Формула 1: Критичари, пажња!

Хм, одакле да кренем. Осим што оним срећницима који трку гледају на трибинама чепићи за уши више нису обавезни, а механичари могу да се надају да у пензији неће морати да користе слушни апарат, нови, нижи звук мотора нам омогућава да јасно чујемо шкрипу гума и промене брзина, док комуникацију између тима и возача никад није било лакше пратити. Мени све то звучи сјајно.

За оне који се питају да ли смо баш морали да пређемо на нове хибриде - посматрајте ствари овако: да смо остали на старим V8 моторима Рено би се повукао а жељно ишчекивани повратак Хонде се не би догодио па би завршили са Формулом 1 у којој је избор сведен на само два мотора. Е, то би било баш супер, зар не?

Уосталом, ко се сећа увођења V8 мотора пре осам година сигурно памти исте коментаре како је „стари V10" био бољи. Ако одемо још даље у прошлост, легенда каже да је, када је крајем 1995. године Ферари одустао од свог V12 мотора у корист поузданијег V10 модела, очај навијача у Италији био толики да се на пумпама ускоро у продаји нашао ЦД са звуком непрежаљеног дванаестоцилиндраша. И све би то било у реду, само да тај обожавани V12 није исто тако силом промене правила уведен уместо најјачег мотора у историји Формуле 1, који је на квалификацијама развијао шокантних 1350 коњских снага, док је на трци био ограничен на „само" 950-1000, што је и даље било двеста „коња" више од потоњег V12 божанства. Е па тај мотор над моторима је био управо турбо запремине 1,5 литара, односно још мањи мотор од овосезонских хибрида. Толико о историји. Уосталом, најбољи одговор на дебату међу возачима о новим моторима дао је иначе веома одмерени Батон: „Коме се нови звук мотора не допада слободно може да оде и такмичи се негде другде".

Али океј, да не потрошим баш цео текст на хејтере којих није било ништа мање ни у тим „златним старим временима" - прави залуђеници разумеју да је судбина Формуле 1 да се мења са временом у коме живимо, па хајде да заједно извучемо одређене поуке из онога што смо видели на отварању сезоне.

Мерцедес АМГ је у Мелбурну очекивано издоминирао, али исто тако очекивано показао и своју ружну страну у виду непоузданости. Жртва је у првој трци био предсезонски фаворит Хамилтон, што је Розберг сјајно искористио и одмакао пуних 25 бодова. Такав исход је значајно закомпликовао односе унутар тима на почетку године, будући да ће било какве тимске наредбе бити тешко спровести у Луисову корист док год Нико има више бодова у шампионату. Што неутралним навијачима може само да се допада.

У Аустралији су Сребрне стреле биле доминантније него Фетел у другој половини прошле сезоне, али наду да шампионат неће бити досадан проналазим у (бар) два разлога. Први је онај који понављам из године у годину - Алберт Парк није класична стаза и не може бити репрезентативни узорак за сезону. Други разлог се односи на чињеницу да тимови тек упознају своје нове моторе и шасије па је потенцијал за унапређења значајно већи него иначе. Ипак, екипа из Бреклија остаје главни фаворит за титулу а колико су/да ли су бољи од остатка каравана боље ћемо проценити већ у Малезији.

Ред Бул је током првог викенда изненадио оне критичаре који су на основу виђеног у предсезонским тестовима отписали шампионе, кроз импресивну вожњу Рикарда до другог места. Са друге стране, аутомобил за чијим воланом је био Фетел је дао за право онима који сматрају да је РБ10 у овом делу сезоне још увек исувише непоуздан да би био кандидат за титулу. Ствар се додатно закомпликовала када је након више од 5 часова од завршетка трке Рикардо остао без бодова због неправилности у протоку горива. Не желим да улазим у то да ли је у праву ФИА која је током целог викенда упозоравала на повећани проток горива или Ред Бул који све време тврди да су њихова очитавања показала супротно а да је обавезни ФИА сензор непоуздан, будући да ће се о томе на основу жалбе аустријског тима одлучивати половином априла. Оно што све много више занима је да ли је и колико за одличан наступ аутомобила са бројем 3 заслужан тај повећан проток горива пошто он у тероији вреди бар 0,2-0,3 секунде по кругу. И наравно, шта ће се догодити у Малезији - да ли ће Ред Бул остати при својим очитавањима и тако потврдити став из Мелбурна и оснажити своју позицију пред заказано рочиште, али уз ризик нове дисквалификације?

Мекларен је после Рикардове дисквалификације на отварању сезоне одмах стигао до подијума (и то дуплог), што им није пошло за руком целе претходне сезоне, и тако пружио пуну сатисфакцију новом-старом газда тима. Поготово зато што је на трци блистао млади Магнусен на чијем је ангажовању инсистирао управо Денис. Ипак, Рон не би био то што јесте када би се задовољавао другим местима, па за Сепанг већ најављује да ће аутомобил бити бржи за додатних пет десетинки по кругу. МП4-29 тако у Малезију долази са новим носем и јасном амбицијом да се бори за победу, а да ли ће то бити довољно видећемо у недељу.

Вилијамс се у Мелбурну морао задовољити само једним шестим местом, због два претерано ентузијастична возача: туђег, Кобајашија, који је у првој кривини елиминисао Масу и својег, Ботаса, који је цену за превелику жељу платио „пољупцем" са зидом после којег је остао без задњег десног точка. Штета, јер су бели аутомобили у Аустралији могли да буду највећи ривали Сребрним стрелама, а такве прилике тим са буџетом који је у најбољем случају тек пети од једанаест екипа не би смео да пропушта. Посебно када се има у воду да и поред моћног Мерцедесовог агрегата FW36 и даље пати на плану аеродинамике, посебно задњег дела аутомобила, што тим може скупо коштати на стазама са захтевнијим кривинама него што је то био случај на Алберт Парку.

Највећа мистерија остаје Ферари, који се и на квалификацијама и на трци показао као недовољно конкурентан, али уз велики упитник због проблема са електроником које је тим пријавио у Мелбурну. Алонсо је и поред тога, по обичају извукао максимум освајањем четврте позиције, док из Маранела храбро најављују да је аутомобил бољи него што је то показао на првој трци. Сепанг је одлична прилика да то и докажу.

Од остатка вреди споменути само Форс Индију и Торо Росо. Индијски тим је очекивано искористио предност Мерцедесовог погона, па је Хилкенберг још једном показао да ће у конкурентнијем аутомобилу једном моћи да се нада и титули, док је Б тим Ред Була у Аустралији био најбоља екипа са Реноовим погоном, па је импресивни Квјат сменио Фетела са позиције најмлађег возача у историји који је освојио бодове.

Сепанг ће својом врелином, увек претећим пљусковима, дугим правцима и много већим бројем брзих кривина у односу на отварање сезоне бити први озбиљнији изазов новим аутомобилима, а за разлику од Мелбурна, своју улогу би могле да одиграју и гуме. Квалификације у суботу почињу у 9 ујутру по нашем времену, док трка у недељу стартује у 10 часова, али само за оне који се сете да у ноћи између суботе и недеље помере казаљке часовника за један сат унапред. А хејтери могу слободно овај викенд да искористе да се људски наспавају.