Збогом, лоша годино

Себастијан Фетел јесте уз помоћ Њујиа, Хорнера и остатка Ред бул тима обесмислио ову сезону, али главни кривац што од краја летње паузе исти човек стоји на највишем степенику победничког подијума је ипак неко други.

Сезона иза нас је у ствари почела доста обећавајуће, Кимијевом победом у Аустралији, и цела прва половина године* наговештавала је много занимљивији остатак од оног што смо на крају добили. Одлучујући моменат, иако тада то можда тако није изгледало, догодио се 30. јуна, на Силверстону, осмој трци сезоне. Фестивал деламинација Пирелијевих гума на стази препуној брзих кривина био је она кап која је прелила чашу и под притиском критика које су долазиле са свих страна, италијанска компанија је одлучила да одбаци контроверзни овосезонски модел П зеро гума и врати прошлогодишњи, издржљивији дизајн. Од тог момента, Ред бул више није имао ко да заустави. После само три победе и три Пол позиције у првих осам трка, у преосталих десет Себ није тријумфовао само једном, у Мађарској.

У одбрану Пирелија фер је истаћи да је њихов шеф Пол Хембери упозоравао да ће повратак на прошлосезонске гуме бити велики плус за аустријску екипу, али са изузетком Лотуса и Ферарија, мало ко је био спреман да га саслуша.

Није наодмет зато поновити колико је незахвална позиција у којој се италијански произвођач гума налази. Повратак Пирелија је био условљен јасно исказаном потребом од стране Формуле 1 да се направи отклон од Бриџстонових превише конзервативних гума, које су претиле да тркање учине неинтересантним и Хемберијев тим је свој део посла обавио перфектно. Идеја да се кроз најатрактивнију категорију ауто спорта рекламирају гуме које не трају претерано дуго на први поглед делује необично, али услед огромне медијске пажње могла је да успе, само да је испуњен један једини услов - да тимови, и поготово возачи, не критикују јавно гуме на којима се тркају.

Гледајући уназад, можда је било наивно очекивати да та чудна сорта људи - возачи Формуле 1 - која је научена да преживи у изузетно компетитивном окружењу где је све нај (најбрже, најквалитетније, најскупље...), неће врло брзо почети да разлог своје неуспешности проналази у гумама које су дизајниране да не буду нај(издржљивије).

Све што је било потребно је једна трка, на стази која је и иначе позната као гумо-убица, да цела сезона оде у правцу који ама баш нико осим Ред була и њихових навијача није желео.

На крају, ако је нека утеха, добили смо прилику да будемо сведоци обарања бројних рекорда од стране фантастичног Фетела, и као и увек у таквим приликама, моја осећања су подељена. Са једне стране, биће забавно једног дана клинцима причати о томе да сте били сведоци Фетеловог чудесног низа, бар онолико колико би било забавно данас слушати некога ко је гледао великане као што су Фанђо, Кларк или Стјуарт. Са друге стране, кад год присуствујем постављању неког од рекорда у најдужем низу победа, највећем броју победа у сезони, титула у низу итд, прва помисао ми је увек - надам се да овај рекорд више нико никад неће оборити, будући да такви низови обично драматично смањују интересовање за Формулу 1.

Ипак, нада за мој омиљени спорт постоји. Не само да је Формула 1 преживљавала много теже моменте од овог и увек се враћала још узбудљивија и боља - јер компетитивност је уткана у сам ДНК ове чудне комбнације спорта и бизниса - разлог за оптимизам лежи у фундаменталним променама које нас очекују наредне сезоне. Вероватно никада раније није било толико драматичне промене правила као што ће се то догодити у 2014. години, па зато и велики број оних који су већ отписали ову годину са повеликим ишчекивањем очекује нову сезону.

Новом сезоном ћемо се на овом истом месту детаљно бавити тамо негде од фебруара, а пре дубоког зимског сна остала је још једна трка, на отрцаном али истовремено магичном Интерлагосу. Стаза која је и иначе позната као једна од најнепредвидљивијих у календару могла би чак и у ери тоталне доминације Ред була да нам на крају лоше сезоне подари забавну трку. Као и увек у Бразилу, надамо се киши** која би могла да нам донесе нови класик, али чак и ако је не буде, чаробни аутодром Карлос Паће може да се покаже као већа препрека Себовој доминацији него што су то у овом моменту сви конкуренти на стази.

Квалификације у суботу и трка у недељу почињу у 17 часова по нашем времену, и ма колико разочарани били, ред је да испратимо наше хероје на ипак заслужену зимску паузу. Уз девет непотврђених места у тимовима за наредну сезону, велико је питање кога можда последњи пут гледамо у Формули 1.

*Осим Кимијеве победе, по две победе су имали Алонсо и Розберг, док је Себ тријумфовао три пута у првих осам трка.

**Последња сезона без кишне трке била је једнако досадна 2004, година у којој је један други Немац обарао рекорде.