Игра музичких столица

21.15 - Возач Ред Була Себастијан Фетел, који је већ освојио титулу за ову сезону, почеће недељну трку за Велику награду САД у Формули један, у Остину, са почетне позиције. Његов тимски друг Марк Вебер почеће трку иза њега. Ово је Фетелу 44. "пол" позиција у каријери и осма ове сезоне. Треће најбрже време забележио је Роман Грожан из Лотуса.

Ако је до прошлог новембра познаваоцима Формуле 1 свето место на америчком тлу био заносни Воткинс Глен, од прошле године ту позицију озбиљно прети да преузме Остин, консензусом проглашен најбољом новом стазом каравана, још од 1987. године када смо први пут упознали Сузуку.

Други долазак у Тексас због тога ишчекујемо са надом, али помало и са зебњом да ли ће се прошле године пробуђена нада да Формула 1 има будућност у Америци заиста и остварити. Зебњу изазива оно што је у музичкој индустрији познато као „проклетство другог албума" - број бендова који су после сензационалног првог албума после другог практично нестали са сцене је значајно већи од броја оних који су наставили стазама ране славе (жалосни примери из само последњих десет година су Кајзер Чифси, МГМТ, Клексонси, пре њих Строукси или можда најтужнији пример од свих, непрежаљени Стоун Розис), па ће многи одахнути тек уколико и ове недеље Остин испуни сада већ значајно подигнута очекивања Ф1 света.

Међутим, годину дана касније, задатак који се поставља пред тексашку стазу делује много теже. Прошли пут, Фетел је у Остин дошао са само десет бодова више од Алонса, две трке до краја шампионата а конкуренција од стране Мекларена и Лотуса је била довољно јака да се на крају испоставило да је Немац последњу победу у тој сезони уписао још у октобру у Индији. Ове године, и појединачна и тимска титула су одавно освојене али оно што посебно боли је чињеница да конкуренције практично и нема. Само технички проблеми (у савременој ери Формуле 1 прилично ретки), возачка грешка (коју Себ изузетно ретко прави) или неочекивана промена временских услова (ништа слично се не очекује овог викенда) могу да спрече Фетела да осмом узастопном победом (!) у једној сезони присвоји још један од ретких рекорда који нису у његовом власништву. Додатни мотив за светског шампиона лежи у податку да је Остин једна од само две стазе у календару Формуле 1 на којој никад није победио, па је велика шанса да од недеље увече на тој краткој листи Хунгароринг остане усамљен.

Како ће бројна* публика у Тексасу одреаговати на трку у којој нема борбе за прво место остаје да се види, али ако изузмемо највиши степеник победничког постоља, за загриженог љубитеља спорта битка за све позиције од друге надоле поприлично обећава.

У одсуству јединственог Кимија**, прво отворено питање је ко ће се уз Себа и Алонса појавити на децембарској гала вечери приликом уручења трофеја за тројицу најбољих возача у 2013. години. Ако неко мисли да Хамилтону, Веберу или Розбергу тако нешто није битно, саветовао бих му да размисли још једном. Хамилтон од како је освојио титулу 2008. године ни једном више није присуствовао церемонији, Вебер има жељу да се од спорта опрости изједначавањем својег најбољег резултата у каријери, док би Нику осим дебија на таквој свечаности једнако ако не и више значила и чињеница да је тиме завршио сезону као најбољи Мерцедесов возач.

На коначан исход ове борбе значајно би могао да утиче и Грожан којем се пружа прилика да на последње две трке осети како изгледа бити тим лидер, улога која ће му несумњиво припасти у наредној сезони.

Када се спустимо један ред ниже, ситуација постаје чак и узбудљивија. Док је већина нас још у обданишту или евентуално нижим разредима основне школе одиграла своју последњу игру музичких столица, седморка у саставу Хилкенберг, Малдонадо, Перез, Зутил, Ди Реста, Гутиерез и Сироткин је осуђена да се ове сезоне бар још једном поигра. Музика само што није престала а „столица" је остало још само пет. Ако искључимо Сироткина који тренутно ђуска не због онога што приказује на стази већ због позамашног буџета који га прати, преостала шесторица имају још само две трке да докажу да заслужују једно од пет привлачних слободних места (по два у Зауберу и Форс Индији и једно у Лотусу) у сезони 2014.

Иако би по неком логичном избору највеће шансе да остане без места имао Гутиерез, реалност је мало другачија. Хилкенберг не мора да брине, ако под бригом не подразумевамо то што ће још једну сезону морати да проведе у лошијем аутомобилу него што талентом заслужује. Како је Квантумов уговор са Лотусом све даљи, тако је и Хилкенберг у овом моменту ближи Форс Индији или останку у Зауберу. Ни Малдонадо не би морао да брине, будући да ће га спонзорски новац који доноси верни савезник ПДВСА (Венецуеланска државна нафтна компанија) пратити, највероватније у Лотус. Зутил је такође релативно сигуран и смеши му се останак у Форс Индији, мада ни мени није баш јасно због чега. Перез је због касне одлуке Мекларена у озбиљном проблему, будући да као и Малдонадо доноси леп спонзорски новац али може се десити да нема где да га однесе. Дечко можда није калибар за Мекларен, али било би штета да га у недостатку конкурентног места у Формули 1 следеће године видимо у Индикару. Уколико Перез не остаје у каравану, шансе расту за Гутиереза, будући да је Мексико превелико и брзо растуће тржиште да би Формула 1 дозволила да са два мексичка возача (и потенцијалног повратка на стазу Браћа Родригез у Мексико Ситију у 2015. години) спадне на ниједног. Остаје Ди Реста, који је у вероватно најтежој позицији, јер некадашњи шампион ДТМ-а нема значајне спонзоре а ове године ни значајније резултате.

Када се подвуче црта, упркос решеном шампионату, сасвим довољно разлога да будемо уз телевизоре у суботу од 19 часова због квалификација и у недељу од осам увече, на претпоследњој трци сезоне.

*По званичним подацима, слободним тренинзима у петак присуствовало је 60,000 гледалаца

**Кими је пронашао вешт начин да разреши неколико конфликата - прво, одлазак на операцију ове недеље му омогућава да избегне да вози за Лотус који му и даље дугује новац, а да при томе не крши своје уговорне обавезе као што би се десило уколико би одбио да вози; друго, раном операцијом себи омогућава и ранији повратак на стазу, па можда чак и учешће на још увек непотврђеном децембарском тесту нових Пирелијевих гума за сезону 2014; треће, прескакањем последње две трке умањује шансе тиму за који тренутно (не)вози да на табели прескочи тим у који Кими прелази наредне године, и тако својим поступцима Ферари ускрати за неколико милиона или неколико десетина милиона долара