У одбрану једне стазе

У јеку избегличке кризе која је последњих недеља окупирала медије, вест која долази из Париза заузела је насловне стране целокупне светске штампе. Ани Идалго, градоначелница Париза, решила је да сруши - Ајфелов торањ. „Нико не пориче да је Торањ симбол по којем је наш град планетарно препознатљив, и ја бих свакако волела да га задржим, али у данашњој економији морамо мислити на сваки евро, а на том месту би могли да саградимо нову, модернију атракцију која ће граду доносити много више новца“.

Шок. Немоћ. Ужас. Њуз нет?

Наравно да прва градоначелница на челу француске престонице никада није ни помислила, а камоли изјавила тако нешто, и да би само особа сумњивог интелектуалног капацитета могла да размишља у том правцу, јер Париз - уз дужно поштовање Лувра, Сакр Кера, Монмартра, Сене, Плас де ла Конкорда или Јелисејских поља - без Ајфеловог торња више не би био Париз, уосталом баш као ни Лондон без Биг Бена, Њујорк без Емпајер стејта или Рим без Колосеума.

Сумњати у интелектуални капацитет Бернија Еклстона, међутим, се обично лоше заврши по онога који сумња, па ипак, ево нас у позицији да од главног мешетара Формуле 1 слушамо како уговор са Монцом неће бити продужен када у септембру наредне године истекне актуелни. Формула 1 без Монце?

Шок. Немоћ. Ужас. Њуз нет? Нажалост не.

Десет милиона евра је разлика између онога што Монца тренутно годишње плаћа и суме коју Берни („Господин Еклстон је био мој отац, и он је мртав. Ја сам Берни.") захтева за наредни уговор. Не знам шта је већа срамота - то што Монца уопште мора ишта да плаћа, јер подсетимо се да Монако рецимо не мора, или што је неко зарад, у свету Формуле 1, бедних 10 милиона евра, спреман да одбаци стазу која је уткала целу себе у ДНК овог спорта.

Па пошто већ није ствар у новцу - несумњиво је да Бернијеви послодавци могу ставити у џеп значајно више новца од сваког Тилкедрома који буде ускочио на место древне писте, исто као што је јасно да неће пропасти уколико то ипак не учине - хајде онда да помогнемо сиротом Бернију да лакше одабере у који забачени кутак планете ће нас убудуће водити сваког првог викенда у септембру.

Није тешко, уопште. Заменити Монцу, мислим. Потребна нам је стаза која ће задовољити само пар једноставних критеријума. Да је најбржа на свету. И по максималној (369,9 км/х) и по просечној (262,2 км/х) брзини. Да су на њој историју писали Фанђо, Кларк, Стјуарт, Лауда, Прост, Пике, Сена, Шумахер. Ту последњи дан на Земљи потрошили Аскари, фон Трипс, Риндт, Петерсон. И још њих осамдесет троје. Најузбудљивији финиш у историји приредили Гетин, Петерсон, Север, Хејлвуд и Гејнли (сва петорица унутар 0,61 секунде). Мекларен остао без савршене сезоне када је Сена у претпоследњем кругу забрљао претичући Шлесера за цео круг. Да не спомињем 115.000 тифоза са купљеним картама и још бар десетак хиљада оних који се сваке године провуку. Или буку коју праве, чак и кад Ферарију не иде баш добро.

То су чињенице, па кад нека друга стаза задовољи овај услов, онда можемо да пређемо и на оно још важније. Емоције, машту и легенде које стара дама у Краљевском парку надомак Милана твори боље од било којег другог парчета асфалта на земаљском шару.

Ево рецимо, ове године.

Доминантни Мерцедес је у Италију стигао са новом генерацијом мотора, знајући да ће Ферари такође потрошити неколико фамозних жетона (токена) у очајничком покушају да на домаћем терену проба да некако украде победу. Још у петак, деловало је да је Скудеријин труд узалудан, толико су моћно изгледале Сребрне стреле на првим слободним тренинзима. У суботу, међутим, крајње нетипично за педантну и поуздану немачку екипу, на Розберговом мотору је откривен проблем и Немац је у квалификације морао са старом верзијом мотора. На било којој другој стази, то и не би био толики проблем. На Монци, где максимална брзина ове године достиже скоро 360 километара на час, епилог је могао бити само један: у сутрашњу трку Нико улази са два скарлетна аутомобила испред себе. На Фераријевој „домаћој" трци. Пред стотинак хиљада лудих навијача.

Случајност? Можда. Знаћемо сутра. Када Луис на старту одјезди у даљину и утиша трибине. И када Розберг Ферарије током трке буде гледао као малецне црвене аутомобиле у свом ретровизору, уместо да „ужива" у призору њиховог мењача у пуном ХД-у испред себе.

А шта ако којим случајем можда не буде тако?

Ма не, у праву је Берни. Шта ће Паризу Ајфелов торањ?

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 30. јул 2024.
20° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару