовна шеста титула нису у фокусу овог викенда јер је пажњу верног али све мање бројног племена обожавалаца ове чудне комбинације спорта и бизниса у потпуности окупирало коначно откривање правца у којем ће Формула 1 кренути од 2021. године.

После две године детаљних анализа свих аспеката тркања у модерној ери, Чејс Кери и Жан Тод су нам у четвртак представили визију нове Формуле 1 постављену на три кључна аспекта: боље тркање, већа конкурентност тимова и економска одрживост. Уз то, следе нам и подједнако важне измене у руководећој структури спорта, односно систему расподеле новца.

Најважнија промена се односи на аутомобиле, који би новим, секси изгледом, али пре свега другачијим тркачким особинама морали да поврате имагинацију милиона навијача широм света. Поједностављено предње и повећано задње крило, упрошћен систем ослањања и нископрофилне гуме, те аеродинамика која се великим делом заснива на подвозју би у теорији требало да омогуће ближе тркање и мањи губитак аеродинамичне ефикасности за аутомобил који се налази иза.

Увођење (одређених) стандардизованих делова, односно делова са задатим дизајном, уз ограничење аеро тестирања у ваздушним тунелима би требало значајно да смањи трошак тимова како би могли да се уклопе у финансијско ограничење које ће од 2021. године износити 175 милиона долара за све оно што утиче на перформансе аутомобила. Из ове суме ће бити изузети трошкови маркетинга, путовања, плате возача и топ менаџера, тако да ће већи тимови и даље имати веће буџете али би разлика међу аутомобилима морала да се смањи чиме би Формула 1 поново постала занимљива не само за гледаоце и тимове из средине табеле, већ и привлачна за потенцијално нове екипе.

Истина, нови аутомобили ће бити 25 килограма тежи, што ће, уз губитак тренутне аеродинамичне ефикасности резултирати круговима који су 3-3,5 секунде спорији него данас, али уколико се све остале претпоставке о блиском тркању покажу као тачне мало ко ће се због тога жалити.

Коначно, сви тимови ће имати обавезу да на бар две тренинг сесије у току сезоне пробају неискусне возаче (у обзир долазе возачи који су претходно учествовали на највише две трке Формуле 1) што је сјајна вест за будуће генерације којима ће овако врата краљевске категорије ауто спорта бити лепо одшкринута.

Ипак, пре него што се препустимо маштању о сезони у којој на подијум редовно стижу Рено, Мекларен или Алфа - а деси се да понеки пут и победе - постоји једно битно али. Ферари, као једини тим који је учествовао у свим сезонама Формуле 1, је у периоду када је спортом руководио Берни Еклстон (некако смо га брзо заборавили, зар не?) добио право вета на све промене које им се не свиђају. Иако је Биното у начелу гласао за нови сет правила, тек када крене детаљна разрада ћемо видети шта Скудерија заиста мисли о предложеним променама па ће тек наредни месеци показати да ли нови оптимизам има упориште у реалности или ће цела иницијатива бити зачињена и понеким трулим компромисом.

У тренутку у којем смо - у сезони у којој је још једна титула одавно (заслужено) резервисана за Мерцедес - оптимизам је једино што нам преостаје. Ваљда и Ферари то разуме.