Најбољи тим на свету
Сада је већ сигурно готово, зар не? Педесет бодова разлике уз пет трка до краја значи да само дупле победе за Ферари могу Фетелу да донесу титулу. Ако занемаримо оне вечите оптимисте међу нама који верују да се игра до деведесетог минута („Немци су то“), једино питање које преостаје је како смо – поново – довде дошли?
Шта је то што Мерцедес чини најбољим тркачким тимом на свету? Не улажу највише пара - иако улажу много, прошлогодишња титула је коштала више од 300 милиона фунти! - немају (више) најбржи аутомобил, нису имуни на повремене тактичке грешке, а иако су при томе у криву, поприличан је број оних који верују да Хамилтон није најбољи возач ове генерације. Не знам шта је разлог због чега Луис - а рекао бих посебно код нас - не добија врсту препознавања коју по свему заслужује.
Можда због тога што се (слично као Новак у тенису) појавио у тренутку када је после повлачења великог Шумија навијачка популација била поприлично поларизована по линији Алонсо-Раиконен па за трећег није било места, можда зато што је превладавало мишљење да су Британцу сва врата била отворена још од како је у картинг данима прешао под окриље моћног Рона Дениса (сећате се тог лика?) па је тако добио у Формули 1 изузетно ретку прилику да се у почетничкој сезони бори за титулу а можда је иза свега тек неприхватање шампионовог, најблаже речено, екстравагантног животног (модног?) стила изван аутомобила.
Колико је све горе наведено неважно можда би могло да се најлакше дочара кроз једну филмски нереалну загонетку која би могла да гласи овако: када би вам живот од тога зависио, кога би сте од актуелних возача Формуле 1 изабрали да у конкуренцији потпуно идентичних аутомобила направи најбржи круг? Фетела, уколико вам је Ферари баш важнији од живота? Алонса, који не само да никад није био нарочито познат по брзини (пре по неким другим квалитетима) а у конкурентном аутомобилу није био толико дуго да је већ и заборавио како изгледа притисак вожње на врху Формуле 1? Кимија? Стварно? Има ли некога ко би се окушао са флегматичним Ботасом? За живот? Или би се коцкали са Максом? Рикардом? Толико сте храбри да би гледали и ниже низ поредак? Леклер? Саинц? Хулк? Окон? Колико год овакав избор био личан, можемо ли се сложити да би број оних који би изабрали Хамилтона био значајно већи од броја оних који за Луиса и навијају?
Наравно, сирова брзина није једина особина која чини шампиона, поготово не у комплексном свету Формуле 1, али хеј, зар није боље имати је? Луис је кроз каријеру пролазио кроз различите фазе, од којих многе нису биле нарочито ласкаве за Британца, али то је цена коју је морао да плати за одрастање под светлима рефлектора. И ма колико поједине епизоде биле срамотне (мој лични фаворит - ако не рачунамо забијање у Кимија у боксу у Канади - је објављивање своје и Џенсове упоредне телеметрије на друштвеним мрежама), Хамилтон је за своје грешке платио, временом доносио храбре одлуке и из целог процеса изашао као много бољи возач него што је то талентовани клинац из Стивениџа био те 2007. (2006. у ГП2 серији за вас баш тврдокорне фанове) када је ушао у наше животе.
Ако је тако лакше онима који Луиса не воле рећи ћу да ни моја незнатност није никад била Хамилтонов навијач (као што нисам навијао ни за Сену или Шумија; да, знам, срамотно), али то не значи да не могу да будем искрено задивљен једном невероватном каријером која је на прагу да достигне Фанђа, тај исконски еталон за мајсторство за воланом.
Иако то из ове перспективе не изгледа тако, посебно је импресивна била одлука да се напусти тада моћни Мекларен и изабере недоказани Мерцедес - Рикардова одлука да из Ред була пређе у Рено помало личи али није ни близу тако драстична - што му је и омогућило достизање тренутних звезданих висина. Колико импресивна? Да не бих трошио речи довољно је поређење са Алонсом и одлукама које је Шпанац доносио. Шта је Луис видео у Сребрним стрелама? Шта је те давне 2012. године уопште могао да види? Обећање моћног мотора? Имао га је тада и Мекларен. Менаџмент? Тото Волф против Рона Дениса? Тешко. Буџет? У то време није било онога што Мекларен себи није могао да приушти.
Шта је онда то што је Луис (можда) видео, а што Мерцедес чини овако моћним, чак непобедивим? Као она жаба која се споро кува, можда то нисмо осетили али поново проживљавамо онај период са почетка века - са том разликом да уместо црвене боје доминира сребрна - за који нисмо баш веровали да ће се икад поновити. За разлику од Ферари ере, која је била изузетно стабилна и на возачком и на менаџерском нивоу, у Мерцедесу је на оба поља било изузетно бурно, али резултати нису изостали.
Што ме наводи на закључак да је за све одговоран перфектно постављен систем који омогућава да сваки елемент пружи свој максимум. Уз ресурсе, ентузијазам и енергију на свим нивоима, али и минимално политиканство (за разлику од неких других тимова, или бар оног једног, знате на кога мислим) - ето тако смо стигли овде где смо.
А то је још један предвидљиви крај сезоне. И Сузука, стаза над стазама, где ћемо у првом реду сутра ујутру гледати најбољи тим на свету.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар